Прочитај ми чланак
(Advance, The Guardian, Global Research, New York Times)
Бомбашки напад у Бостону је данима пунио странице медија и испуњавао сатнице информатвног тв и радио програма, тако да се можда више нема што додати и све што би написало не би више била ‘вест’, осим што је наводно ухапшени Џохар Чарнев, брат убијеног Тамерлана Чарнаева, признао кривицу и рекао истражитељима ‘како је све осмислио и на то га наговорио старији брат’.
Међутим права вест и није толико бомбашки напад, који је недвојбено терористички чин и највероватније дело двојице ‘слободних стрелаца’, колико оно што је након напада уследило и како је Америка реаговала на тај напад.
Довољно је било десет година да се амерички грађани ‘припитоме’, те да их се увери како морају прихватити недемократске методе као што су неограничено држање осумњиченика у притвору, тортуру, убиства без пресуде америчких држављана у земљи иу свету, масовно присуство паравојних оружаних формација на улицама градова и упадање истих у њихове домове, а све с циљем ‘разрачунавања с глобалним тероризмом’. Било шта да захтевају америчке власти, амерички народ драговољно прихвата и до сада се још нико није усудио успротивити.
За Бостон кажу да је град у којем грађани беспоговорно поштују закон, те како сви гаје велике симпатије према председнику Бараку Обами. Без обзира на све то, узнемирујуће је с каквом су лакоћом његови грађани поверовали властима у све што се говорило и заједно са професионалцима кренули у ‘рат против тероризма’.
Добра је вест да се један дио америчке јавности ипак не слаже с таквом праксом и на друштвеним мрежама и форумима је немали број оних који отворено критикују милитаризацију америчких градова и ускраћивање на (Американцима барем) до сада „светих грађанских слобода“. Бостон је био типичан пример где су се оне кршиле.
На овом се порталу не желимо бавити теоријама завере, нити бескрајним анализама о могућим ‘правим починиоцима’, али када је реч о браћи Тсарнаев не постоји никакав материјални доказ који би њих двојицу повезао с овим бомбашким нападом.
Медији преносе како постоје 32 секунде видео записа и неколико мутних фотографија који материјали (како тврде адвокати) сами по себи нису инкриминирајући. Чудно је да поред толико сигурносних камера не постоји ниједан запис осим тих 32 секунди, а који би истражитељима помогао да реконструишу цео догађај.
Многи су приметили како руксаци двојице браће нису исти као и они које је полиција приказивала и тврдила да су у њима биле експлозивне направе. Не постоји ни мотив, нема ниједног чврстог доказа који би повезао двојицу младих Чечена са бомбом која је експлодирала у Бостону, нити се њих двојица игдје виде да трче и бјеже с места догађаја (на првом снимку који је објављен и на којем се види младић који се удаљава са места експлозије није ни један од двојице браће).
Возач којега су отели и којему се није догодило ништа, наводно је изјавио ‘како су двојица браће пред њим признали кривицу за експлозију’. Потом је тај човек нестао и нико га није до данас видио нити интервјуисао. Тренутно постоји 6 верзија хапшења браће Тсарнаев и како ствари стоје, али само да се ради о било којем другом злочину, нити један судија не би осудио Дзхокхара Тсарнаева.
Још једна ствар је упала у очи онима који се нису препустили страху или еуфорији око хапшења: Дзхокар Тсарнаев је младић који је амерички држављанин, а не ‘непријатељски борац’, како га је хтио оквалификовати Џон Мекејн и на тај начин одвући пред војни суд иза затворених врата.
Он не може бити нити испитиван од стране ФБИ-а и суђен на федералном суду. Над овим случајем надлежност има држава Масачусеттс. Очигледно је да се овде све чини како би се случај искористио за додатно ограничавање права америчких грађана, док је њихова безбедност неважна. Амерички грађани можда не разумеју да ако дозволе да устав не вреди за само једног јединог грађанина САД-а, сутра више неће вредети ни за кога.
Крајњи мистерија је и какви су били односи између Тамерлана Т. и ФБИ-а у протекле три године. Ако се зна да је надзиран три године и сам је Тамерлан знао да је под надзором (јер су о томе обавијестили његове родитеље), из којих је разлога ФБИ упутио апел грађанима Бостона да им помогне идентификовати осумњиченика којег већ познају?
Млади Џоџар Чарнаев је примеран младић амерички, фудбалер који са својим пријатељима тренира три пута недељно, био је и капетан врестлинг клуба на свом институту. Имао је америчку стипендију за студиј медицине, хтео је да буде спасилац на плажи ‘јер је желео спашавати људе’, у слободно време је радио као волонтер са децом са Дауновим синдромом. Пријатељи тврде како није претерано религиозан, учитељи како је примеран ученик, а суседи како је ‘предиван момак’. Био је оличење ‘америчког сна’ и одједном нам говоре како је постао ‘борац светог џихада’ који убија људе на спортским такмичењима.
Медији јављају како је Џохар Чарнаев с пријатељимаДзхокар након напада отишао на некакву прославу, потом у своју собу спавати, а Тамерлан у теретану. Сутрадан схвати како је у току потера за нападачима и са својим братом отима аутомобил и пушта возача којем ‘признаје да је атентатор’, али, као што смо већ рекли: нико не зна ко је тај возач. Потом, након пуцњаве и сукоба с полицијом успева побећи из тоталног окружења.
Чуди како се, због својих чеченских корена, није одлучио да нападне Русију (или барем неки руски циљ у САД-у), него САД које су му дале све што је могао пожелети (па и само држављанство пре месец дана). Дзхокар је ‘борац џихада’, али се тако не понаша (осим што не пије алкохол и не пуши, што је одлика и многих других који нису верници нити муслимани). Оваква интерпретација указује на Дзхокареву подвојену личност, али ону другу нико никада није видио нити приметио.
Тамерлан ТсарнаевЗа старијег брата, убијеног Тамерлана, истражитељи тврде како је био исламски интегралиста без обзира на изглед (волио је хип-хоп, скејтборд и лаке дроге). Његову мајку, Зубеидат К. Чарнаеву, ФБИ је у протеклих неколико година у више наврата упозоравао ‘како је Тамерлан на лошем путу и како га надзиру’ (ФБИ је то потврдио само након што је мајка браће Тсарнаев дала интервју на руској телевизији). Ако су га већ надзирали, значи да су знали и да је посећивао интернетске странице на којима се појашњава израда бомби кућне радиности и да су знали да је у поседу целог арсенала за којег тврде да су нашли у његовој кући.
2011. је руска тајна служба тражила информације од ФБИ-а како би проверили ‘да ли постоји какав ризик ако Тсарнаеви посете Русију’. Тада је ФБИ провео детаљну истрагу (интернет, телефонске разговоре, познанства, биографију, кретања, питања родбини и пријатељима, итд), а да није нашао ништа што би указивало на повезаност с терористичким групама. Међутим, како преноси Гардијан, на крају се ипак радило о ‘исламским интегралистима’.
Након бомбашког напада Тамерлан није извршио самоубиство као остали ‘мученици’, него се запутио кући кћерци и својој супрузи, американки Катхерине Русселл.
Власти су од самог почетка, укључујући и председника, третирали осумњичене као кривце којима треба пресудити. Такво што је нормално у земљама с правосуђем у којем кривац мора доказивати своју невиност. У свакој цивилизованој земљи тужилаштво мора да докаже кривицу осумњиченом, али од када је на снази ‘Патриот Ацт’, САД нису више цивилизована земља. Након његовог усвајања, Обама је са својим законима додатно погоршала стање људских слобода у САД-у (нажалост иу иностранству). Терориста Дз. Т. сада ризикује да се годинама загуби у лавиринту америчког правосуђа и већ се може сматрати мртвим.
Није овде реч толико о Дзхокару Тсарнаеву, колико о чињеници да је превентивно осуђен од јавног мњења. Према њему ће се поступати на исти начин као што се поступа према наводним терористима који су заточени у Гуантанаму. Но, то и јест прави начин како безболно укинути грађанска права. Најпре се погоде маргиналне групе (опробани рецепт са Ромима, Јеврејима, комунистима, геј заједницом, итд) и онда, када грађани на то не реагују, укидање права се институционализује, прошири се на целокупно становништво и када дође до тога, онда је немогуће предузети било шта. Тада се једино може жртвовати живот како би се што промијенило. На жалост, то се у протеклих десет година догађало у Сједињеним Државама, а завршни чин тек следи.
Бостон, град од 600.000 становника, се дословно налазио у кућном притвору. Ко год се нашао на улици, могао је бити приведен или прегледан (чак и телесно) на лицу места. Поступало се по ратном праву. Без икаквог судског налога се упадало грађанима у куће у потрази за одбјеглим деветнаестогодишњих примерним студентом, ‘ратником глобалног џихада’.
Војска, полиција и специјалне јединице на улицама Бостона
Милитаризација метрополе као што је Бостон је преседан у Сједињеним Државама. Неко је на друштвеним мрежама поставио питање: ‘Зашто нису користили псе трагаче, када је већ рањени терориста путем губио крв?’, Него се ангажовало 9000 полицајаца и агената, који су целу ноћ претраживали породичне куће у више бостонских четврти (без налога, кршећи 4. амандман америчког устава) као да је то најнормалнија ствар на свету. Нико се није побунио, а касније је маса људи изашла на улице како би прославили хапшење бомбаша. Они који су те ноћи славили, нису ни свесни свог саучесништва у давању влади апсолутних овлашћења над њиховим животима.
Након овог догађаја, било која терористичка група (али и председник САД-а) зна колико мало треба да се цијела Америка престрави и да прихвати све у име ‘сигурности’. Сан Георга В. Бусха је постао стварност, али с њим све ово не би било могуће. Просечан Американац размишља како је председник Обама ‘добар председник’, Нобеловац, те како он ‘има најбоље намере’. Све што се чини, чини се у најбољој намери и свако ко се успротиви тој пракси бити ће етикетиран као ‘завереника’ или ‘онај који подржава тероризам’.
Поставља се питање: да ли ће се Американци успети одупрети овој колективној хипнози? Уколико се то не догоди, судећи по томе колико се Америка променила од 11. септембра 2001. наовамо, оно што грађане Сједињених Држава чека су године страха, насиља и неизвесности.
The New York Times: „Terrorist Plots, Hatched by the F.B.I.“
David K. Shipler: “Rights at Risk: The Limits of Liberty in Modern America.”
The Guardian: „FBI wait to quiz Dzhokhar Tsarnaev amid relief over suspect’s capture“
Michel Chossudovsky: „Boston Truth – The Chechen Connection, Al Qaeda and the Boston Marathon Bombings“
