Прочитај ми чланак
Док се САД, заједно са својим европским и израелским савезницима, припрема да покрене још једну нелегалну агресију на Блиском истоку, геополитичка стратегија САД не може бити очигледнија.
Упркос високопарне приче о човекољубивости/хуманитаризму, САД спроводе свој очигледни неоколонијалистички план с циљем обезбеђивања хегемоније у региону, уништавајући и оно мало преостале опозиције.
Светло … камера … рат!
Слике и видео снимци који преплављују интернет од прошле недеље с циљем да покажу „доказе“ о нападу хемијским оружјем почињеним од стране Асадовог режима. Овакав развој се уредно и удобно поклапа са изјавом Обамине администрације, да употреба таквог оружја представља „црвену линију“, пуки еуфемизам за тачку са које би САД биле охрабрене да војно интервенишу у име побуњеника.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
И тако, као и што вести говоре о „вероватној употреби хемијског оружја “ од стране Дамаска, без ичега осим непроверљивог рекла-казала и двосмислених видео снимака, ратни бубњеви постају све гласнији и гласнији.
Здраво разуман и рационалан политички аналитичар би у трену посумњао у напад, с обзиром на присуство међународних истражитеља хемијског оружја у Сирији, као и чињеницу да Дамаск несумњиво побеђује у рату против побуњених фракција џихадиста у градовима као што су Кусаир, Хомс, Алепо и другде. То, да би Асад саботирао своје војне победе и пружио савршен изговор за страну интервенцију, не само да је далеко од стварности, то је у супротности са његовим сопственим ратним досијеом током овог сукоба.
Слика узета из видеа приказује како опозициони борац испаљује ракетну пропелерску гранату (РПГ) током сукоба с режимским снагама око стратешке области Канасир, на једином путу који повезује Алепо са средишњом Сиријом, 26. август, 2013 (AFP).
Запамтите да је Дамаск показао уздржаност у погледу међународних ратних злочина, почињених против њега од стране Израела, Турске и других регионалних актера који су распиривали сукоб у Сирији више од две године.
И тако још једном видимо да живимо у ономе што je француски филозоф и културолог Ги Дебор назовао „друштвом спектакла“ – свету у коме је приказ истине важнији од саме истине, где видео непознатог порекла и без провере узима место аутентичног доказа и истраге, где су ратови, који ће уништити милионе живота и будуће генерације, произвођени од плаћених глумаца на телевизији, који једва да су маскирани као новинари.
Све ово наводи многе да се питају да ли су САД заиста глупе као што изгледају. Да ли Вашингтон заиста верује да рат у Сирији стварно користити САД и њеним интересима? Да ли су они заиста тако кратковиди и не желе да уче из грешака из прошлости?
Иако ова питања изгледају да су сасвим умесна, она ипак претпостављају да рат са Сиријом има за циљ рат са Сиријом. Напротив, ова нелегална агресија против суверене Сиријске Арапске Републике је само предигра већег регионалног рата, с крајњим циљем – Исламском Републиком Иран.
Разбијајући шиитски полумесец
У деценијама после револуције 1979 која је створила модерну Исламску Републику Иран, америчка политика према тој земљи је била непријатељска и ратоборна у толикој мери да је Иран био приморан, из чисте нужде, да се веома јако ослања на своје малобројне регионалне и међународне савезнике. И тако, с обзиром на политичко држање Башара Асада, као и његовог оца пре њега, Дамаск је сматран за кључног иранског политичког партнера, пружајући Ирану кључног савезника дуж границе са Израелом и мост ка организацији Хезболах у јужном Либану.
Поред тога, мултиетничко друштво, попут Сирије, са доминантном шиитско-алавитском демографијом, представља природног пријатеља шиитском Ирану. Међутим, значај овог односа се не зауставља на пуким сличностима.
Пошто су САД наметнуле драконске санкције Техерану, тобож због наводног иранског нуклеарног програма, економски односи Ирана и Сирије постају још значајнији. Како је Техеран био све чешће одсецан од светских енергетских тржишта због америчких и европских санкција. било је тешко, ако не и немогуће, да реши питање међународних дуговања Исламске Републике, тако да је приморан да пронађе алтернативне методе и инфраструктуру за продају нафте и гаса и на тај начин даодржава своју крхку економију.
Централни део ове стратегије је Иран-Ирак-Сирија гасовод, споразум о послу потписан прошлог месеца. Са циљем да се Ирану обезбеди нови пут испоруке до медитеранске обале, дајући му обновљени приступ на евроазијском пространству и тржишту, нафтовод је очигледни ударац америчко-израелским покушајима да економски угуше режим у Ирану. А како Сирија, као кључна спона у том послу, значајно фигурира у иранској стратегији да преживи санкције, отуда иранска умешаност у сукоб, неопходност да обезбеди критичну подршку Асаду, да одржи контролу безбедности земље.
Сиријци на улици разрушеног града Деир Езор у источној Сирији, 26. август 2013.(Фото АФП)
Једним погледом на стране укључене у рат у Сирији, постаје јасно да су се сунитске монархије – Саудијска Арабија и Катар пре свих – умешале у рат како би осигурале своју континуирану хегемонију, нарочито у погледу производње енергије. Катар, као један од најбогатијих светских извозника гаса, види растући однос између Ирана и Сирије, посебно у вези посла с гасоводом, као егзистенцијалну претњу свом положају. Саудијци, одавно смртни непријатељ и ривал шиитским Иранцима, такође су дошли до тога да виде Сирију само као бојно поље у ширем прокси рату (који води трећа страна, посредник – прим.прев.) са Ираном.
И онда, наравно, ту је Израел. Смештен удобно на граници Сирије, Израел је одиграо кључну улогу у потпиривању напетости и изазивању немира на другој страни Голанске висоравни. Не само да Израел извео низ, очигледно незаконитих бомбашких напада унутар Сирије границе, било је ту на десетине случајева, укључујући видео снимке, командоса израелских специјалних јединица унутар Сирије. Наравно, израелске намере су да остваре властите интересе, деценијама усмерене на уништење Ирана, главног регионалног ривала и конкурента.
Осим тога, како примећује Ф. Вилијам Енгдал, познат као аутор и геополитички аналитичар, израелска нова открића гаса на обали Средоземног мора дају нову димензију борби за превласт у региону. Енгдал пише, „Сада се Израел суочава са стратешком и веома опасном дилемом. Наравно, Израел није превише обрадован повезивањем Асада у Сирији са архинепријатељем Израела, Ираном ,и Ираком и Либаном, што би надмашило израелски извоз гаса на тржиште ЕУ. То би могло да објасни зашто се израелска влада Нетанјахуа петља у Сирију заједно са антиасадовским снагама“.
Фотографија Ратне морнарице САД приказује авионе који припадају Carrier Air Wing 7 како лете у формацији изнад носача авиона USS Dwight D. Eisenhower (CVN 69) у Средоземном мору, 15. јун 2013. (AFP Photo/US Navy)
Наравно, Израел није у потпуности независан учесник. Као главни играч под доминацијом империјалног система САД, Израел служи као лош полицајац добром полицајцу Вашингтону, за Иран. Док ратни хушкачи у Тел Авиву траже иранске крви, САД може да показује интересовање за нуклеарне преговоре, да се разреши конфликт и укину санкције. Истовремено, САД, ЕУ и Израел подстичу грађански рат у Сирији управо да би ослабили Иранце, већ изоловане политички и економски, чиме показују да су не само незаинтересовани за мир са Ираном, већ да спроводе вишефазну стратегију уништавања те земље.
Со на рану, наставак нестабилност и насиље у Ираку је политички ослабило премијера Маликија, кључног савезника Ирана. Са Багдадом и Дамаском у хаосу, Техерану ће бити веома тешко да настави да подржава Хезболах, још једну важну фигуру на шаховској табли. Тако се може видети без великих потешкоћа, да је рат у Сирији, на фундаменталном нивоу, средство за постизање циља – потпуно уништење шиитског полумесеца, све док пружа отпор хегемонизму САД, Израелу, и њиховим марионетама, сунитским монархијама.
Оно што је постало све очигледније у последњих неколико недеља и месеци јесте да је сукоб у Сирији много већи од саме Сирије. Као и Балкан пре скоро 100 година, Сирија је постала пословично буре барута са којим се западни лидери играју са шибицама. Дипломатски ход на оштрици жилета империјалних сила у 1914 широм света једна је од највећих трагедија у историји човечанства: Први светски рат. Пошто се САД припрема да почне још један рат, надајмо се да Светски рат није поново исход.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – „Микрорем“, mikrorem.com
