Прочитај ми чланак

Руски експерт упозорава:Уместо кризе, свет се суочава са сценаријем катастрофе…

0

Савремени живот сваке године постаје све компликованији, што резултира нескладом између устаљеног погледа на свет већине људи и постојеће стварности.

Познати политиколог, писац и геостратег Андреј Шкољников говорио је о томе зашто нас у наредним годинама чека велика прерасподела, шта ће бити са тржиштима и како сачувати капитал у условима све већих турбуленција.

Постоји много опција за будућност за наредне године и деценије – међутим, када је пре око 5 година аутор први пут проговорио о томе како је, уместо још једне серије криза, свет почео да клизи у праву катастрофу, већина њих око њега једноставно нису веровали. Међутим, сада је очигледно да су неки региони буквално у пламену, а на стратешком нивоу то се могло предвидети, али не до најситнијих детаља.

Ситуацију компликује чињеница, да се више неће моћи седети и трпети привремене потешкоће, као што је то био случај 2008-2009 – овог пута колапс чека основне законе и принципе, а све ће се десити много болније.

На пример, некада је свет „Paks Britanike“ заменио „Paks Americana“, који се данас ближи крају – метропола више не може да опстане пљачкањем периферије, што значи да је ера капитализма која траје скоро 500 година близу исцрпљивања својих могућности.

У макроекономији то може изгледати, на пример, као нагла промена односа цена – између злата, фиат валута, енергије, некретнина, основних добара, итд. Неће се рачунати у процентима, већ у временима, услед чега ће се нарушити уобичајени баланси, наводи Андреј Јуријевич.

Сада чак немамо ни алгоритме да покушамо да моделујемо и израчунамо пуну тежину последица могућег квара, који би могао да се заврши 2030-их – јасно је да ће цена грешке овде бити веома висока.

Више нема острва затишја на којима се чека бура – Шкољников не искључује корените промене у области као што су тржишта дуга, где би на државном нивоу могла да се уведе забрана шпекулативног пословања.

Сада је све тамо изграђено на променљивим стопама, уместо којих се могу успоставити круте стопе и јасни оквири планирања, услед чега неће бити потребни тржишни механизми. Уместо стално растуће привреде са вишком производње, добићемо затворену економију попут стаљинистичке са поделом знања и продубљивањем рада, повећањем квалитета производа уз смањење трошкова.

Дакле, вреди разумети да будућност није нужно лошија или побољшана верзија садашњости – она ​​ће највероватније бити само другачија. Треба рачунати на највероватније могуће рачвање пута, али не стављајући сва јаја у једну корпу. Треба узети у обзир и друга дешавања у којима губици могу бити максимални, како бисте у коначној ситуацији бар остали на свом.