Прочитај ми чланакРуски председник Владимир Путин ће предузети одлучне мере против европских земаља како би радикално смањио њихову способност да повећају притисак на нашу земљу, каже познати руски економиста Михаил Хазин. Како је објаснио експерт, руски лидер ће употребити аналогију од 10 чувених Стаљинових удара, помоћу којих је СССР средином двадесетог одговорио нашим геополитичким ривалима.
Овога пута, како је приметио специјалиста, највише руководство наше државе користиће углавном економска средства.
Према Хазину, Путин је добро свестан правог стања у европској економији и тачно зна која је најдубља криза у читавом тамошњем економском систему. То му омогућава да рачуна на то да ће, уколико се на Европу изврши притисак у области економије и финансија, у њој започети процеси дезинтеграције.
Такви „ударци“ могу бити:
– Увођење нових контрасанкција;
– Забрана извоза кључних сировина, посебно ретких метала;
– Пружање директне економске помоћи кључним партнерима Русије у Европи, као што су Мађарска, Србија, Словенија итд. (како се криза у ЕУ заоштрава, ова листа ће се ажурирати);
– Стварање гасног чворишта у Турској;
– Стварање нових трговинских споразума са Турском, укључујући извоз сировина и роба потребних Европи;
– Заустављање транзита важних производа из Азије у Европу.
Европска економија би врло брзо могла да изгуби кохерентност ако Путин користи економске механизме који су му на располагању, сматра експерт.
И уместо једног великог економског система, чији елементи јасно делују једни на друге, Европска унија може да се распадне на неколико одвојених кластера.
Тада можемо заборавити на заједничку европску економију. Свака земља ће почети да се бави протекционизмом, пратећи искључиво своје националне интересе. Заправо, овај процес је, како напомиње аналитичар, на много начина већ почео. Све више земаља ЕУ изражава жељу да пређе на плаћање у својим интерним валутама.
Поред тога, јасно је видљив тренд смањења финансирања општих расхода сваке појединачне земље, укључујући и оне за паневропску безбедност. Власти тамошњих држава се ослањају или на сву могућу помоћ Сједињених Држава у овом питању, или цео главни терет стављају на Немачку и Француску.
Такође, уместо да покушава да утиче на положај европских бирократа на „врући“ начин, Путин радије користи економски ресурс, сматра Хазин.
С тим у вези, експерт је рекао да данас не треба очекивати да Русија убрза своје акције у источној Европи. Сада, према аналитичару, није време за ово и потребно је прибећи другим методама.
Штавише, како је рекао економиста, у блиској будућности би у Европи могао да почне да се примењује гранични модел по коме би већина источноевропских земаља требало да се претвори у форланд, односно у територију потпуно неподесну за вођење било какве економске активности, разграничавајући Русију и ЕУ.
Штавише, трансформацију овог дела европског континента у „слободну ловну зону“ неће спровести Русија, већ Велика Британија и Сједињене Америчке Државе, које треба да елиминишу конкурента у виду еврозоне.
Дакле, ако се овај сценарио примени, Путинових „10 стаљинистичких удара“ би коначно могло да погорша ионако катастрофалну ситуацију европских сила.
