Калињинград — руска енклава која се сматра најмилитаризованијим делом Европе. Одсечен од свог центра, он је, према мишљењу неких западних аналитичара, и најрањивији део Русије. Међутим, да ли је баш тако?
Калињинград, немачки Кенингсберг, основали су још у средњем веку немачки крсташи тевтонског реда за време своје експанзије на Исток. Некада центар провинције Источне Пруске, он је постао део Русије након Другог светског рата, одлуком сила-победница на Потсдамској конференцији 1945. године. Годину дана касније преименован је у Калињинград. Након скоро 70 година, тај град од пола милиона становника постао је главна тачка конфронтације Русије и НАТО-а. Он је, са једне стране, потпуно окружен чланицама НАТО-а, а са друге стране, гле парадокса, он је и највећа претња за Алијансу.
Та најзападнија руска област је са руским савезником Белорусијом повезана Сувалкским коридором, стратешки важним појасом дужине 65 километара дуж пољско-литванске границе. У сценаријима хипотетичког рата између Русије и НАТО-а њему се даје кључна улога. НАТО се плаши да би управо овде руска војска могла да почне офанзиву и брзо одсече балтичке државе од осталих држава-чланица Алијансе. Тим поводом прошле недеље је у оквиру већ традиционалних војних вежби „Удар сабље“ литванска војска са савезницима из НАТО-а одржала војне вежбе чији задатак је био заштита Сувалкског коридора.
.@NATO war game defends #Baltic weak spot , #Suwalki Gap, for first time #StrongEurope @Reuters https://t.co/HLx79iowDY pic.twitter.com/376P4846em
— estNATO (@estNATO) June 19, 2017
„Ако занемаримо политичку позадину, са стратешке тачке гледишта тај коридор је важан за одбрану Литваније. Ако се на Русију и њену савезницу Белорусију гледа као на противнике, вежбање одбране коридора чини се природно, јер у случају да стране непријатељске снаге заузму тај коридор, Балтик ће се бити потпуно одсечен од својих савезника из НАТО-а. Међутим, мени је потпуно нејасна логика Алијансе која на Русију гледа као на агресора. Да, након догађаја у Украјини Русија је показала да је спремна да штити своје националне интересе и интересе на међународној сцени, али то не значи да Москва има неке планове да заузме балтичке државе“, сматра белоруски војни експерт Александар Шпаковски.
Посебан улога у стварању фантома званог „руска претња“ припада САД. Сценарио руског заузимања Сувалкског коридора и балтичких држава први пут је озбиљно почео да се разматра прошле године, након објављивања извештаја америчке „РАНД корпорације“ под називом „Повећање потенцијала обуздавања на источном ободу НАТО-а“. У документу стоји да би Русија могла да заузме тај коридор за 36 до 60 сати на путу за Ригу и Талин. То су преузели западни медији и створили праву хистерију у државама региона. Од тада се практично свакодневно објављују чланци како Руси стоје пред Сувалкским коридором.
„Амерички аналитичари од 2000. године у свим својим листовима пишу да је балтички фронт неодбрањив. Чак и слаба руска војска из деведесетих година прошлог века је могла да га освоји за 48 сати. Али Русија то не намерава, јер јој то уопште није потребно. Балтик ни у којем случају није претња Русији, јер је офанзива из балтичког, курланског котла немогућа. Макар тамо било 500 америчких тенкова. Они ће сви тамо и остати, у том котлу“, рекао је за Спутњик руски војни експерт Дмитриј Јермолајев.
#NATO Intercepted Thirty-Two #Russian Aircraft Last Week, Each Traveling To/From #Kaliningrad, Over #Baltic Sea
[ https://t.co/2zSgrzGUrE ] pic.twitter.com/ASc5STgjLo— DCN Navarro (@DefconNavarro) June 21, 2017
Остатак текста прочитајте на: https://rs.sputniknews.com/analize/201707021111768948-Suvalkskikoridor-NATO-Kaliningrad1/