Прочитај ми чланакПроцурели строго поверљиви документ Централне обавештајне агенције показао је да је велики број њених сарадника убијен или је променио страну, сугеришући да је америчка контраобавештајна служба потценила своје ривале, док је руководство агенције забринуто да се мора посветити већа пажња заштити агената, пишу светски медији.
Велики број страних обавештајаца ЦИА убијен је, заробљен или се окренуо ка супарничким агенцијама, наводи се у нетипичном и строго поверљивом документу послатом свим бироима широм света, написао је лондонски Тајмс, преноси РСЕ.
Контраобавештајни званичници службе упозорили су прошле недеље да је више десетина шпијуна компромитовано или погубљено у посљедњих неколико година, што према тврдњама извора, представља нагли пораст таквих инцидената.
Процурели документ укључивао је одређени број агената које су убиле стране агенције – поверљиви детаљ који се, истиче Тајмс, обично не дели у тако широко распрострањеним дописима. Циљ је био подстаћи бирое да побољшају заштитне протоколе и сигурност, кажу бивши званичници.
Као неки од разлога за неуспеле мисије истакнути су лоше обавештајне вјештине, превише поверења у изворе, потцењивање страних агенција, као и пребрзо регрутовање доушника – проблем који је у допису описан као стављање мисије изнад питања сигурности.
Док су технолошки напредак, као што су биометријска скенирања, хаковање и вештачка интелигенција успешно примениле друге агенције за праћење шпијуна, САД су задржале фокус на агентима, градећи мрежу поузданих доушника која би, додаје Тајмс, требало да буде најбоља на свету у прикупљању и анализи.
Потцењивање противника
Потврђујући да је регрутовање шпијуна у другим земљама високоризичан посао, допис ЦИА који је процурео у јавност, покренуо је питања која муче агенцију последњих година, нарочито јер су супарничке обавештајне службе у земљама попут Русије, Кине, Ирана и Пакистана хватале доушнике ЦИА, а у неким случајевима претварали су их у двоструке агенте, написао је Њујорк тајмс.
Упозорење је, према онима који су га прочитали, првенствено било усмерено на службенике ‘с прве линије’ – људе који су били директно укључени у регрутовање нових кандидата и проверу извора, поручујући службеницима да се фокусирају не само на регрутацију, већ и на сигурносна питања. Лист додаје да је регрутовање нових доушника начин на који службеници стичу унапређења.
Допис који је послат у последњој недељи септембра сугерише да је агенција потценила своје противнике уз уверења да су њени агенти и шпијунске вештине боље од других обавештајних служби.
Међутим, додаје Њујорк тајмс, резултати студије показали су да су земље које су на мети САД такође веште у лову на доушнике, док су вештине агенције зарђале након деценија фокусирања на терористичке претње и ослањања на ризичне комуникацијске системе.
Иако је у допису идентификован одређени број доушника који су ухапшени или убијени, број оних који се окренуо против САД није у потпуности познат. Понекад, истиче њујоршки лист, доушници које открију ривалске обавештајне службе не буду хапшени, већ ангажовани као двоструки агенти који достављају дезинформације ЦИА, казали су бивши званичници, додајући да су у томе посебно ефикасни били Пакистанци.
У Ирану и Кини неки обавештајни званичници верују да су Американци доставили информације агенцијама које су могле да помогну у разоткривању доушника у тим земљама.
Моника Елфрид Вит, бивша наредница ваздухопловних снага која је пребегла у Иран, оптужена је за пружање информација Техерану 2019. Касније те године, бивши службеник ЦИА Џери Чун Шинг Ли осуђен је на 19 година затвора због одавања тајни кинеској влади.
Грешке из прошлости
Допис ЦИА упућен њеним станицама и бироима широм света одражава општу забринутост руководства агенције да би њени оперативни службеници требало да посвете више пажње заштити својих агената, истовремено увиђајући да морају агресивно регрутовати шпијуне и доушнике како би извршили своју мисију прикупљања обавештајних података, написао је Вашингтон пост.
ЦИА је последњих година претрпела катастрофалне упаде у своје шпијунске мреже где су, према писању вашингтонског листа, агенти вероватно откривени због кршења тајног комуникацијског система агенције, помоћу којег је комуницирала с агентима на терену.
Лист наводи да је ЦИА покренула лов на кртице 2011. након што је један доушник у Кини јавио да су тамошње власти откриле све који помажу америчкој влади и да су потом присилиле агенте да раде за њих. Позивањем на претходне грешке, допис је вероватно требао да упозори садашње сужбенике да не понављају грешке из прошлости.
Говорећи под условом анонимности, људи који су упознати с недавно објављеним дописом кажу да он није подстакнут никаквим новим упадом унутар шпијунске мреже, али да је покретач био успех Пакистана да идентификује велики број оних који раде за ЦИА.
Истовремено, додаје вашингтонски лист, ЦИА је под поновним притиском да регрутује и одржава ефикасне шпијунске мреже у Пакистану, након повлачења САД из суседног Авганистана и талибанског преузимања земље. Бивши званичници кажу да ће одржавање мреже поузданих људских извора биће кључно за планове администрације председника Џоа Бајдена да прати терористичке претње без војне присутности на терену, рекли су бивши званичници.
