Pročitaj mi članak

Rotšild: Misterije najuticajnije familije sveta još traju

0

Prema časopisu „Forbs“, neto vrednost kojom raspolaže ova porodica danas prelazi 500 milijardi dolara. Oni kontrolišu više od 25 banaka i investicionih kompanija širom sveta, a ulagali su kapital u osam od deset najvećih finansijskih institucija na svetu

Porodica Rotšild planira da svoju vodeću investicionu banku „Rotšild end ko“ pretvori u privatnu. Ovaj potez, kako je nedavno preneo „Fajnenšel tajms“, dolazi u trenutku kad mnoge banke idu suprotnim putem tražeći kapital sa tržišta javnih akcija.

Kako napominje „Blumberg“, privatni otkup će označiti novi korak u naporima porodice da učvrsti svoju kontrolu nad poslovanjem banke. Od pre četiri godine, kada se povukao njegov otac Dejvid, na čelu banke nalazi se Aleksandar Rotšild, koji je tako „postao sedma generacija iste porodice koja vodi ovu banku.“

„Nijednom od preduzeća grupe nije potreban pristup kapitalu“, saopštila je tim povodom „Konkordija“, još jedna porodična holding kompanija u vlasništvu bankarske „dinastije“ Rotšild. „Štaviše, svako od naših preduzeća je bolje procenjeno na osnovu njihovog dugoročnog učinka umesto kratkoročne zarade. Ovo čini privatno vlasništvo nad grupom prikladnijim od javnog listinga.“

Banka je objavila u ponedeljak da se vrednost ove firme procenjuje na oko 3,7 milijardi evra.

Šta se zaista zna o čuvenom bankarskom klanu Rotšild, čije „do sada prikupljeno, iako uglavnom skriveno bogatstvo“, sasvim sigurno spada među najveća na svetu?

Principi poslovanja koje je ustanovio Majer

Porodica Rotšild, verovatno najpoznatija od svih evropskih bankarskih „dinastija“, oko dvesta godina vršila je ogroman uticaj na ekonomsku, a posredno i na političku istoriju Evrope. Bankarsku kuću je osnovao Majer Amšel Rotšild, rođen 23. februara 1744. u Frankfurtu na Majni, koji je umro 19. septembra 1812.

Majer Amšel imao je petoricu sinova. Njihov početak se vezuje za frankfurtsku bankarsku kuću. Međutim, Majer i njegovi sinovi uskoro su postali međunarodni bankari, osnivajući do 1820-ih porodične filijale u Londonu, Parizu, Beču i Napulju.

Osim bankarstva i finansija, poslovi Rotšilda su obuhvatali rudarstvo, energetiku, nekretnine ili proizvodnju vina.

Prezime Rotšild potiče od crvenog štita na kući u getu u kome su nekada živeli Majerovi preci.

Ne zna se mnogo o ranom periodu njegovog života. Majer je pripadao porodici jevrejskih Aškenaza. Rotšildi su, u početku, samo jedna od nekoliko desetina hiljada marginalizovanih jevrejskih porodica.

Navodno, Majer se školovao za rabina, ali ubrzo postaje šegrt u maloj banci u Hamburgu, gde je izučio zanat. Vrativši se u Frankfurt sa 19 godina, počeo je da se bavi trgovanjem retkim kovanim novcem. Kada je Vilhelm, izborni knez od Esena, nasledio svog oca, to Majeru daje mogućnost da se uključi u veće međunarodne transakcije.

Majer je uspostavio poslovni obrazac koji će ubuduće slediti porodični klan Rotšild: da posluje sa evropskim vladarskim kućama i da svaki Rotšild bude otac što više sinova kako bi oni brinuli o poslovima porodice u inostranstvu.

Ovaj princip je često značio venčanja rođaka u prvom ili drugom kolenu, jer su Rotšildi čuvali porodično bogatstvo od „stranaca“ i „uljeza“.

Porodično bogatstvo teško 500 milijardi dolara

Danas, prema časopisu „Forbs“, toj „bibliji bogatih“, neto vrednost kojom danas raspolaže porodica Rotšild prelazi 500 milijardi dolara. Rotšildovi imaju veoma jake veze sa drugim multimilijarderima, kao što su Mark Zakerberg ili Majkl Blumberg.

Štaviše, i sam Soroš, prema mnogim glasinama, započeo je svoju karijeru uspešnog berzanskog mešetara i „filantropa“ kao agent (ili potrčko) bankarske kuće Rotšild.

Takođe, uprkos tome što su Jevreji, porodica Rotšild je deo nezvaničnog „Vatikanskog kruga“, pod vođstvom pape Franciska.

Na svom vrhuncu, bogatstvo Rotšildovih, pod uslovom da je bilo objedinjeno, odnosno da se nije delilo na zasebne porodične klanove poput londonskog ili frankfurtskog, bilo bi najveće porodično bogatstvo u svetskoj istoriji.

Tokom 19. veka, banka „Rotšild end sons“ u Londonu ispunjavala je ulogu koju je kasnije imao Međunarodni monetarni fond, stabilizujući valute velikih svetskih vlada.

Napoleonski ratovi – dobra prilika za posao

Rotšildi su počeli od trgovine luksuznim predmetima, kovanim novcem i komercijalnim papirima. Majer i njegovi sinovi su na kraju postali internacionalni bankari, za koje su Francuska revolucija i Napoleonovi ratovi, vođeni od 1792. do 1815, predstavljali naročito srećnu poslovnu priliku.

Danas bogatstvo porodice Rotšild potiče od različitih poslova, kao što su finansijske usluge, energetika, rudarstvo, nekretnine ili proizvodnja piva.

Majer i njegov najstariji sin Amšel nadgledali su rastuće poslovanje iz Frankfurta, dok je Nejtan osnovao filijalu u Londonu 1804. Jakov se nastanio u Parizu 1811, a Salomon i Karl su 1820-ih otvorili kancelarije u Beču i u Napulju.

Ratovi su za Rotšilde značili mogućnost da pozajmljuju novac zaraćenim kraljevskim kućama, kao i mogućnost za krijumčarenje ili legalnu trgovinu ključnim proizvodima, poput pšenice, pamuka, kolonijalnih proizvoda i, naročito, mogućnost za trgovinu oružjem.

Transfer međunarodnih plaćanja između Britanskog ostrva i kontinenta, koji je Napoleon bezuspešno pokušao da prekine, bio je neko vreme pod kontrolom Rotšilda.

U mirnijim razdobljima, poslovanje Rotšilda se menjalo. Bankarska grupa je nastavila svoje međunarodne poslove, ali se sve više bavila poslovima koji su uključivali državne hartije od vrednosti (pruske, engleske, francuske ili napuljske), akcije osiguravajućih kompanija ili industrijskih kompanija.

Bankarska „dinastija“ Rotšild se veoma uspešno prilagodila industrijskoj revoluciji i počela da ulaže novac u železnicu, ugalj, preradu gvožđa i metalurgiju.

Prvi i Drugi svetski rat, čiji su troškovi prevazilazili mogućnosti finansiranja Rotšilda, ili bilo koje druge banke, rezultirajući stvaranjem Međunarodnog monetarnog fonda, označili su kraj ovog dela poslovanja Rotšildovih.

Čime još raspolažu Rotšildovi?

Porodica Rothšild ima danas preko 1.800 nekretnina širom Engleske, Francuske, Nemačke i drugih evropskih zemalja. Ukupna vrednost ovih nekretnina iznosi preko 36 milijardi dolara.
Takođe, bogatstvo porodice Rotšild uključuje više od 55 luksuznih jahti, 10 privatnih aviona i 13 luksuznih hotela. Porodica Rotšild poseduje ogromnu rezervu u gotovini od preko 70 milijardi dolara, koja se čuva u bankama u vlasništvu same porodice.

Bilo direktno bilo indirektno, porodica Rotšild poseduje akcije svake veće kompanije na svetu. Raspolažu i sa fondom od 100 milijardi dolara za špekulacije na berzama, poput Njujorške, Londonske ili Tokijske.

Porodica Rotšild ima i rezerve od preko 20 milijardi dolara u američkim dolarima, šest milijardi dolara u japanskim jenima i još 33 milijarde u evrima.

Ali, to je samo onaj deo koji je vidljiv.

Porodični klan danas poseduje akcije u svim većim zapadnim kompanijama, kao što su „Meta“, „Ejpl“, „Amazon“, „Viza“, „Starbaks“, „Blumberg“, „Dži Pi Morgan“, „Benk of Amerika“, „Fajzer“ ili „Hevlet pakard“.

Porodica Rotšild je protekle, 2022. godine, najviše novca donirala Vatikanu, uprkos tome što Rotšildi nisu katolici nego Jevreji. Ukupne donacije Vatikanu za 2022. prelaze pet milijardi dolara, a porodica je, takođe, sponzorisala i putovanja pape Franciska.

Porodica Rotšild danas kontroliše preko 25 banaka i investicionih kompanija širom sveta. Rotšildovi su ulagali kapital u osam od deset najvećih finansijskih institucija na svetu.

„Rotšild end sons“ je engleska investiciona banka, koja najveći deo svog poslovanja obavlja kao savetnik za spajanja i akvizicije. „Pariz Orleans SA“ je finansijska holding kompanija u vlasništvu i pod kontrolom porodice Rotšild.

„Rabobank grupa“, vodeća investiciona privatna banka u Holandiji, takođe je u vlasništvu porodice Rotšild.

„Teorije zavere“ o Rotšildovim

Za kuću Rotšilda, još od napoleonskih ratova, vežu se razne „teorije zavere“: „Skoro svaki veb-sajt koji se bavi `teorijama zavere` i pretpostavlja da svetske vlade deluju pod vođstvom nekog tajnog saveza, upire prstom u Rotšildove.“

Teorije zavere o Rotšildima spadaju u konspirološki model „zavere bogatih“. Rotšildove, tvrdi se, pokreće isključivo „želja za novcem“. Za njih se, u određenim konspirološkim krugovima, veruje da su organizovali ubistva nekoliko američkih predsednika i da su stvorili svaki rat počev od ranih 1800-ih, u kome su, po pravilu, finansirali obe zarađene strane. Jednom od Rotšilda pripisuje se (apokrifna) izreka: „Najbolje vreme za posao je kada krv teče ulicama.“

„Zašto bi se supersile poput Sjedinjenih Država, Rusije i Kine dobrovoljno odrekle svog suvereniteta“, čitamo na jednom sajtu, „vodeći ratove i vršeći kontrolu nad tržištima prema instrukcijama Rotšildovih? Odgovor je, prema onima koji veruju u ovakve teorije, isključivo novac.“

Ili: „Neki kažu da su Rotšildi, koji su poreklom Jevreji, izazvali Holokaust, dok drugi tvrde da su oni bili sila koja stoji iza stvaranja Izraela.“ U stvari, Nejtanu, jednom od najuticajnijih članova klana Rotšild, pripisuju se sledeće reči:

„Nije me briga koja će marioneta biti postavljena na tron Engleske kako bi vladala `imperijom nad kojom sunce nikada ne zalazi`. Onaj ko kontroliše britansku novčanu masu kontroliše Britansku imperiju, a ja kontrolišem britansku novčanu masu.“

Nemoguće je, naravno, dokazati da je Nejtan Rotšild to zaista rekao. Kako primećuje istraživač Brajan Daning: „Čini se da citat nije u potpunosti izmišljen od strane teoretičara zavere. Najverovatnije je to revidirana i restilizovana verzija citata koji se pripisuje Nejtanovom ocu, Majeru Rotšildu: `Dajte mi kontrolu nad novcem jedne države i nije me briga ko donosi njene zakone`.“

Ni ovaj citat nije moguće potvrditi nekim izvorom. „Međutim,“ kako zaključuje Daning, „kada se uzme u obzir život i postignuća starijeg Rotšilda (Majera), nema sumnje da je to bilo njegovo osnovno gledište i rukovodeći princip.“

Najčešća pitanja o čuvenom bankarskom klanu

Poslovi porodice Rotšild ne prestaju da zanimaju čitaoce štampe. Kakva se pitanja najčešće postavljaju o ovom porodičnom klanu? Na primer, jedno od često postavljanih pitanja jeste da li su Rotšildovi zaista najbogatija porodica na svetu. Odgovor je potvrdan. Porodično stablo Rotšilda je veoma razranato i opstaje u Engleskoj i Francuskoj sve do danas.

Otkuda Rotšildima toliko bogatstvo? Približno dve stotine godina, Rotšildi su kontrolisali glavne finansijske transakcije širom sveta, čime su ostvarili značajnu kontrolu nad vladama pojedinih država.

Da li Rotšildi poseduju Banku Engleske? Preko privatnog fonda, Rotšildovi poseduju presudan udeo u kapitalu Engleske banke.

Kako danas Rotšildi zarađuju novac? Rotšildi se bave različitim poslovnim sektorima, poput finansija, nekretnina, energetike ili rudarstva, od kojih godišnje zarađuju milijarde dolara prihoda.

Da li Rotšildi poseduju bitkoine? Iznos u bitkoinima u vlasništvu porodice Rotšild, u ovom trenutku, procenjuje se na 14 milijardi dolara. Zajedno sa drugim kriptovalutama, ukupan iznos prelazi 20 milijardi dolara.

Da li su klanovi Rotšild i Rokfeler međusobno povezani? Veze između ove dve bankarske „dinastije“ sežu najmanje 60 godina u prošlost.

Ko je trenutno najmoćniji u svetu bankarstva?

Bankarska grupa Rotšild je nastavila da se širi i nakon 1850-ih, zauzimajući posebno važnu mesto u svetskoj trgovini naftom i obojenim metalima. Ali njenu prethodnu oligarhijsku poziciju ozbiljno su ugrozile nove akcionarske, komercijalne ili depozitne banke, kako u Engleskoj, tako i u Francuskoj i u Nemačkoj.

Do poslednje četvrtine 19. veka, Rotšildova grupa više ne predstavlja prvi ni najmoćniji bankarski konzorcijum. Druge grupe, u Evropi i Sjedinjenim Državama, postale su mnogo jače, dinamičnije, bogatije i preduzimljivije.

Iz niza razloga, Rotšildi su jedna od najpoznatijih bankarskih porodica u svetu. Nažalost, oni su najviše poznati po finansiranju velikih ratova širom sveta, kao i ustanaka i revolucija u pojedinim zemljama.

Rotšildi danas zarađuju preko 70 milijardi dolara svake godine. Porodica Rotšild tesno sarađuje sa drugih multimilijarderima, kao što su Soroš, Blumberg i Zakerberg.

Procenjuje se da će neto vrednost Rotšilda dostići hiljadu milijardi dolara u narednih nekoliko godina, što će im omogućiti još veću kontrolu u svetu od one kojom trenutno raspolažu.