Pročitaj mi članakOsnivač Vikiliksa se u SAD tereti za špijunažu po 17 tačaka, plus za krivično delo zloupotrebe informacione tehnologije, a ako bude osuđen mogao bi da dobije i do 175 godina zatvora
Након 13 година борбе с властима и судских процеса у Енглеској, оснивач Викиликса Џулијан Асанж данас ће изаћи пред суд у Лондону, што је, како се сматра, његова последња правна битка и прилика да се спречи екстрадиција у САД где је оптужен за шпијунажу.
Асанжове присталице окупиле су се испред Вишег суда у Лондону где је у току протест.
Америчко тужилаштво жели да се Асанжу (52) суди у Америци укупно по 18 тачака у две оптужнице подигнуте због објављивања великог броја поверљивих америчких војних и дипломатских докумената на Викиликсу, преноси Ројтерс.
Врховни суд у Лондону је заказао дводневну расправу о томе да ли Асанж може од Апелационог суда да тражи да се спречи његово изручење, међутим ако суд не дозволи да жалба иде на апелацију то значи да би Асанж могао да буде изручен САД.
„Амнести интернешенал“ је упозорио да у случају Асанжовог изручења постоји велика опасност од кршења људских права, те да би оно имало застрашујуће негативне ефекте на глобалну слободу медија.
„Судбина свих истраживачких новинара и издавача виси о концу. Ако Џулијан Асанж буде послат у САД и тамо буде кривично гоњен, то ће бити пресуда и глобалним медијским слободама“, рекла је Џулија Хол, експерт „Амнести интернешенела“ за борбу против тероризма и кривично правосуђе у Европи.
Асанжова супруга Стела је изјавила да је то питање живота и смрти, јер, како је рекла, здравствено стање њеног мужа се погоршало током боравка у затвору.“Свакога дана који проведе у затвору његов живот је у опасности. Ако буде изручен Америци, умреће“, изјавила је Стела Асанж.
Викиликс се прославио 2010. када је објавио видеоснимак америчке војске како у нападу хеликоптерима „Апач“ у Багдаду 2007. убија десетине људи, међу којима и два новинара Ројтерса.
Након тога објавио је хиљаде тајних поверљивих докумената и дипломатских извештаја у којима САД критикују светске вође, од рускога председника Владимира Путина до чланова саудијске краљевске породице.
Асанж се у САД терети за шпијунажу по 17 тачака, плус за кривично дело злоупотребе информационе технологије, а ако буде осуђен могао би да добије и до 175 година затвора.
Асанж и његове присталице указују да га штити Први амандман америчког устава који гарантује слободу изражавања и тврде да је он поступао као новинар који је откривао погрешне потезе америчке војске.
Америчке власти тврде да су информације које су процуриле животно угрозиле њихове агенте и указују да за такав злочин нема оправдања.
Бројне присталице Асанжа сматрају херојем борбе против естаблишмента и новинаром који је на удару власти због разоткривања криминалних радњи и наводних ратних злочина које су починили припадници америчких служби.
Иако је оптужница против Асанжа објављена 2019. године, његова слобода је ограничена више од 10 година.
Након што је суд у Енглеској одлучио да Асанж мора бити изручен Шведској због истраге за силовање која је покренута у тој земљи, он је 2012. године потражио уточиште у амбасади Еквадора у Лондону и добио је политички азил.
Ипак, британска полиција га је ухапсила 2019. године када је влада Еквадора окончала његов статус азиланта због тога што се 2012. није појавио на судском рочишту.
Иако су оптужбе за силовање у међувремену одбачене у Шведској, Асанж је остао у лондонском затвору Белмарш док се одлучује о његовој екстрадицији Америци.
Судија у Лондону је блокирао његов трансфер у САД због вероватноће да би у америчком затвору могао да изврши самоубиство.
Лукашенко: Србију и БиХ ће увлачити у НАТО – по украјинском сценаријуhttps://t.co/ehTx2iXsmW
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 20, 2024
