Прочитај ми чланак
Хрватска има потенцијал да постане регионално енергетско чвориште, ако буде паметно улагала уз подршку ЕУ и у сарадњи са суседима, каже Џозеф Бајден.
Амерички потпредседник је то изјавио на тек завршеном заседању Енергетског и економског самита Атлантског већа у Истанбулу. Бајден је као најважније чиниоце европске енергетске сигурности у овом делу Европе навео управо Хрватску и Румунију.
Ово није први пут да највиши амерички званичници управо Хрватску апострофирају као важан елемент у креирању будуће енергетске сигурности Европе. Пре неколико месеци то је нагласио и амерички председник Барак Обама, који је казао да се “Русија мора зауставити у ширењу енергетских инвестиција на граници која је сада постављена. Она не сме прећи осовину која се сада протеже од Балтичког до Јадранског мора”.
Када говоре о хрватској улози у сузбијању енергетске доминације Русије у Европи, амерички званичници пре свега мисле на градњу ЛНГ терминала на Крку, као и онемогућавање изласка Русима на Јадранско море.
Пројект ЛНГ терминала био је изван интереса САД-а и ЕУ све до ескалације кризе у Украјини и жеље западне Европе да се реши енергетске зависности Москве.
Стејт Департмент је одлучио да помогне хрватској влади у реализацији пројекта, па је притиснуо Европску комисију да пројекат суфинансира из својих фондова. Притисак је уродио плодом јер је ЕК недавно одобрила пет милиона евра за израду техничке документације и модела финансирања градње терминала.
Американцима је терминал на Крку важан због коначног циља, а то је повезивање ЛНГ терминала на Крку и оног на Балтику у Пољској, чиме би се створио северно-јужни енергетски коридор Балтик – Крк и омогућило снабдевање плином Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске и Хрватске мимо Русије.
Бајден је истакао како је свестан да тренутни економски услови многим земљама не омогућују финансирање овако скупих пројеката и позвао чланице Европске уније да заједнички раде на тим пројектима.
„Европа ће морати донети тешке одлуке у вези с енергетском сигурношћу. Али на том је пољу већ постигнут одређени напредак“, истакао је Бајден.
Он је посебно истакао и градњу гасовода од Каспијског језера до Италије којим ће плин из Азербајџана стизати у Европу. Реч је пројекту чији је и Хрватска важан део.
„То ће променити игру у вези с енергетском сигурношћу у Европи“, нагласио је Бајден.
Реч је о гасоводу на који би требало да се прикључи и Хрватска, која би његовом активацијом постала извозник плина у средњу Европу и тако на још један начин припомогла диверзификацији долазних праваца и смањила европску зависност од руског гаса.
(Б92))
