Прочитај ми чланак
Фото: ХИНА
Загребачки надбискуп Алојзије Степинац био је одан слуга Католичке цркве који никада није изгубио вјеру у морални закон и за којега је постојала само једна раса – она људска коју је створио Бог, ријечи су којима је америчка историчарка јеврејског поријекла, др. Естхер Гитман, у понедељак навече закључила предавање којем му је окосница била суђење надбискупу Степинцу у организацији комунистичкога режима.
Дворана вијенац Надбискупијскога пасторалног института била је испуњена онима који су жељели чути стајалишта др. Гитман што их је изрекла у предавњу насловљеном „Dr. Alojzije Stepinac, the Archbishop of Zagreb on Trial by Tito’s Regime, Historians and the Current Serbian Regime“(Др. Алојзије Степинац, надбискуп загребачки на суђењу организираном од стране Титовог режима, историчари и садашња српска власт). Међу њима био је и загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, више бискупа и свећеника, те бројни грађани.
Предавање је организовало Хрватско католичко свеучилиште, а приређено је у предвечерје знанственога скупа „Надбискуп Степинац и Срби у Хрватској у контексту Другога свјетског рата и послератног доба“ који почиње у уторак на Хрватскоме католичком свеучилишту, најавио је ректор тога универзитета Жељко Тањић.
Гитман је на почетку предавања изразила посебну захвалност преживјелима из холокауста који су ју, рекла је, упознали с улогом коју је надбискуп Степинац имао у њихову спашавању. Уводно је парафразирала познате Степинчеве ријечи са суђења да суд на којему му се суди може бити мјеродаван само за оно што је он (Степинац) чинио од 8. маја 1945. године.
Рекла је како је предавање резулат бројних истраживања, међу осталим и хрватских архива, нацистичких извјештаја Берлину и дипломатске поште, али и разговора која је 2002. и 2003. у Загребу, Израелу и САД-у водила са 67 особа које су преживјеле холокауст.
У предавању се осврнула на свих шест тачака оптужнице против надбискупа Степинца, а шире на прву тачку те оптужнице – Степинчеву сарадању с усташким режимом Анте Павелића, наводећи низ аргумента који оптужницу оповргавају. Тако је, међу осталим, рекла да Степинац није био на дочеку Анте Павелића на загребачком Главном колодвору 13. травња 1941. године, није служио мису захвалницу, а сам Павелић је за време НДХ био само једном у Загребачкој катедрали и то 1943. године.
Гитман је подсјетила и на препоруку надбискупа Степинца из 1941. коју је послао душобризницима, а односи се на грађанске власти које су присиљавале вјерске пријелазе православаца у Хрватској и у том погледу чиниле различите неправилности:
„Када дођу к вама особе јудејске или православне вјероисповијести, које се налазе у смртној опасности, па зажеле конвертирати на католицизам, примите их, да спасите људске животе. Не захтијевајте од њих никакво специјално вјерско знање, јер православни су хришћани као и ми, а јеврејска је вјера она, из које хришћанство вуче своје коријење. Улога је и задатак хришћана у првом реду спасити људе. Када прође ово вријеме лудила и дивљаштва , остат ће у нашој Цркви они, који буду конвертирали због увјерења, док ће се остали, када опасност пријеђе, вратити у своју“.
За разлику од Степинца митрополит скопски Јосиф Цвијовић, који је као најстарији члан Светог архијерејског синода за вријеме Другога свјетског рата, од половице 1941. па све до повратка у земљу патријарха српскога Гаврила Дожића у новембру 1946. обављао дужност поглавара Српске православне цркве, забранио конвертирање Жидова на православље.
Након предавања отворена је изложба карикатура „Алојзије Степинац у слици и ријечи“ на којој су предстваљене карикатуре надбискупа Степинца објављених током суђења у два сатиричка листа великог тиража – загребачкоме „Керемпуху“ и београдскоме „Јежу“. Уз карикатуре, изложен је и 27 докумената насталих за службе загребачкога надбискупа Алојзија Степинца у раздобљу од 14. маја 1941. до 14. априла 1945., односно у ратним околностима. Садржај изложбе приближили су проф. др. Франо Дулибић с Филозофскога факултета Свеучилишта у Загребу и монс. Јурај Батеља, постулатор каузе за проглашење светим бл. Алојзија Степинца.
О Естхер
Естхер Гитман рођена је у Сарајеву, а мајка је с њом успјела побјећи из НДХ због прогона Јевреја. Како је посвједочила у једноме интервјуу, истраживањем спашавања Јевреја у НДХ почела се бавити након што ју је кћи која има шестеро дјеце упитала како је успјела преживјети холокауст. Докторирала је на City University of New York, а спознаје свога истраживања сажела је у књизи под називом „When Courage Prevailed: The Rescue and Survival of Jews in the Independent State of Croatia 1941-1945“ (Кад храброст превлада: Спашавање и опстанак Јевреја у Независној Држави Хрватској 1941.-1945.). Књига обрађује тему спашавања и преживљавања Јевреја у НДХ, а једно поглавље посвећено је улози загребачкога надбискупа Алојзија Степинца у том раздобљу. У пријеводу на хрватски језик књигу је 2011. објавила Кршћанска садашњост.
Гитман истражује теме везане уз Јевреје у Хрватској током Другога свјетског рата и на темељу „научних“ доказа и „историјских! чињеница указује на посебност и величину кардинала Алојзија Степинца у свим тим догађањима. У академској години 2013./2014. била је гостујућа професорица на Хрватскоме католичком свеучилишту, гдје је студентима држала колегиј о спашавању Јевреја у НДХ.
Извор: Index.hr/ HINA
