• Почетна
  • СВЕТ
  • „Путин добија игру у Сирији, а Обама је кукавица“
Прочитај ми чланак

„Путин добија игру у Сирији, а Обама је кукавица“

0
Foto: Tanjug/AP, Wikipedia/Kirill Naumenko

Foto: Tanjug/AP, Wikipedia/Kirill Naumenko

Путин добија игру у Сирији! На крају ће Асад отићи уз имунитет, замениће га алтернатива која ће одговарати Москви и Техерану, док ће САД морати да се задовоље обећањима о „репрезентативној сиријској влади“, оцењује часопис „Спољна политика“.

Лист наводи да се руски председник окористио ситуацијом у Украјини, јер је добио Крим и има још већи утицај на истоку те земље.

Санкције су Путину наштетиле економски, али не и политички, процењује се у тексту и прогнозира да ће он у Сирији добити већи део онога што жели, макар и по скупљој цени.

Лист критикује спољнополитичку пасивност председника САД Барака Обаме и тврди да је заправо Владимир Путин послао америчке трупе у Сирију. Да није било руске интервенције у Сирији, САД не би у тој напаћеној земљи коначно дале већу подршку противницима „Исламске државе“ и Асадовог режима.

Путинова одлучност да се ангажује у Сирији променила је равнотежу моћи. То је оснажило режим Башара ал Асада и послало поруку његовим противницима да ће се наћи на мети жестоких руских ваздушних удара – наводи часопис „Спољна политика“.

Путинови дугорочни мотиви у Сирији нису да преобрази ту земљу у нешто друго или да учини било шта што би руски ангажман учинило опасном „баруштином“ из чијег би се блата било тешко извући. Руски лидер, једноставно, жели да буде сигуран да му је режим у Дамаску прихватљив – а то значи оставити Асада на власти или се укључити на довољно дуги рок да би могао одлучивати о његовом наследнику.

Русима одговара и чињеница да се избеглице „сливају“ према Европи, што јача националистичке групе и слаби ЕУ, сматра лист.

САД само реагују на понашање Русије, Кине или Ирана, а онда неки амерички разарач мало плови око неких острва, у Пољској се распореди нешто војника, као и у Сирији и то је све. Такво понашање, сматра лист, јесте „Обамина специјалност, односно илузија да нешто предузима“.

То у спољној политици није довољно за лидерство! Понекад мораш знати шта желиш и показати да имаш довољно петље и храбрости у својим уверењима да учиниш први потез – наводи се у часопису „Спољна политика“.

 

Srna