Пише: Петар СКОРОБОГАТИЈ

НАРЕДБА из Кремља да одмах почне повлачење из Сирије руских „основних снага“ затекла је Запад и арапске непријатеље Сирије једнако неспремне као и улазак Руса у ту блискоисточну земљу.

Независно од тога, главно питање је: шта се подразумева под „основним снагама“, односно – кад оду „основне“, шта ће ипак остати? За шта ће то бити довољно?

Посебно: без масивне руске подршке из ваздуха – хоће ли сиријска армија моћи да настави офанзивна дејства? Другим речима: неће ли Асадови противници – иза којих стоје и Американци, и Турци и сунитске монархије Персијског залива – поново кренути у „тотални рат“, таквих размера да ће Москва бити присиљена да Асада спасава по други пут?

Мноштво питања поводом „основних снага“, своди се на једно -шта ће тачно значити повлачење „основних снага“?

Ово је утолико значајније што је сам Путин истовремено говорио о повлачењу „основних снага“ и о томе да ће авио-база Хмејмим функционисати „као досад“.

Појавиле су се претпоставке да ће Москва у Сирији оставити 20-ак борбених авиона, док их сада има око 60.

Наглашава се да за подршку сиријској армији нису потребни тешки ловци-бомбардери, нити ловци Су-34.

„Процурило“ је такође: да ће руски ПВО/ПРО системи С-400 и Панцир С-1 највероватније остати у Сирији.

Вероватно ће остати и неке армијске јединице за подршку, рецимо – атриљеријске.

Другим речима: објава о повлачењу „основних снага“ је политичка декларација у функцији решавања дипломатских задатака. Подршка сиријској армији ће се наставити у суженом оквиру.

Осим овога, могуће је да ће наше „основне снаге“ заменити други партнер из коалиције: стари – Иран, или нови – Кина. Те земље могу на себе преузети и бреме обезбеђивања Асаду финансијске имиџ-подршке.

Друго, цела ситуација донекле подсећа на стратегију Русије за време кримске операције. Прво прикривена припрема, па муњевити напад и преузимање иницијативе. Затим: присиљавање на мир, ако затреба – и са повременом применом силе.

Нешто од овога видели смо и у Донбасу.

Неки сматрају да је повлачење „основних снага“ и део договора са САД.

Постоје и друге верзије које су мало вероватне. Једна од њих је: претња Турске и Саудијске Арабије да ће ући у рат…

Русија је последњих година показала да добро издржава спољне притиске, да не пада пред провокацијама и притисцима, да игра суптилније и далековидије.

Повлчење „основних снага“ то потврђује.

 

Факти 

Ознаке: Sirija, авиони, Владимир Путин