Прочитај ми чланакЕстонија би била избрисана са мапе света и Европе, а историјски центар њеног главног града Талина сравњен са земљом.
То би се десило у складу са тренутним плановима НАТО-а да одбрани земљу од било каквог руског напада, рекла је премијерка Естоније.
Каја Калас рекла је новинарима у среду како постојећи обрамбени планови савеза за три балтичке државе допуштају да буду прегажене пре него што их се ослободи након 180 дана, преноси Financial Times.
Напомињући да је прошло више од 100 дана откако је Русија покренула свеобухватну војну операцију у Украјини, премијерка је истакла: “Ако упоредите величину Украјине и балтичких земаља, то би значило потпуно уништење земаља и наше културе.
“Они од вас који су били у Талину и познају наш стари град и векове историје и културе који су овде – све би то било избрисано са мапе, укључујући наше грађане, нашу нацију”, додала је она.
Њени коментари долазе уочи самита НАТО-а у Мадриду следећег уторка, где ће чланице алијансе разговарати о плановима за одбрану свог источног крила у светлу рата, укључујући и питање како боље бранити балтичке државе.
Естонија, Летонија и Литванија се залажу за тренутну стратегију да у свакој земљи има хиљаде страних војника, који ће деловати као ‘tripwire force’ (војна сила знатно мања од снаге потенцијалног противника, што помаже у одвраћању агресије као демонстрација нападачеве посвећености да се војно супротстави, чак и ако сама ‘tripwire’ сила не може пружити трајни отпор, оп.а.), које ће заменити снаге којима ће НАТО настојати да од првог дана брани сваки део територије тих земаља, посебно након што су земље биле сведоци дешавања Украјини који се приписују руским снагама.
Коментаришући, како је назвала, план НАТО-а “да се изгуби, а затим ослободи”, она је рекла да су се злочини које су починили наводно руски војници у украјинском граду Бучи догодили 80-ак дана након почетка војне операције.
“Сада сви виде да такав концепт заправо не функционише”, рекла је Калас.
Додала је да је разговарала са страним војницима стационираним у Естонији – углавном онима из Велике Британије – и да су јој рекли да, с обзиром на то да тренутни планови подразумевају да ће бити потпуно избрисани у потенцијалној руској инвазији, “они нису попут идеја да … треба да умру”.
Калас захтева да се војне трупе, које би чиниле између 20.000 и 25.000 војника НАТО-а, распореде у Естонију, Летонију и Литванију.
“Али, каже она, то не значи да ће све те трупе бити стране или ће морати да буду стално стациониране у свакој земљи. Хиљаде естонских, летонских и литванских војника биће укључено у можда једну бригаду – од 3.000 до 5.000 војника – страних трупа стационираних у земљи, а временом ће се то повећати на две бригаде”, рекла је.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 23, 2022
