Након што је у Египту у децембру прошле године донијет нови Устав који је требао означити нов почетак и стабилизацију земље, ситуација у Египту није ни изблиза блистава.

Уставне промјене поделиле су египатско друштво, а како се чини дошло је до поделе међу политичким групама које сматрају ислам темељем египатског друштва и државе.

Доношење Устава
Нови Устав прошао је потпором од 63,8%, но на референдум се одазвало само 32.9% гласача, тако да је Устав донет вољом 20.9% грађана који имају право гласа. Само 17.100.000 људи од готово 52.000.000 регистрованих бирача учествовало је у процесу. То значи да је око 35.000.000 Египћана с правом гласа: (1) било незаинтересовано (2) бојкотовало референдум или (3) није било у могућности да изађе на бирачко мјесто за гласање.

У неким земљама, такав одазив би срушио Устав због недостатка партиципације грађана. Демографски гледано само 10.900.000 Египћана гласало је да се одобри нови устав. То није чак нити четвртина становништва у земљи од готово 82.000.000 људи.

Посљедњи немири и критике
У јануару ове године египатски председник објавио је ванредно стање у три града дуж Суецког канала због антивладиних протеста који су били подстакнути смртном пресудом 21 фудбалском навијачу због ранијих крвавих сукоба. У неколико дана демонстрација убијено је 49 особа. Нереде повезане с фудбалским навијачима не треба одвајати од политичке ситуације у земљи.

У Порт Саиду, откуд долази већина осуђеника, извикивале су се пароле против Морсија, а нереде је морала смиривати и војска. Тих дана се и на тргу Тахрир одржавао протест управо на годишњицу револуције уз попратне немире. Један од демонстраната дао је изјаву за либански The Daily Star: ‘Ниједан од револуционарних циљева није остварен. Цене иду горе. Крв Египћана се пролијева на улицама због немара и корупције, и зато јер Муслиманско братство влада у Египту за своје властите интересе. ‘

У првој половини фебруара египатска полиција употребила је водене топове против антивладиних демонстраната који су покушали да упадну у председничку палату у близини Каира. Разлоге због којих је египатског друштво разочарано и фрустрирано описује Ахмад Ел-Наггар из Ал-Ахрам центра за политичке и стратешке студије:

‘Након што је Мохамед Морси дошао на власт, економска ситуација постала је још гора. Унутрашњи дуг земље је скочио на 120 милијарди египатских фунти у протеклих шест месеци, а спољни дуг порастао је с $ 34000000000 пре пола године, на садашњих 42 милијарде америчких долара. Незапосленост је и даље огромна. Структурни проблеми наше привреде које смо имали под Мубараком и даље су присутни. У том смислу, ништа се није променило након револуције. ‘

Абдел-Фаттах ел-Сисси, заповедник војске и министар унутрашњих послова обратио се кадетима војне академије: ‘Наставак сукоба између различитих политичких снага и њихових виђења како би требало водити земљу, могао би довести до распада државе и запретити будућим генерацијама.’

Док је војска по предсједниковој заповеди уводила ред у Порт Саиду и околини, неки од демонстраната махали су бело-зеленим заставама које представљају – како су демонстранти рекли – ‘нову и независну државу’. Незадовољство у том делу Египта је толико да су неки демонстранти чак дошли на идеју одцјепљења.

Фјодор Лукјанов, уредник часописа Руссиа ин Global Affairs сматра да Египат у протекле две године није урадио готово ништа, да живи од средстава акумулираних током Мубаракове владавине. Лукјанов сматра да је револуција заправо уназадила Египат.

Политичке струје у Египту
Египатски аналитичар Есам Ал-Амин написао је опширну анализу у којој описује политичку ситуацију унутар земље. Ал-Амин наводи да се све политичке странке слажу у једној ствари: ‘Земља тренутно сведочи највећим превирањима од рушења Хосни Мубарака и суочава се са масовним преокретом без краја на видику.’

Он описује две линије по којима се дели политичка ситуација у Египту. Прва линија продукт је саме револуције – с једне стране су револуционарне, док су с друге контра-револуционаре групације. Друга линија је идеолошка те политичке групе дели на исламистичке и секуларне.

‘Сви се слажу да је револуција покренута спонтано од стране не-идеолошких група младих које су платиле највишу цену и поднеле највеће жртве током раних дана револуције.’ Ал-Амин наставља: ‘Такве групе огрнуле су се плаштом револуције и тврде да је она отета од стране боље организованих и афирмисаних група као што су Муслиманско братство и салафиста.’

Ево како Есам Ал-Амин описује политичку ситуацију у Египту:
1) Исламистичке странке – ту спадају Муслиманско братство и њихова политичка подружница тј Странка слободе и правде, која представља најјачу политичку снагу у земљи. У исламистичке странке спада и ал-Ноор партија коју предводе салафиста и која чини другу по јачини политичку снагу у земљи са 25% освојених гласова. Салафиста су тренутно у расколу око тактике и подршке МОРС. Трећу исламистичку страну чине независни исламисти и мање странке.

2) секуларна странке – постоји неколико десетина либералних, националистичких, насеристичких и лево оријентисаних странака које спадају у ову категорију. У новембру прошле године 13 секуларних странака формирало Национални фронт спаса након што је Морси представио нови устав. Најистакнутији члан ове коалиције је нобеловац и бивши челник Међународне агенције за атомску енергију Мохамед Ел Барадеј. Секуларне странке имају подршку већине египатских хришћана.

3) Револуционарне омладинске групе – ту спадају покрети који су покренули револуцију, а од којих су све странке у протекле две године тражиле подршку. Најпознатије групе су: Покрет младих 6. априла и Египатска струја. Они подсећају власт на дана обећања о циљевима револуције, пристојном животу, слободи, социјалној правди и људском достојанству.

Због неискуства и недостатка ресурса те групе нису успеле превести своје циљеве у изборне добитке. Револуционарне групе подупиру чишћење бивших режимских лојалиста што им је спона према исламистима, но исто тако истичу да је Морси занемарио своја обећања. Ове групе не подупиру секуларни Национални фронт спаса пошто у њему виде остатке бившег режима.

4) Остале омладинске групе – Ал-Амин ту убраја пре свега фудбалске навијаче тј ултрасе којих у Египту има немали број. Некарактеристично за Египат, неколико група ултраса позвало је на хаос и насиље против владе, што може представљати озбиљан проблем. Наводно постоји веза између ултраса и Црног блока – нове групе која се појавила ниоткуда, чији чланови се облаче у црно и носе маске према лику из филма В фор Вендетта. Ал-Амин спомиње и анархисте, но заправо превиђа да се ради о члановима Црног блока. Спомиње да није јасно ко финансира те групе.

5) Бивши режимски елементи – појединци, бизнисмени и политичке групе које су подржавале бивши режим готово у потпуности су ишчезле са политичке сцене у прво време после револуције. Политичке и економске елите су или ухапшене те им се суди или су напустиле земљу. Но, како време пролази осећа се утицај бивших режимских елемената на политику и медије Ал-Амин спомиње генерала Ахмад Схафика (прећутно подржаног од стране војних челника) који је био службени председнички кандидат.

Бивши режимски елементи представљају се као револуционари док Муслиманско братство представљају као контра-револуционаре. Много њих је ушло у Национални фронт спаса и користе остатке бившег апарата и везе у државној бирократији да слабе ионако климаве споне државне власти.

6) Сигурносни апарат, правосуђе и државна бирократија – јавна је тајна да је сва државна бирократија била мобилисана у подршци Шафик током председничких избора које је изгубио са разликом од само 2%. Иако је Морси начео државу бирократију и војску, он има само номиналну контролу над војском, безбедносним снагама и државним обавештајним службама.

7) Регионалне и међународне силе – ту спадају финансијски и политички утицаји Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Кувајта, Бахреина, забринутог Израела, Европе, Сједињених Америчких Држава и других.

Последња политичка збивања
Као што видимо ситуација у Египту није нимало једноставна. Томе је допринео и распад ал-Ноор партије на два дела: један ће се кандидовати за парламент засебно, док други улази у савез с Муслиманским братством.

Тај догађај је ојачао братство, али је погурао остатак салафиста ближе ка Националном фронту спаса.

Салафиста и секуларисти усагласили су се да ће формирати одбор задужен за измене и допуне спорних чланака устава. Заједничка визија секулариста и салафиста укључује и формирање нове владе – иако се разликују по питању како је формирати. Секуларисти одбијају да учествују у националном дијалогу под покровитељством Морсија што је досад предлагао ал-Ноор.

Досад су се удруживале револуционарне снаге с револуционарним снагама, исламистичке с исламистичким, ако пропадну иницијативе националне коалиције којом би Муслиманско братство јаче сарађивало с салафиста и секуларистима, могло би доћи до савеза салафиста и секулариста против Муслиманског братства. Дакле савеза исламиста и секулариста само да се макне ова власт.

Неки дан је на Ал-Акхбар освануо чланак о разилажењу Муслиманског братства и Ал-Ноора. Спомиње се следеће: ‘Након уклањања члана ал-Ноор партије из председничког саветодавног одбора, савез између групе (ал-Ноор) и Муслиманског братства можда је претрпео ненадокнадив ударац.’ Аутор чланка Абдел Рахман Јусеф такође спомиње следеће: ‘То можда није крај приче пошто Ал-Ноор партија, највећа салафистичка снага у земљи, може ући у савез са не-исламистичком партијом – или евентуално изаћи сама – на надолазеће парламентарне изборе.’

Изворе и референце:
– Mahdi Darius NAZEMROAYA – „Egypt’s Constitutional Referendum: Did President Morsi Hijack Democracy?“ (http://hamsayeh.net/articles/2667-egypts-constitutional-referendum-did-president-morsi-hijack-democracy.html)

– Sergey DUZ – „Egypt’s revolution: back into the past“ (http://english.ruvr.ru/2013_02_12/Egypts-revolution-back-into-the-past/)
– TIME WORLD – „Egypt Army Chief Warns State Could Collapse“ (http://world.time.com/2013/01/29/egypt-army-chief-warns-of-collapse-of-state/)

– Esam AL-AMIN- „Egypt’s Political Map: Clearing the Fog“ (http://www.geopolitika.ru/en/article/egypts-political-map-clearing-fog#.USVr7KyaKhp)

– THE DAILY STAR LEBANON – „Mursi declares emergency after street clashes kill 49“ (http://www.dailystar.com.lb/News/Middle-East/2013/Jan-28/203996-mursi-declares-emergency-after-street-clashes-kill.ashx#axzz2LPSzZOCP)

– AHRAM ONLINE – „Salafist Nour Party meets with Egypt’s NSF in closed-door talks“ (http://english.ahram.org.eg/NewsContent/1/64/64827/Egypt/Politics-/Salafist-Nour-Party-meets-with-Egypts-NSF-in-close.aspx)

– Abdel Rahman YOUSSEF – „Egypt: Salafis and Muslim Brotherhood Part Ways“ (http://english.al-akhbar.com/content/egypt-salafis-and-muslim-brotherhood-part-ways)

– Fady SALAH – „NSF and Al-Nour announce unified vision“ (http://www.dailynewsegypt.com/2013/01/30/nsf-and-al-nour-announce-unified-vision/)

– Mohammad Hisham ABEIH – „Egypt: Salafist Split helps Muslim Brotherhood“ (http://www.assafir.com/MulhakArticle.aspx?EditionId=2373&MulhakArticleId=1070644&MulhakId=5315)

(Адванце)