Прочитај ми чланакСума више него дупло већа за друге америчке зајмодавце који су каналисали поплаву депозита у готовину
Одлука Банке Америке донета пре три године да упумпа већину од 670 милијарди долара у прилив депозита из ере пандемије на тржишта дуга у време када се обвезницама трговало по историјски високим ценама и ниским приносима стигла је на наплату, пише „Фајненшел тајмс“.
Ови потези су оставили Банку Америке, другу по величини америчку банку по имовини, са више од 100 милијарди долара губитака на крају првог квартала, према подацима Федералне корпорације за осигурање депозита.
Та сума далеко премашује нереализоване губитке на тржишту обвезница које су пријавили њени највећи конкуренти.
Различити резултати одражавају стратегије предузете на почетку пандемије ковида, када су банке апсорбовале поплаву депозита штедиша. Банка Америке је ставила више новца у обвезнице, док су други чували већи удео у готовини.
Сада када су приноси порасли, а цене обвезница пале, вредност портфеља ове америчке банке је пала.
Насупрот томе, „Џеј Пи Морган Чејс“ и „Велс Фарго“ – прва и трећа највећа банка у земљи, свака је имала око 40 милијарди долара нереализованих губитака на тржишту обвезница, док је на четвртом месту „Ситигоуп“ са 25 милијарди долара.
Губици у Банци Америке чине петину од 515 милијарди долара укупних нереализованих губитака у портфељу хартија од вредности међу скоро 4.600 банака у земљи на крају првог тромесечја, показали су подаци Федералне корпорације за осигурање депозита.
„Извршни директор Брајан Мојнихан је урадио феноменалан посао у руковању операцијама банке, али ако погледате биланс стања банке, он је у нереду“, рекао је Дик Бове, искусни банкарски аналитичар.
Банка Америке саопштила је да не планира да продаје обвезнице, избегавајући кристализоване губитке који за сада постоје само на папиру. Портфолио банке састоји се од високо оцењених хартија од вредности које покрива држава, а које ће вероватно на крају бити враћене када доспеју основни кредити.
Али задржавање на инвестицијама са релативно ниским приносом, од којих су многе подржане 30-годишњим стамбеним кредитима, у време када новокупљене обвезнице дају знатно већи принос, могло би да ограничи приход који банка може да генерише од депозита својих клијената.
Године ниских каматних стопа, строжа регулатива и благи економски раст навели су банке свих величина да ставе више депозита у обвезнице и друге хартије од вредности или да подстакну кредитирање тражећи мање кредитно способне клијенте.
Од краја 2019. до средине 2022. укупна вредност хартија од вредности, у свим банкама порасла је за 54 одсто, или 2 милијарде долара, и око два пута брже од њихове укупне имовине, према подацима Федералне корпорације за осигурање депозита.
„Силикон вели банка“ (СВБ), која је и повећала власништво над хартијама од вредности и позајмљивала старт-ап компанијама које су губиле новац, симболизује како се стратегија изјаловила, јер је банка банкротирала у марту, након што је изгубила 1,8 милијарди долара продајом дела свог портфеља хартија од вредности.
Банка Америке има 370 милијарди долара у готовини и не суочава се са кризом ликвидности попут СВБ-а. У ствари, БоА и друге велике банке примиле су приливе депозита од клијената регионалних кредитора.
Већина стамбених зајмова се отплаћује много раније од њиховог рока од 30 година, а ако би каматне стопе поново пале, онда би обвезнице повратиле вредност.
Банка Америке је, као и друге банке, такође добро прошла на годишњим стрес тестовима ФЕД-а, чији су резултати објављени у среду.
Аналитичари, међутим, указују да, без обзира на то, инвеститори осећају ефекте грешака у портфељу хартија од вредности банке. Акције Банке Америке су пале за 15 одсто ове године, што је чини најлошијом од свих великих ривала. У исто време, акције „Џеј Пи Моргана“ порасле су за 3 одсто.
Блумберг: ЕУ хоће да блокира Сунце како би се изборила са глобалним загревањемhttps://t.co/tynlIJl1cC
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 30, 2023
