Прочитај ми чланакРусија је савезник са Сиријом и Ираном, архинепријатељима Јерусалима; Путинова хуманитарна подршка Гази и Хамасу скоро да је довела до прекида дипломатских односа између Израела и Русије.
Петнаест сумњивих ствари у погледу терористичког напада у Москви 22. марта 2024:
1. Русија је савезник са Сиријом и Ираном, архинепријатељима Јерусалима; Путинова хуманитарна подршка Гази и Хамасу послије 7. октобра 2023. скоро да је довела до прекида дипломатских односа између Израела и Русије.
Амир Вајтман, шеф либертаријанске фракције Ликуда (владајуће странке у Израелу, чији је предсједник Нетанијаху, нап. СтСт), обећао је крваву освету Кремљу: „Руси ће платити за подршку непријатељима Израела“, викао је на запањеног водитеља РТ-а.
„Русија подржава непријатеље Израела. Русија подржава нацисте који хоће да над нама изврше геноцид. И Русија ће платити“, рекао је Вајтман. „Добићемо овај рат. Послије тога, не заборављамо шта радите. Не заборављамо. Доћи ћемо. Обезбиједићемо да Украјина побиједи. Обезбиједићемо да платите за оно што сте урадили. Ви као Русија.“
Емоције су се усковитлале и кад је Путин 16. фебруара позвао Хамас и друге палестинске скупине на разговоре у Москву. Само седмицу потом, 22. фебруара, Бајденов представник за Украјину Викторија Нуланд, иначе јеврејског поријекла, обећала је „убрзање асиметричног ратовања“ против Русије. „Путин ће се суочити с гадним изненађењима“, рекла је Нуланд, која је била уплетена у терористичку пуцњаву на Мајдану.
Двије седмице потом, Нуландова је објавила да се „повлачи“ с мјеста замјеника Државног секретара. Мало ко је очекивао такав потез, који је Бајденова администрација потврдила 6. марта.
2. Амбасаде САД и Велике Британије 7. марта су упозориле своје држављане на непосредну опасност од терористичких напада на масовним окупљањима у Москви.
3. Зашто су терористи изабрали упадљив ауто (са страним таблицама)?
4. Снимак терористичког напада наводи на закључак да је у пуцњави учествовало више од четири особе. Ауто за бјекство било је прилично скучено – дакле, гдје је други ауто?
5. Зашто су терористи улазили у зграду? Пуцњава из аута у покрету испред зграде, прије или послије концерта, била би им знатно једноставнија – све би се завршило за минут, људи се не би имали гдје сакрити (што значи већи број жртава и бољу анонимност за себе). Одлука да се не иде лакшим путем дјелује као демонстрација моћи – „ударамо како ми хоћемо“.
6. Терористи су планирали бјекство с лица мјеста, за шта је предуслов да вас не идентификују. Зашто онда нису прекрили главу и лице? Опет су се понашали као да имају дипломатске пасоше. И помоћнике у управи зграде, који су искључили видео обезбјеђење.
7. Терористи нису изгледали као типични исламисти „Исламске државе“ – није било брада, самоубилачког активирања бомби, ни повика „Алаху акбар“.
8. Велика камена зграда планула је као да је од дрвета. То је могуће само уз употребу бацача пламена и много бензина. Према изјавама свједока, терористи су са собом носили велике пластичне вреће с течношћу. Снимци уласка терориста у зграду направљени мобилним телефонима у супротности су с овим „изјавама“.
9. Посјетиоци су рекли да су, кад су хтјели изаћи из зграде, сва врата била закључана. Међутим, терористи (који су дошли послије почетка концерта) су ушли без видљивих проблема и, што је још загонетније, изашли кад су завршили своју крваву работу. Значи да су или имали кључ или помоћнике у обезбјеђењу зграде.
10. Полиција и ватрогасци стигли су касно на лице мјеста, иако су сигурно примили на стотине телефонских позива кад је пуцњава почела. Шта је разлог за кашњење?
11. Терористи су успјели напустити лице мјеста – нетакнути и без потјере. За почетак се сакрити у Москви било би брзо и паметно за даље успјешно бјекство.
12. Приказана су двојица мушкараца ухапшена недалеко од украјинске границе. Испитивани су на лицу мјеста. Званична изјава је да је њихово ауто зауставила полиција, послије чега су побјегли у шуму, гдје су и ухваћени, и да је то доказ да иза напада стоји Украјина. Али, зашто би онај ко је то смислио у Кијеву ризиковао и рекао терористима да бјеже у правцу Украјине?
13. Према првим извјештајима, приликом хапшења испаљен је „један метак“. С обзиром да су терористи били наоружани до зуба, поставља се питање зашто своје противнике нису засули ватром?
14. Хапшења су изведена „22. марта навече“. Према сликама, то се десило на дневној свјетлости, што није могуће: кад је пуцњава почела, у Москви је Сунце већ било зашло. Ко, или шта, нам је, онда, приказано на сликама?
15. Зашто није било писама којима се преузима одговорност? Послата 22. марта, стигла би сутрадан. Нити је прије терористичког чина било изричитих пријетњи „Исламске државе“ Русији, пошто је директан сукоб између њих одавно завршен.
Волфганг Егерт (Wolfgang Eggert, 1962), њемачки историчар и новинар, аутор више књига на историјске и политичке теме. Пише за алтернативна општила и уређује интернет страницу Siedlergemeinde
