Прочитај ми чланакКоронавируси спадају у вирусе који већ дуго времена стварају проблем човечанству. Постоји их неколико, али су до ове епидемије била позната два који су изазивали смртни исход: САРС тешки акутни респераторни ситем и респираторни систем Блиског истока (МЕРС). Међутим њихов утицај је био благ у поређењу са глобалном пустоши коју је изазвала пандемија коронавируса, а која је за само неколико месеци паралисала десетине нација и однела више од 100.000 људских живота. Међутим ова болест не посустаје него се и даље шири.
Наше знање о САРС-ЦоВ -2 вирусу који је изазивач короне ЦОВИД-19 је и даље непознато, пише Гардијан. Он је до пре пет месеци био потпуно непознат науци, а данас је предмет проучавања медицинских истраживача широм света. Прича о пројекту развоја вакцне, испитивања противвирусних лекова и дијагностичких тестова се шире је у току.
© AP Photo
Британски Гардијан одлучио је да док траје епидемија коронавируса покуша да нађе одговор на питања шта смо научили у протеклих пет месеци о овом вирусу, како би могли да зауставимо пандемију.
Одакле вирус потиче и како је прво заразио људе?
За вирус САРС- ЦоВ-2 готово је сигурно да потиче од слепих мишева, који је еволуирао у јаким имунолошким одговорима тела слепих мишева на разне вирусе, открили су истраживачи. Одређени одабрани вируси су се брзо умножавали како би покушали да победе имунолошку одбрану шишмиша. Убрзо шишмиш се претворио у носиоца новог вируса, носећи у себи облик вируса који има брзо репродуковање и преношење. Кад се ови вируси преселе у друге сисаре или бића који немају брз одговор свог имуно-система, вирус почиње да се шири на своје нове домаћине. Већина доказа упућује на то да је вирус САРС-ЦоВ-2 почео да инфицира људе преко посредне врсте попут панголина.
Коронавирусна статистика: Чему се може веровати и шта не треба занемарити?
Оно на шта се сумња, јесте да је овај вирус са слепог миша прешао на другу животињу, која је била близу човека и вероватно на пијаци у Вухану, каже вирусолог Едвард Холмс са Универзитета у Сиднеју
“ Ако та дивља животиња има вирус, који је покупила од шишмиша и ми смо били у интеракцији са њом, постоји велика шанда да се вирус затим пренесе на особу која се бави том животињом. Тад ће та особа отићи кући и раширити је на неког другог. Ми тад имамо епидемију”. Што се тиче преноса САРС-ЦоВ-2 то се дешава када инфицирана особа преко капљица током кијања и кашљања избацује из себе вирус.
Како се вирус шири и утиче на људе?
Честице које се ослобађају, а пуне су вируса, удишу други људи који долазе у контакт са ћелијама вируса, које се затим таложе на грло и у гркљану. Ове ћелије имају велики број рецептора, који су познати као Аце-2 рецептори ( ћелијски рецептори играју кључну улогу у преношењу). Овај вирус има површински протеин који се качи на тај рецептор и убацује свој РНК у ћелију. Кад стигне у ћелију следи уножавање и стварање нових ћелија вируса, који избијају из тела заражене особе и вирус се шири. Антитела која ствара имуни систем унутар тела, циљају вирус и у већни случајева заустављају његово даље ширење.
Инфекција са ЦОВИД-19 је углавном блага, многи не примете да су добили инфекцију, па одлазе на посао, супермаркет и онда долази до заразе. Супротно томе САРС- који је такође изазван коронавирусом чини пацијенте болеснијим и убија једног од 10 заражених. У већини случајева пацијенти су хоспитализовани и то спречава да пацијенти заразе друге. Пресецањем ланца преноса ЦОВИД-19 избегава се то питање.
Зашто вирус понекад узрокује смрт?
Међутим, повремено вирус може проузроковати озбиљне проблеме. То се дешава када се крец́е низ дисајне путеве и инфицира плуц́а, која су још богатија ц́елијама помоц́у Аце-2 рецептора. Многе од ових ц́елија су уништене, а плуц́а постају загушена комадиц́има разбијених ц́елија. У тим случајевима пацијентима ц́е бити потребан третман на интензивној нези. Што је још горе, у неким случајевима имуни систем заражене особе да би сузбио болест стиже у плућа и покушава да нападне вирус, што се завршава упалом. Овај феномен се назива “олуја цитокина” ( реч потиче из грчког језика где је цито –ћелија, а кино, значи кретање). У неким случајевима ова ћелијска олуја може убити пацијента. Међутим, остало је непознато зашто се те “цитокинске олује” јављају код неких пацијената, али не и код огромне већине људи. Једна од могућности је да неки људи имају верзије АЦЕ-2 рецепторе који су подложнији нападима коронавируса него код већине људи.
Да ли смо заштиц́ени, после заразе?
Лекари који прегледају пацијенте који се опорављају од ЦОВИД-19 инфекције проналазе прилично висок ниво неутралишуц́их антитела у њиховој крви. Ова антитела производи имуни систем, а они прекривају инвазивни вирус у одређеним тачкама, блокирајуц́и његову способност да провали у ц́елије.
“Јасно је да имуни систем код заражених особа ствара антитела, која пружају заштиту против будућих инфекција, али треба приметити да то неће бити заштита за цео живот”, каже вирусолог Мјак Скинер са Краљевског колеџа у Лондону. Већина вирусолога верује да ће заштита од ЦОВИД-19 трајати само највише годину или две.
“То је у складу са другим коронавирусима који инфицирају људе. То значи да чак и ако на крају већина људи буде изложена вирусу, то значи да ће болест постати ендемска, што значи да ћемо имати сезонске инфекције ове болести. Укратко вирус ће бити свуда са нама, каже Скинер
Да ли вирус може да промени вируленцу?
Неки истраживачи сугеришу да ће овај вирус с временом постати мање смртоносан. Други опет тврде да може мутирати и постати још смртоноснији. Скинер је према том сумњичав.
“Морамо размотрити ову пандемију са позиције вируса. Шири се светом веома лепо, али нема никавих промена што је веома добро. На крају ц́е се развити и ефикасна вакцина која ц́е нас ослободити претње Цовид-19, каже Скиннер.
Када ц́емо добити вакцину?
У прошли петак је часопис Натуре објавио да тренутно широм света постоји 78 пројеката вакцине, а још 37 је у развоју. Међу тим пројектима је и програм вакцинације чију прву фазу спроводи Универзитет у Оксфорду, два друга пројекта спроводе америчке корпорације за биотехнологију и још три у кинеским научним групама. Многи произвођачи вакцине кажу да већ ове године планирају тестирање на људима, што даје наду да ће вакцина против ЦОВИД-19 бити развијена у веома кратком року. Међутим за вакцину су потребне обимне студије безбедности и ефикасности. Хиљаде људи ће добити саму вакцину или плацебо да би се утврдила ефикасност у спречавању инфекције вирусом.
Да би убрзали процесе неки научници су предложили да се одређени број волонтера намерно изложи вирусу како би се утврдила ефикасност вакцине
„Овај приступ није без ризика, али има потенцијал да убрза тестирање кандидата за вакцину током више месеци“, каже Нир Еиал, професор биоетике на Универзитету Рутгерс. Волонтери би морали бити млади и здрави, наглашава она:
“Њихово здравље би се такође пажљиво надзирало и имали би приступ интензивној нези и било којим доступним лековима. Резултат тога би могла бити вакцина која би спасила милионе живота тако што ц́е бити спремна за употребу у много крац́ем времену од оног која је прошла стандардна три испитивања односно три фазе. Али намерно инфицирање људи – посебно добровољаца којима би у оквиру испитивања дата била плацебо вакцина – веома је контроверзно, додаје она.
