Прочитај ми чланакСАД су дуго игнорисале кинески високотехнолошки заокрет, али сада увиђају да Кина прети да их прескочи у критичним областима
Кинески званичници упозоравају да су спремни не само за трговински рат, него и за финансијску, дипломатску, па и ограничену војну конфронтацију са Сједињеним Државама као одговор на америчке захтеве за фундаменталним променама у кинеској економској политици.
© AP Photo/ Ng Han Guan, Pool
Спор између две највеће светске економије је превазишао уске оквире трговине, па чак и појединачних конфликтних области: Вашингтон сада економску стратегију Кине која је усредсређена на технолошки напредак посматра као изазов за позицију Америке на светској позорници, а Кина посматра захтеве Вашингтона као еквивалент ,,новог опијумског рата“, како је то виши кинески званичник рекао Ејжа тајмсу прошле недеље.
Ово није вежба. Није ни резултат преговарања Трампове администрације у стилу ,,уметности преговарања“. Од 2015, Кина је настојала да трансформише своју економију из модела фабричких димњака и извоза који је увео 1978. Денг Сјаопинг у високотехнолошки потрошачки фокусирани модел назван ,,Направљено у Кини 2025“ (Made in China 2025), подржан билионом долара инфраструктурних инвестиција које би обезбедиле кинеску надмоћ на евроазијском континенту. Сједињене Државе су годинама игнорисале кинески високотехнолошки преокрет, а сада увиђају да Кина прети да прескочи Америку у критичним областима високих технологија, како војних, тако и цивилних.
КИНА ЈЕ ПОРАСЛА
Оно што је за Кину нормалан економски живот се у Вашингтону третира као егзистенцијална претња. То је била суштина извештаја Питера Навара, саветника Беле куће, од 19. јуна, насловљеног ,,Како кинеска економска агресија прети технолошком и интелектуалном власништву Сједињених Држава и света“. Са друге стране, Кина третира америчко гашење рада њене друге највеће телекомуникационе компаније ZTE као доказ да Вашингтон не жели да преговара о modus vivendi-ју, него да нанесе штету кинеској економији.
На делу је радикални диспаритет стратешких процена. Сједињене Државе и даље верују да су довољно моћне да на силу натерају Кину на потчињеност, док Кинези верују да су довољно јаки да победе у конфронтацији са Америком.
Као злокобан показатељ тога дошла је и изјава високог кинеског званичника, министра трговине и економисте Меја Шинјуа, који је прошле недеље упозорио да ће Кина водити рат на много фронтова како би одговорила на амерички протекционизам. У интервјуу за водећу немачку медијску кућу Шпигл, др Меј је приупитан које ће то мере Кина предузети против САД. Рекао је следеће: ,,Кина је одговорила на прво наметање америчких казнених тарифа увођењем узвратних царина на адекватне категорије производа. Уколико САД сада наметну нове тарифе на увоз у вредности од 200 милијарди долара, Кина ће проширити конфликт на друге области“, а потом је цитирао Мао Цедунга: ,,Ти води свој рат на свој начин, а ја ћу мој рат водити на мој начин“.
Кинеске контрамере би могле да укључе напад на америчка финансијска тржишта додао је Меј: ,,Америка и Кина су највеће економије и највећа финансијска тржишта на свету. Али у Америци финансијски сектор игра много већу улогу него у Кини. У том смислу, САД су ту рањиве, па је наравно то опција“. Шпигл је потом питао: ,,Неће ли Кина повредити саму себе уколико прода резерве долара? Вредност долара би пала, али пали би и кинески ефективи.“
Кинез је одговорио: ,,У добрим временима, наш начин такмичења је да покушамо да растемо брже од САД. Али када дођу лоша времена, битно је ко највише губи. То би био финансијски рат – а како би такав финансијски рат између две највеће економије изгледао вероватно не можемо ни да замислимо“. Др Меј је додао: ,,Када смо имали прве трговинске конфликте са Америком деведесетих, америчка економија је била 15 пута већа од кинеске. Данас је 1,5 пута већа. Није да смо хтели трговински рат онда – нисмо могли да га приуштимо. Данас можемо да га приуштимо. Удео извоза у нашем БДП-у је пао на испод 20 одсто од врхунца раних деведесетих. Истовремено, удео домаће потрошње је снажно порастао. Ово јача нашу позицију“.
Странци су тренутно власници око трећине укупног америчког јавног дуга од преко 20 билиона долара. Кина је власник око 1,1 билиона те суме. Проблем је што ће америчко министарство финансија морати да позајмљује билион долара годишње неограничено у будућност. Америчке Федералне резерве су окончале свој програм куповине државних обвезница, америчке стопе штедње су екстремно ниске, домаћи купци не могу да апсорбују захтеваних билион долара годишње, а САД ће морати да позајмљују од странаца. То је дугорочна стратешка рањивост које је Кина на сопствену радост свесна, а коју Америка изгледа није размотрила.
ПЕКИНГ СМАТРА ДА ЈЕ ТРАМП „ИЗДАО КИНУ“
Поменути интервју је био ратни говор за јавну конзумацију, и то са дозом жестине, чему ниједан кинески званичник није прибегао у прошлости. Осим тога, виши кинески званичник је рекао Ејжа тајмсу да Пекинг сматра да је Трамп ,,издао“ Кину. Пекинг је тежио споразумевању са Сједињеним Државама, нудећи увећање увоза америчке робе како би се умањио билатерални трговински дефицит у вредности од 375 милијарди долара. Амерички званичници су разговарали о плану у којем би Кина инвестирала у америчка постројења за обраду течног гаса и прихватила дугорочни уговор о куповини америчког гаса, што би увећало амерички извоз у Кину за око 50 милијарди долара.
Али Пекинг је закључио да Вашингтон не жели појединачне трговинске концесије, наставио је званичник, него жели да Кина напусти своју економску политику субвенционисања индустрија у зачетку и прибављања напредних технологија – што практично значи одрицање од планова о економском развоју, макар са кинеске тачке гледишта.
Критична прекретница била је одлука министарства трговине САД да забрани продају америчких чипова (који су углавном потицали од полупроводничког гиганта Квалкома) за телефоне ZTE. ZTE је прекршио санкције на продају високих технологија Ирану и Северној Кореји. Кинески председник Си Ђинпинг је лично интервенисао код Трампа у жељи да се одлука поништи. Трампово министарство трговине је потом са Кинезима испреговарало казну без преседана од 1,9 милијарди долара, као и директну америчку контролу пословања у ZTE, да би на крају амерички Сенат изгласао враћање забране продаје чипова. Трампови републикански опоненти су се ујединили са демократама у Сенату како би осрамотили председника. Кинески званичник је прокоментарисао: ,,То је Трампов проблем, а не наш“.
На прошлонедељном конгресном слушању, Пентагон је идентификовао кинески десет година стари програм ,,Хиљаду талената“ за набавку високотехнолошких знања и вештина као стратешку претњу за Сједињене Државе. Припремљена изјава министарства одбране упозорава:
,,Министарство одбране се суочава са претњом без преседана по своју технолошку и индустријску базу. Континуирана глобализација и наше отворено друштво, како у академским круговима тако и у бизнису, пружило је Кини и другима приступ истим оним технологијама и информацијама које су критичне за успех наших будућих ратоводствених способности. Кина врши значајне и циљане инвестиције у исте оне технологије које су од интересовања и за наше министарство. То укључује вештачку интелигенцију, аутономна возила, сајбер безбедност и технологије беспилотних летелица. Кина је прибављање иностраних технологија претворила у национални циљ, не само како би унапредила своју економију, него и како би њима унапредила своје војне способности, и притом прибегава и легалним и илегалним методама“.
Мајкл Грифин, подсекретар одбране за истраживање и развој упозорава да је ,,отворено друштво“ Америке ,,пружило Кини и другима приступ истим оним технологијама и информацијама које су критичне за успех наших будућих ратоводствених способности“. Америка само што није донела одлуку да постане драстично мање отворена. Стране, а нарочито кинеске апликације за школовање на америчким универзитетима у областима физике и других природних наука су опале од четвртине до половине за јесењи семестар следеће године, па сада и страни студенти осећају хладан ветар из Вашингтона. Неке универзитете брине да неће бити у стању да одрже своје постојеће програме у одсуству страних апликаната, који нпр. у случају компјутерских наука чине четири петине свих доктораната.
ПРОТЕРИВАЊЕ КИНЕЗА ИЗ САД?
На рубовима америчке администрације прича се и о протеривању Кинеза из Сједињених Држава. Истакнути конзервативни коментатор Виктор Дејвис Хансон је прошле недеље у једном интервјуу поставио питање: ,,Зашто имамо милион Кинеза у Америци? Зашто Кинези купују имовину широм Сједињених Држава? Ако си члан Кинеске комунистичке партије, можда не можеш да уђеш у САД. Можда не можеш да купујеш имовину.“ Др Хансон је мој лични пријатељ, али ово је сулудо.
Око 350.000 кинеских студената сада студира на америчким универзитетима и доминантни су у технолошким дисциплинама. Свега 7 одсто америчких студената се опредељује за инжењерство, насупрот трећине у Кини. Сједињене Државе не могу победити у технолошкој трци са Кином без кинеских студената. То није новост, подсетимо се Другог светског рата и Хладног рата, где су у оба победили Немци, односно немачки научници који су радили за савезнике уместо за Хитлера. Немачка је тридесетих година прошлог века имала надмоћ у научном таленту, а Америка је победила регрутујући га за себе.
Победили смо зато што су ,,наши немачки научници били бољи од њихових немачких научника“, како је то шаљиво рекао Черчилов помоћник сер Ијан Џејкоб – почевши од Алберта Ајнштајна, али такође и читавог тима који је направио атомску бомбу, укључујући Роберта Опенхајмера, Едварда Телера, Ханса Бетеа и Еугена Вајгнера. Радећи за САД, Вернер вон Браун и његов немачки тим су превазишли рану руску предност у космичком истраживању. Историчар Ендрју Робертс у свом магистарском раду ,,Олуја рата“ тврди да је савезничко регрутовање немачких дисидената било незамењива компонента савезничке победе.
ПЕТ САВЕТА ТРАМПОВОЈ АДМИНИСТРАЦИЈИ
Рекао сам Тому Вулфу да је његов бестселер ,,Права ствар“ био најубитачнија књига објављена у Америци за мог живота, јер је убедила Американце да је шачица астронаута који су жвакали дуван победила у свемирској трци, а не ракетни научници које су САД преузеле од Хитлера. Данас се надмоћ научног талента преселила у Азију, а чак и најагресивнија настојања да се Американци убеде да се посвете технологији би била недовољна и закаснела.
Пре доста година сам предложио америчкој влади огроман тајни програм за идентификацију и регрутовање најбољих кинсеких талената како на америчким тако и на кинеским универзитетима у намери да се пронађе неколицина креативних чија би иницијатива и инвентивност однела превагу у будућим открићима. Безброј је кинеских научника који би желели да живе у земљи у којој влада не диктира колико смете да имате деце, где могу да износе мишљење без страха од државне безбедности и где храна није обогаћена тешким металима.
Највећа претња америчкој безбедности не долази од кинеских студената и истраживача него од хиљада инжењера Гугла који су потписали петицију у којој одбијају сарадњу са америчким министарством одбране, након чега је уследио сличан потез радника Амазона. Уколико желите америчке патриоте који ће посветити своје таленте изградњи америчке стратешке супериорности, можда ћете морати да тражите међу странцима који су уморни од репресивности сопствених влада.
Уместо тога, тон америчке политике према индивидуалцима из Кине је постао злобан, чак и ксенофобичан. То је ружно, а такође и самопоражавајуће. Економска и – у крајњем збиру – војна супериорност зависе од надмоћи талента. Сједињене Државе у том контексту као да пате од надуваног гледишта о сопственој позицији и отпочињу конфронтацију са Кином у којој ће обе стране изгубити – али ће САД по свему судећи изгубити више.
Колико је у мојој моћи, понудићу неке нетражене савете Трамповој администрацији. Као Американац, желим да Кина буде просперитетна, безбедна и далеко иза Сједињених Држава.
Прво, урадите оно што је Ајзенхауерова администрација урадила 1957. – преусмерите федералне ресурсе ка науци и технологији и ускратите универзитетима све друге облике помоћи, укључујући и студентске позајмице.
Друго, обновите федералне издатке на истраживање и развој до нивоа Реганових година (када смо трошили 1,3 одсто БДП-а на основно истраживање и развој насупрот 0,7 одсто данас).
Треће, отпочните програме у стилу Менхетн пројекта под окриљем министарства одбране како би погурали продоре у критично важним технологијама: за почетак у квантним компјутерима, производњи полупроводника, дроновима, вештачкој интелигенцији, ракетној одбрани (укључујући свемирске системе) и противподморничкој борби.
Четврто, као што је раније речено, организујте одлив мозгова из Кине: идентификујте и регрутујте њихове најинвентивније и најкреативније стручњаке за технологију.
Пето, удружите се са Јапанцима и организујте алтернативу кинеском програму Један појас – један пут. Тачка ослонца овог програма је 600 милиона људи Југоисточне Азије који би радо пригрлили алтернативу кинеској доминацији.
