Пуковник Станислав Петров донео је 26. септембра 1983. године одлуку захваљујући којој, према многима, није дошло до нуклеарног рата. Мало иза поноћи наведеног дана огласио се аларм који је указао на то да су САД активирале интерконтиненталне балистичке пројектиле, а на 44-годишњем пуковнику било је да одлучи, и то брзо, да ли је напад на Совјетски Савез прави или не. И, срећом, добро је проценио.

– Схватио сам да морам да донесем неку одлуку, а истина је да сам био 50-50 одсто сигуран да ли је, то јест није, реч о нападу – присећа се данас Петров.

Упркос забрињавајућим подацима совјетских сателита који су се налазили изнад САД-а, Петров је узео у обзир могућност да је реч о лажној узбуни. Да је, међутим, јавио да је реч о правом нападу, совјетске вође могле су као одговор да изврше атомски напад на САД. Колико је ситуација била компликована говори чињеница да се у то време Совјетски Савез искрено плашио изненадног америчког напада, будући да је била реч о изузетно напетом периоду Хладног рата.

Штавише, свега месец дана раније Совјети су срушили путнички авион који је из САД-а летео за Јужну Кореју, јер су веровали да је реч о шпијунској акцији. САД су се после низа провокативних војних маневара, припремале за велику НАТО вежбу, названу „Моћни стрелац“, која је била симултана припрема за нуклеарни напад.

У својој домовини, Петрова историјска улога није му донела славу, јер и даље живи у истом станчићу у којем је провео већину живота, и с добродошлицом дочекује све госте.

Те кобне, а иначе до тада потпуно тихе, ноћи у којој је радио у тајном контролном центру Серпуков-15, огласио се аларм, сећа се 76-годишњи мушкарац. Сви су били у шоку, јер, иако су се тамо налазили управо због сличних ситуација, на тако нешто нису могли да се припреме. Петров је тада устао и схватио да сви збуњено гледају у њега.

– Моја екипа је била на ивици панике и тад ми је синуло да ће ако сви будемо у паници све бити готово. Нисам имао времена да размишљам о томе да ли ћу ја бити тај који ће покренути Трећи светски рат, већ сам морао да одлучим колико је истинита информација коју ми је управо показао компјутер – сећа се Петров.

Још је размишљао и вагао одлуку када се огласила још једна сирена, која је запослене у центур обавестила да је лансирана и друга ракета. Убрзо затим центром су се разлегли звуци још неколико сирена, и могао се стећи утисак да је пет атомских бомби полетело с америчког тла.

Петров је тада одлучио да своје надређене обавести да је систем слао лажне информације, иако није уопште био сигуран у то што говори. Своју одлуку засновао је на чињеници да совјетски радари, који су се налазили на тлу, нису потврдилии лансирање – радар је могао да укаже на долазеће пројектиле доста времена после лансирања, али је Петров знао да су радари много поузданији од сателита.

Касније је откривено да је лажни аларм покренуо квар на сателиту, који је погрешно интерпретирао одсјај сунчеве светлости на високим облацима – као ракете. Петрову никад није одато признање за његову одлуку, највероватније због тога што би Руси на тај начин указали на слабости својих рано упозоравајућих сателита.

Стари совјетски војник данас живи у Фрјазину у Русији и познат је као „човек који је спасао свет“. По њему је недавно дански режисер Питер Ентони снимио и филм који ових дана почиње да се приказује у биоскопима у САД.

Извор: Б92

Ознаке: војник, Русија