Прочитај ми чланакЖена која је желела да влада целим континентом сада има проблеме у својој држави, спекулације о томе да је Немачка ушча у рецесију потресле су ЕУ.
Ако се успоравање раста већ дуго најављује, вест да се немачка економија нашла на рубу рецесије узнемирила је инвеститоре и аналитичаре. Режим пориче наводе, али ситуација дефинитивно није добра. “Рецесија је избегнута ‘за длаку’, само захваљујући отпорним немачким потрошачима”, наводе економисти Аллианза Лудовиц Субран и Катхарина Утермохл.
Међутим, то тешко може да буде разлог слављу, сматрају они, јер се ништа боље не очекује ни у 2020. години. У последњем тромесечју прошле године, према подацима Еуростата, немачки БДП је стагнирао у односу на претходна три месеца, док је на годишњем нивоу порастао 0,5 посто.У целој прошлој години највећа европска економија и њен мотор раста забележила је раст БДП-а од 0,6 посто, најспорије од времена дужничке кризе и упола ниже од еурозоне.
Опоравак
– Гледајући унапред, показатељи за децембар не изгледају добро, а утицај корона вируса вероватно ће одложити опоравак производње јер барем привремено нарушава ланце дистрибуције, казао је економиста Карстен Брзески из низоземске фонацијске групације ИНГ. Он види и разлоге за ублажавање песимизма. Нешто слабији показатељи су у грађевинарству у последњем кварталу приписује божићним празницима, а блага зима могла би да донесе боље резултате у првом кварталу, а у прилог би могло да буде и стање залиха. Сматрају да су наде у јачи опоравак исчезле.
Ни економисти Аллианза не искључују могућност да ширење корона вируса одвуче немачку економију привремено у техничку рецесију. Процењују да ће економија ове године расти по стопи од 0,5 посто, али остаје ризик да би “златно доба” узастопног раста, најдуже од уједињења земље, ове године могло завршити. Разлози томе су вишеструки, а као посебан проблем се издваја чињеница да се Немачка не мења довољно брзо да би искористила предности своје индустрије, нарочито аутомобилске.
Легуре
Премда је немачка економија и даље иновативна, има све више тешкоћа у кориштењу потенцијала, с обзиром на то да јој недостаје чак и основна дигитална инфраструктура, повећава се недостатак дигиталних вештина и недостаје јој примерено финансирање старт-упови. У анализи Аллианза стоји како немачка заостаје у подручју вештачке интелигенције: 80 посто глобалне вештачке интелигенције долази из две земље, САД-а и Кине, док се Европа не такмичи нити за ‘брончану медаљу’. Такође, последње истраживање показује да у сектору малих и средњих подузећа која чине 70 до 80 посто немачке економије, тек свако пета компанија има стратегију дигитализације. На послетку, годишње се отвара тек 250.000 старт-уп компанија, с чиме немачка чини тек 1,5 посто нових глобалних бизниса. Економиста Аллианза сматрају да је Немачкој потребан дугорочни инвестицијски план фокусиран на унапређење инфраструктуре, побољшање образовног састава, као и капацитета за истраживање и развој, те стварање вентуре фонда из којег ће се финансирати обећавајући старт-упови.
Дужници
Најспорији раст од 2013. године забележен је и у еурозони, као и у ЕУ. У последњем кварталу прошле године, БДП еурозоне повећан је на годишњој разини за 0,9 посто, а у ЕУ27 1,1 посто.
Баррет Купелиан, виши економиста у конзултантској кући ПwЦ, сматра да су за слабији раст у еурозони најзаслужније Немачка и Италија која је на кварталној разлици имала пада БДП- од 0,3 посто, а на годишњој је стагнирала. Колико су водећа и трећа по величина економија еурозоне важне за раст БДП-а најбоље говоре бројке: један постотни бод раста у Немачкој и Италији значи повећања раста у еурозони за 0,5 постотних поена.
Међутим, за разлику од времена дужничке кризе, када су у проблемима биле земље с периферије еурозоне, оне сада уносе мало оптимизма у генерално тмурном амбијенту.
“Светла страна еурозоне сада лежи у периферним економијама. Уз изузетак Грчке, све земље које су прошле процес санације премашиле су преткризну разину БДП-а и настављају расти по убрзаној стопи, наводи Купелиан. Шпанија је у последњем кварталу на годишњој разини расла 1,8 посто, Португал 2,2 посто, а Кипар 3,2 посто. У средњој и источној Европи, пак, стопе раста и даље су солидне, делом због тога јер се махом ослањају на домаћу потражњу. Највеће повећање БДП-а имала је Мађарска, 4,6 посто, следи Румунија с растом од 4,2 посто, а око 3,5 посто порасле су економије Пољске и Бугарске.
Раст је и даље под доминантним утицајем домаће потражње
Премда је тромесечни раст БДП-а у еуроподручју од 0,1 посто врло низак, главни аналитичар Хрватске народне банке Ведран Шошић сматра да заправо представља добру вест.
Негативан контекст који данас превладава у тумачењу података о БДП-у задали су врло слаби показатељи индустријске производње за децембар објављени пре неколико дана. Већина аналитичара, додаје, и даље очекује поступни опоравак у еуроподручју током ове године, како прогнозирају различите анкете пословног и потрошачког оптимизма. Ипак, након последњих података о индустријској производњи и актуалних поремећаја у производним ланцима због епидемије коронавируса јача ризик да би опоравак могао бити нешто спорији од актуелних очекивања. Када је реч о Хрватској, Шошић истиче да је раст БДП-а нешто успорио јрај прошле године, највише под утицајем неповољних збивања у индустрији.
– Раст је и даље под доминантним утицајем домаће потражње која не показује знаке посустајања, поуздање потрошача на почетку године бележи високе разлике, грађевина је у снажном замаху, а може се очекивати и снажније повлачење средстава из европских фондова, што ће повољно деловати на инвестицијску активност државе – каже Шошић.
