Прва јединица формирана на Видовдан 1941. године. Моћни ракетни лансер име је добио по лирској руској народној песми.

Када су 14. јула 1941. код Смоленска полетели први плотуни са најновијег руског артиљеријског система „каћуша“ и зачас велику немачку победу – заузимање железничког чворишта Орша – претвориле у пакао за победнике, немачки генерал Гудернијан је схватио да ће рат са Русијом ићи теже него што је изгледало у прве три недеље кампање.

Црвена армија је средином јула код Смоленска доживела катастрофу. Немци су заробили огромну количину руске војне технике и паковали су је на возове у Орши како би Хитлеру доказали победу на централном фронту. Батерија од седам лансера под командом капетана Ивана Фљорова тог дана је тачно у 15.15 минута отворила ватру и са 100 пројектила сравнила је и возове који су се спремали за Немачку и Гудернијанове тенкове који су обезбеђивали транспорт. То је било први пут да дејствује „каћуша“.

Славни ракетни систем Руси су развијали по идеји инжињера Николаја Ивановича Тихомирова још од 1919. Прва ракета је лансирана 1925. а од 1935. рађа се систем првобитно назван „ереса“. Лансирне шине од 1938. почињу да се уграђују и на авионе. Формирање мале јединице наоружане „каћушама“ наредио је Стаљин на Видовдан 1941. Људство првог командата Фљорова чинили су припадници НКВД и талентовани млади артиљерци из академије „Феликс Ђержински“.

У време немачког напада на СССР у Москви се налазило седам погона за произвдњу „каћуша“ и 3.000 пројектила 130 мм и 300 мм. Даном напада Немаца почела је серијска производња моћног оруђа

Настале из песме