Британска проститутка седмично у просеку опслужи 25 муштерија, тврди национални статистички уред Уједињеног краљевства. Истовремено, холандска продавачица љубави, ако ради као пословна пратња или на позив, за ноћ постигне тек једног клијента, саопштава државни статистички уред у Хагу.

Рачунајући издатке за рентирање и одржавање пословног простора, трошкове уговарања контаката и остварену зараду, која од ове две сексуалне раднице више доприноси укупном створеном домаћем дохотку (БДП-у) домовине?

Питање наизглед натегнуто између зоне „црвених фењера” и државних рачуновођа у средишту је новог европског правилника за обрачун БДП-а. Наиме, на захтев Евростата, званичне агенције за статистику ЕУ, све чланице бриселске фамилије биће од септембра у обавези да у створени друштвени доходак урачунају зараду од проституције, трговине дрогом и кријумчарења на свом терену.

По Евростату, обухватни приказ легалне и илегалне економије омогућиће лакше упоређивање стварног дохотка и буџетских дефицита земаља чланица ЕУ.

„БДП није мерач морала”, сматра Евростат, инсистирајући на томе да ће чланице ЕУ бити дужне да прикажу само оне трансакције у домену трговине сексом, тешким дрогама и кријумчарења које су обављене у „добровољној размени добара”.

Закон о новом рачуноводству већ је изазвао жестоке поделе унутар ЕУ. Земље у којима је проституција легална – попут Немачке, Мађарске, Аустрије и Грчке – већ имају разрађене методе калкулисања прихода од овог заната које укључују у приказ оствареног домаћег дохотка.

Велика Британија и Италија истовремено сматрају да би приказивање прихода сивих зона помогло у представљању резултата домаће економије у бољем светлу у Бриселу – где је дефицит од три одсто постављен као горњи дозвољени максимум за све чланице.

Званични Лондон истиче да би укључење прихода од илегалних активности (проституције и трговине дрогом) увећало БДП за око 10 милијарди фунти годишње, то јест за један одсто.

Централна банка Италије процењује да криминалци остварују приход у вредности од скоро 11 одсто БДП-а земље.

У међувремену, француска министарка за људска права Наџат Вало-Белкасем и министар унутрашњих послова Белгије Жоел Милке упутили су ове седмице писмо Европској комисији изражавајући запрепашћење због новог законодавства ЕУ.

Ко ће и како мерити „добровољну размену добара” у свету наркомана који зависе од „крек” и „обичног” кокаина, хероина, канабиса, екстазија, амфетамина широм ЕУ, питају се Вало-Белкасем и Милке. Како ће државна рачуноводства процењивати да ли је проститутка добровољно на задатку или је уцењена?

Где ће се вагати одакле су у једну државу ЕУ стигле прошверцоване цигарете, алкохол и друга роба и да ли су ту само у транзиту, то јест без остварене зараде од купопродаје? Да ли ће проверу обима локалног црног тржишта мерити само домаће службе или ће ЕУ делегирати супернадзор?

Званични Брисел у овом тренутку не даје одговоре на ове дилеме противника новог законодавства.
Укључење бруто криминалног дохотка у статистике привредног раста чланица бриселске фамилије цинични је покушај рвања са европском дужничком кризом, упозорава Институт за међународне односе из Брисела.

Т. Вујић

(Политика)

Ознаке: ЕУ, легализовање, порез, проституција