Прочитај ми чланакОдлука председника Сједињених Америчких Држава, Барака Обаме, да подржи кандидатуру своје бивше чланице кабинета, Хилари Клинтон, у трци за номинацију у табору демократа, све јасније нас уверава да ће у трци за будућег америчког председника учествовати бивша прва дама и државни секретар, Хилари Клинтон и чувени бизнисмен, како по својим привредним успесима, тако и по својим аутентичним изјавама, Доналд Трамп. По много чему ова два кандидата изазивају сумње о томе како ће нова администрација у Вашингтону функционисати.
Одлука председника Сједињених Америчких Држава, Барака Обаме, да подржи кандидатуру своје бивше чланице кабинета, Хилари Клинтон, у трци за номинацију у табору демократа, све јасније нас уверава да ће у трци за будућег америчког председника учествовати бивша прва дама и државни секретар, Хилари Клинтон и чувени бизнисмен, како по својим привредним успесима, тако и по својим аутентичним изјавама, Доналд Трамп. По много чему ова два кандидата изазивају сумње о томе како ће нова администрација у Вашингтону функционисати.
Тешко је поверовати да ће Хилари Клинтон извести „револуцију“ на пољу економских прилика у Сједињеним Државама. Током свог мандата као државни секретар у више наврата је покушавала да укаже на значај снажне америчке економије, но на крају дана ипак јој је било лакше да на шаховску таблу постави фигуру „америчког носача авиона“. Иако Сједињене Државе и даље важе за лидера на основу економских перформанси, резултати нових економских „лавова“ све више угрожавају традиционално прво место у рукама Вашингтона.
Поред чињенице да је бивша прва дама итекако свесна значаја економије у савременим светским односима, она ипак потиче из редова политичара XX века, који пре свега верују да је политика и даље „једина игра у граду“. Они чак не умеју ни да синхронизују политичке и економске токове, што данас представља кључни корак у постизању глобалног лидерства.
Са друге стране, противкандидат из републиканског табора, чувени Доналд Трамп, самоуверено и претенциозно води своју председничку кампању рачунајући да су Сједињене Државе нови капитални извор његове привредне успешности.
Замислите, постоји човек који је тако успешан у вођењу своје кампање на америчким председничким изборима, а исти тај човек верује да може да води унутрашњу, спољну, одбрамбену, безбедносну и социјалну политику по узору на берзанско пословање. Да су државе биле предузећа, демократија не би постојала, а њима не би управљали политичари већ власници, или можда управни одбор.
Или ће можда Доналд Трамп заиста бити мисионар у новој епохи међудржавних односа, у којој ће новац бити једини услов за успех, док ће демократија и постојеће политичке и цивилизацијске тековине бити само један историјски вредан „артефакт“ у салону.
Текућа председничка кампања у Сједињеним Америчким Државама нам говори и сведочи о новом глобалном тренду, који слободно можемо назвати екстремизација или тотална поларизација. На европском континенту политичка сцена је већ „затрована“ екстремним опцијама, на Блиском истоку свакодневно бројимо људске жртве као колатералну штету опет због екстремизације, овај пут религијске.
За то време, у Вашингтону се припрема терен за нову администрацију која ће додатно ојачати ионако чврсту политичку и војну „руку“ која традиционално жели да „држи све у стиснутој шаци“, или администрацију која ће пружити руку свима под условом да има економске добити, па макар и демократске тековине биле угрожене. Можда би „најкомпромисније“ решење у овом случају било да Сједињене Државе промене свој Устав, па да омогуће колективно председништво које би омогучило овим екстремима да се релативизују?
Свакако би било тешко. Да не бисмо пропагирали одређене утопистичке идеје, најбоље би било да схватимо да савршенство не постоји, а да су амерички грађани све даље од тога. Након ових избора, најбоља фраза за употребу у америчком речнику била би она већ добро позната, „Год блесс Америца“.
