Pročitaj mi članakPrema izračunima Istočnog odbora nemačke ekonomije, ukupna šteta uzrokovana sankcijama protiv Rusije i odgovora Moskve s embargom na uvoz hrane su uzrokovale Nemačkoj gubitke od desetke milijardi eura, ako ne i preko stotinu. Sada se situacija promijenila, piše nemački list Handelsblat.
Конкретно, иако је немачки извоз у Русију пао, немачке фирме су почеле улагати и производити на територији Русије, тако да увећају трговину између свију земаља.
Док су шефови држава и влада ЕУ продуживали санкције против Русије за још шест месеци, Источни одбор немаче привреде процијенио неповољне резултате ових мера, пише немачки лист Ханделсблатт.
„Укупна штета од економских санкција ЕУ, ембарга Русије и суседних земаља је досегла у три године двознаменкасти, ако не и трознаменкасти број у милијардама еура”, преноси лист, позивајући се на извјештај одбора.
Aутор објашњава како говоримо о западним санкцијама против Русије након припаојења Крима и руског ембарга на увоз западних производа. Тачан износ је тешко рећи. Ниже цијене нафте од почетка 2014. су додатно ослабиле руску економију, тако да је тешко одредити колико штете се може директно повезати за санкције.
„Руски председник Владимир Путин је признао да су санкције утицале на економију државе, али прије свега треба узети у обзир промене тржишних услова, као и пад цена енергената. Први човек Кремља је нагласио како је, према проценама Уједињених нација, Русија због санкција изгубила око 50 до 52 милијарде долара, док су земље које су санкције наметнуле саме изгубиле 100 милијарди”, пише Ханделсблат.
При израчуну штете од санкција су стручњаци из седињених Држава, Русије и Немачке у обзир узели чињеницу да је 20 до 43% губитка извоза у Русију последица санкција, док је око 20% узроковано губитаком везаним за кризу у Русији од 2013. године, каже Ханделсблат.
Колико штете је узроковао пад цијена нафте довољно говори податак да је од јануара 2014. до децембра 2016. извоз из Немачке у Русију пао за 41%, док је из седињених Држава пао за 42%. Истовремено, кинески извоз у Русију је такође пао, иако Пекинг није наметнуо санкције против суседа, док је руски извоз у Кину у порасту.
Број представника немачких фирми у Русији је за вријеме кризе пало са 6000 на 5300 људи. Међутим, због санкција је Немачка угасила 60 хиљада радних места која су била везана за извоз у руско тржиште, који је пао за 13,5 милијарди еура.
Међутим, од лета 2016. је билатерална трговинска размена опет значајно порасла. То се догодило због прогресивне локализације и повољних услова за улагања у Русији, која су се повећала. Источни одбор немачке економије наводи како се у Русију извози мање, али се више произведи у самој земљи.
Како пише Ханделсблат, одбор се залаже се за поступно укидање санкција с постизањем напретка у прмени Споразума из Минска. Осим тога, ту су и дуготрајни преговори између Европске комисије и Евроазијске економске уније о стварању заједничког економског простора из Лисабона до Владивостока.
Диљем свијета се око 40 земаља на различитој разини придружило економским санкцијама против Русије. Уз Украјину, Норвешку, Канаду, Јапан и Швицарску, под притиском из ЕУ су ове мере подузеле и земље које су кандидати за чланство у Еуропску унију, а међу њима су Aлбанија и Црна Гора, док се Србија до сада суздржала од примене санкција, подсећа Ханделсблат.
Форбес: “Одговор Москве је продужење ембарга на храну”
Након што је ЕУ донијела одлуку, исто је учинила у Русија, која је рестриктивне мере против ЕУ продужила до 31. децембра 2018.
Председник Владимир Путин је наредио влади премијера Медведева да осигура мере за примену уредби и дао приједлоге за промену услова санкција, ако буде потребно.
“У том случају, ми ћемо одговорити на одговарајући начин”, рекао је 29. јуна Дмитриј Медведев.
“Што се тиче продужења било каквих ограничења, ако наши партнери укину економске санкције, онда ћемо то учинити и ми, јер ћемо се иначе суочити с проблемима у СТО”, рекао је 15 јуна руски председник.
У коловозу 2014. је руска влада руска влада провела декрет председника Путина и као одговор на санкције против Русије увела забрану на увоз производа из Сједињених Држава, ЕУ, Канаде, Aустралије и Норвешке. Касније је ембарго на велики број прехрамбених производа проширен на Aлбанију, Црну Гору, Исланд, Лихтенштајн и Украјину.
У фебруару ове године је заменик министра пољопривреде Јевгениј Громико рекао да је Русија за вријеме трајања ембарга увозну храну замијенила руским производима у вредности 4 милијарде долара, што је, по његовом мишљењу, добар тренд.
