„Ко вара – тај лети“. Тај слоган је почетком 2014. узбуркао духове у Немачкој. Канцеларка је обећала дела. Резултат: Бундестаг је усвојио промене Закона о слободи кретања унутар Европске уније.

Немачка влада усвојила је мере којима жели да смањи усељавање људи, оних који долазе због сиромаштва и у потрази за бољим животом. Новим мерама ограничено је право на боравак особа које траже посао и то на шест месеци. За злоупотребе су предвиђене затворске и новчане казне.

Новим мерама које је усвојио немачки Бундестаг такође је предвиђено да општине добију новчане олакшице у износу од 25 милиона евра. Како би се смањило двоструко плаћање дечијег додатка, убудуће ће он бити исплаћиван само уз приказивање тзв. пореског броја. У борби против рада на црно, немачке институције убудуће ће боље сарађивати.

Појам „усељавање због сиромаштва“ се у јавним дебатама у Немачкој пре свега односи на Румунију и Бугарску чији грађани од почетка 2014. године у потпуности користе право на слободу кретања унутар ЕУ. Они, који се усељавају у Немачку због лоших економских прилика у којима живе, углавном су Роми. У новембру је 16 немачких градоначелника канцеларки Ангели Меркел упутило писмо са списком захтева у циљу смањења усељавања оних који долазе због сиромаштва.

Почетком 2014. је баварска Хришћанско-социјална унија (ЦСУ), сестринска странка канцеларкине Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) отворила је ужарену дебату, која се водила под слоганом: „Ко вара, тај лети из земље!“ Бугарска влада и Централни савет Рома у Немачкој критиковали су ту кампању, наводећи да већ сам назив стигматизује и одвлачи пажњу од реалности. Јер, како кажу, из Румуније и Бугарске не долазе само Роми, већ и многи грађани са академским звањем.

Како би смирила духове, канцеларка Ангела Меркел иницирала је оснивање одбора, састављеног од државних секретара. Требало је да за округлим столом представници скоро свих министарстава размотре предлоге о томе шта би се могло и требало урадити.

Оштрија правила против злоупотреба

 

Нова политика према азилантима

Немачка реформише своје законе о азилу. У дебати ће се у обзир узети и закони који постоје широм Европске уније. То је резиме предложеног закона и политичких тачака дебате. 

 

Мере, које је усвојио Бундестаг, резултат су предлога које је дао Одбор састављен од државних секретара. Међутим, све мере нису аутоматски и нови закони, више се ради о томе да је постојећа регулатива прецизирана и допуњена. Једнократна финансијска помоћ немачким градовима и општинама у висини од 25 милиона евра, која је намењена пре свега за смештај избеглица и грејање представља заправо повећање досадашње помоћи са савезног нивоа. Исплата дечијег додатка уз приказивање пореског броја требало би да спречи злоупотребе и могућност да се захтеви за новцем за исто дете достављају по неколико пута. Решено је и питање вакцинације деце усељеника, који у Немачку долазе због сиромаштва. Државна здравствена осигурања преузеће те трошкове. Објашњење за то је да је општа опасност од инфекција смањена, уколико се повећа стопа вакцинисања.

Закони Европске уније већ предвиђају забрану поновног уласка у земљу за оне од којих прети опасност ометања јавног реда и мира. У последњих пет година изречено је 800 таквих забрана. Сада ће то бити обухваћено и законом, а односи се пре свега на усељенике који са лажним документима улазе у Немачку.

Постоји могућност и удаљавања усељеника, који су дошли из неке друге чланице ЕУ. Европски суд је у више случајева потврдио ту могућност. То је за Немачку оријентир и она је удвостручила досадашње право на останак од три месеца. Останак у трајању од шест месеци важи међутим само у случају да Служба за странце оцени да постоје изгледи да усељеник из земље-чланице ЕУ добије посао.

Најављени даљи кораци

Немачка влада сматра да је потребно интервенисати у случајевима илегалног запошљавања и рада на црно. У ту сврху мора се унапредити размена података између Царинске службе, Уреда за регистровање фирми, Савезне агенције за рад и полиције. У случају сумње да постоји рад на црно, Уред за издавање дозвола фирмама ступа у контакт са надлежнима из Царинске службе. Министарство финансија најавило је и друге мере у циљу спречавања рада на црно.

Франциска Гифеј, одборница у скупштини проблематичне берлинске општине Нојкелн, указала је да постоји све више фирми и послодаваца који користе сиромаштво у Бугарској и Румунији у циљу развијања сопственог пословања.

„Мере које је усвојио Бундестаг су, међутим, први корак у правом смеру“, оценила је Андреа Линдхолц (ЦДУ) и најавила нове кораке. Конкретно се ради о томе да ли би требало родитељима који раде у Немачкој, а чија деца живе у иностранству, у пуном обиму исплаћивати месечни дечији додатак. С тим у вези, Андреа Линдхолц је указала на пресуду Европског суда од 11. новембра, која се односи на право на социјалну помоћ (познат у немачкој под именом Харц 4).

Линдхолц је указала на постојеће законе ЕУ, али и на чињеницу да појединачне државе имају и сопствени простор за деловање у циљу сузбијања превара и злоупотреба, што немачка влада користи. Тиме је она одговорила на критике појединих експерата, који сматрају да нова немачка регулатива није у складу са европском.

„Проблеме не треба табуизирати и игнорисати“

Гинтер Крингс, такође из ЦДУ, је с тим у вези указао да је нова регулатива настала након хитног апела које су немачке општине упутиле влади. Оне се сада сусрећу са проблемима смештаја усељеника из других чланица ЕУ, школовања њихове деце, здравствене неге и другим социјалним проблемима. С обзиром на све већи прилив избеглица, ти проблеми могли би да кулминирају. Он сматра да слобода кретања унутар ЕУ мора да постоји, али да је она повезана с правним претпоставкама као што су постојање радног места или места за студирање.

Ула Јепке из опозиционе странке Левица сматра међутим да се ту ради о „популистичкој дебати“ и да се „из топовске цеви пуца на врапце“. Он при том упућује на то да је само у 91-ом случај од 400.000 усељеника из Румуније и Бугарске утврђено да је било злоупотреба. „Не убеђујте људе да им други злоупотребљавају социјални систем, јер тиме преузимате посао (популистичке странке) ‘Алтернативе за Немачку“, изјавио је Фолкер Бек из опозиционе странке странке Зелени.

(Дојче веле)

Ознаке: Nemačka, siromaštvo, слобода кретања