Прочитај ми чланак

Мигранти осуђени за скоро половину свих силовања и убистава у Швајцарској…

0

Страни држављани су прошле године осуђени за већину свих тешких злочина у Швајцарској, иако су представљали само 26 одсто становништва

Страни држављани су осуђени за скоро половину свих силовања и убистава пријављених у Швајцарској прошле године, пошто подаци савезне владе откривају драстично превелику заступљеност миграната из претежно муслиманских земаља у статистици криминала у тој земљи.

Укупно 93.693 особе осуђене су за злочине у Швајцарској прошле године према подацима које је прошлог месеца објавио Федерални завод за статистику. Ово се односи на укупно 103.156 кривичних дела — од којих су неки осуђени за више кривичних дела — што представља повећање од 3 процента у односу на претходну годину.

Од осуђених, само 39.798 су били швајцарски држављани, што значи да су 57,5 ​​одсто свих расветљених кривичних дела починили страни држављани.

Податке је анализирао Марк Вангуард, статистичар који говори француски, са посебним фокусом на имиграцију и безбедност.

Његов слом је показао да су страни држављани осуђени за 47 одсто свих расветљених силовања и 44 одсто убистава у земљи у 2022. Поред тога, 45 одсто напада и 41 одсто тешких крађа са познатим осумњиченим починили су странци.

Бројке откривају несразмеран број миграната који чине злочине у земљи, с обзиром да се становништво Швајцарске рођено у иностранству процењује на око 26 одсто.

Када се географски категоризује, показало се да је већа вероватноћа да ће мигранти из претежно муслиманских земаља бити осуђени за ове тешке злочине. Мигранти из Магреба – они који потичу из северноафричких арапских земаља Туниса, Марока и Алжира – имали су седам пута већу вероватноћу да су починили ове злочине него швајцарски држављанин.

Мигранти из субсахарске Африке су били пет пута већи, авганистански и пакистански држављани су били три пута више, а румунски и бугарски држављани су два пута били осуђени за тешка кривична дела.

Није било разлике у вероватноћи да ће ова кривична дела починити швајцарски држављанин у поређењу са страним држављанима из остатка Европске уније или Русије и Украјине, док су кинески држављани били мање склони да почине ова кривична дела него швајцарски држављани.

Према анализи Вангуарда, афрички мигранти су такође три пута чешће били осуђени за прекршаје наркотика, а два и по пута чешће осуђени за саобраћајне прекршаје него Швајцарци.

Швајцарска има неке од најјачих података о криминалу у Европи. Вангуард је објаснио како се стопе осуђујућих пресуда израчунавају „дељењем тачног броја осуђујућих пресуда на тачну популацију“, при чему се у обзир узимају само становници Швајцарске који поседују „обновљиву боравишну дозволу за дужи боравак“.

То значи две ствари: Подаци су транспарентни колико је то изводљиво могуће, али долазе са упозорењем да су мигранти без докумената који незаконито живе у земљи искључени из њих, што неизбежно искривљује бројке о пропорцији злочина које су починили страни држављани у одређеној мери.

Француски статистичар је открио да су исте националности презаступљене у швајцарским подацима о криминалу такође на врху листе у другим европским земљама, наводећи као пример Немачку, Италију, Аустрију и Данску.

„Поређење са немачким подацима показује узнемирујућу сличност“, приметио је он.

„Веза између имиграције и несигурности је неоспорна. Време је да се ове бројке шире широко како би се допринело колективној свести“, додао је он.