МАПА ДЕМОКРАТИЈЕ: Норвешка најбоља, Црна Гора „хибридна“, а Србија?

22:49 04.02.2018.

Демократија је угрожена на глобалном нивоу, упозорава нови извештај листа "Економист". Годишњи Индекс демократије оцењује владе широм света и прати изборе, политику, културу и грађанска права.

Овогодишњи извештај, објављен у четвртак, утврдио је да на планети постоји само 19 држава са потпуном демократијом.

У извештају се закључује да готово трец́ина становништва живи под ауторитарном владавином, а велики део тог становништва чине људи који живе у Кини.

Индекс је оценио 89 земаља и све су добиле ниже резултате него прошле године. Вец́ седму годину заредом, Норвешка остаје најдемократскија држава.

Чак 14 од 19 „потпуно демократских земаља“ налази се у Западној Европи.

Међутим, оцена Западне Европе склизнула је мало у просеку и сада износи 8,38 од 10. Покушај шпанске владе да заустави спровођење референдума о независности Каталоније у октобру 2017. године, резултирао је смањењем резултата на нивоу државе за 0,22 поена, па је она сада најниже рангирана од свих потпуно демократских земаља и за само 0.08 поена избегла да се нађе међу „слабим демократијама“.

Најимпресивнији учинак 2017. године је имала Гамбија. Ова земља је прошле године добила своју прву демократску владу након 22 године владавине диктатора, Јахија Јамеха.

Гамбија сада има оцену већу за 2,91 и надограђена је на „хибридни режим“ из „ауторитарног режима“ и преместила се 30 места на ранг листи.

Највец́и пад доживела је Индонезија, која је пала са 48. на 68. позицију, док је Венецуела ове године пала у категорију „ауторитарног режима“.

Где је Србија?

Србија и даље спада у „слабе демократије“ и дели 66. позицију са Мексиком. Она има оцену 6,41, што је пад у односу на прошлу годину када је имала 6,57.

Лошије од Србије су пласиране Црна Гора (83. место) и Македонија (88), које су описане као „хибридни режими“.

Сједињене Америчке Државе су и даље у категорији „слабе демократије“, у коју су пале у 2016. након озбиљног пада поверења јавности у владу.

Све у свему, тужна стварност у целом свету је да демократске норме постају „клизаве“. Изражено је смањење поверења у институције, ерозија грађанских слобода и ограничавање слободе говора.

– Владе у многим земљама играју значајну улогу у смањењу слободе медија и изражавања – пише у извештају.

Владе, у демократским и ауторитарним земљама, злоупотребљавају разне законе о клевети, законе о спречавању тероризма, бласфемији и „говору мржње“ како би спречили слободу изражавања и забранили слободе медија.