Два режима која тврде да су легитимна влада северноафричке земље Либије потписали су споразум о јединству под окриљем Уједињених нација. Мартин Коблер, најновији изасланик УН-а у Либији која је разорена након што су САД изрежирале рат како би промениле власт 2011., објавио је вест о споразуму. Коблер је немачки дипломата који је био умешан у империјалистичке ратове у Ираку и Демократској Републици Конго.

Опстанак јединства зависи од много фактора. Десетине других војних група и политичких интереса није учествовало у разговорима, укључујући присталице некадашње владе пуковника Моамера Гадафија који је убијен у завршници кампање Пентагона и НАТО-а.

Од 17. децембра бесне сукоби у источном граду Аџдабији где је 14 људи досад убијено а 25 рањено. Борбе се воде између чланова такозване „Либијске националне aрмије“ и оружаних група које нису јасно идентификоване.

Експанзија Исламске државе

Неки аналитичари сматрају да се Исламска држава преселила у ову област као резултат политичког вакуума. Група је направила базу у Сирту, родном граду Пуковника, граду у коме је основана Афричка унија.

Тренутно ИД контролише 150 миља широку територију дуж Медитерана са седиштем у Сирту. Ова оружана група заузела је 11. децембра град Сабратху, која почива на старим римским рушевинама, на 30 миља западно од главног града Триполија.

Не само што је ИД преузео контролу над Сиртом и другим областим на западној обали, већ неки чланци сугеришу и да се њихов лидер Абу Бакр ал Багдади тренутно налази тамо. Исламска држава је претрпела велике губитке у Сирији где су јој линије за снабдевање нафтом пресечене услед ваздушних напада Русије.

Ова организација, за коју Обамина администрација тврди да је главни међународни непријатељ, је настала и раширила се након што су империјалисти променили политички режим у Ираку и започели рат са истим циљем у Сирији. Исламска држава поседује кључне ресурсе који укључују камионе, банке и области у којима прерађују нафту а затим је дистрибуирају у Ираку и Сирији.

Према чланку Џозефа Микалефа, који је објављен у Хафингтон посту:

„Либија је одувек значајно фигурисала у експанзионим планоцвима Исламске државе. Прве три стране области Исламске државе биле су у Либији. У новембру 2014. Абу Бакр ал-Багдади је прогласио стварање три нова вилајета Исламске државе (Барка, Тарабулус и Фезан). Ови окрузи одговарају историјским регионима Либије (Триполитанија, Фезан и Сиренаика). Претходних недеља је било индикација да ће уколико Рака у Сирији падне, Сирт постати нови главни град Исламске државе. „

Снажење Исламске државе се поклапа са окупационим плановима империјалиста

Са форсираним договором две зараћене стране у Либији поклопила се објава Италије да планира да искрца 6000 војника у своју некадашњу колонију. Британија је такође изјавила да ће дати 1000 војника за операцију која би ојачала договор страна. Обе империјалистичке државе учествовале су у ваздушним нападима на Џамахирију 2011.

Откако су Пентагон и НАТО променили власт 2011. производња нафте у Либији је пала са 1.5 милиона барела на 350,000 до 400,000 сада. Према проценама ИД поседује 10% производње. Чланак у Хафингтон посту каже да ИД има профит од 20-25 милиона долара месечно захваљујући либијској нафти.

Следећи пример Британије, Француска је послала 3500 војника и нову базу на само 45 миља од јужне границе са Либијом како би наводно изводили антитерористичке операције. Влада Франсоа Оланда је слично ушла у кампању бомбардовања у Сирији након напада у Паризу прошлог месеца у коме је погинуло 130 особа.

Водећи британски лист, Гардијан открио је недавно да „се западни званичници труде да добију одобрење како би пре Исламске државе освојили стратешки важан град Аџдабију, пут ка либијском нафтном богатству. Жестоке борбе се воде у граду, који се налази на каменим платоима и доминира источним нафтним бушотинама. Његово заробљавање би ИДИС-у дало контролу над целим сиртским басеном, домом либијске највеће колекције нафтних поља.“

У истом извештају се надаље наглашава да „британски, амерички и француски авиони стоје спремни да нападну из својих база широм Медитерана са дроновима и извиђачким авионима које су специјалне јединице САД већ поставиле у либијској пустињи. Једна јединица је прошле недеље снимљена изнад западне ваздухопловне базе Ватија.“

Специјалне снаге САД су ушле у земљу али их је либијска авијација предупредила, судећи према објавама на фејсбуку од 17. децембра. Тада је објављено да је једна америчка јединица од 20 чланова ухваћена од стране локалних милиција.

Илуструјући ужурбани карактер империјалистичке политике према Либији, Гардијан такође каже:

„Огромна армада летелица је у приправности. Амерички авиони типа F-15 који су бомбардовали заседање Ал Каиде у Аџдабији у јулу су у базама у Италији. РАФ-ови Тајфуни и Томадоси базирани на Кипру су одређени за бомбардовање Сирије, али се лако могу окренути на југ уз коришћење танкера за гориво. Француски извиђачки авиони праве прелете изнад база ИДИС-а а америчке специјалне снаге претражују регион детаљно.“

Обама је на конференцији за новинаре 18. децембра рекао да је Америка требало да окупира Либију након свргавања Гадафија. Председник је одбио да призна степен дестабилизације и сиромаштва који карактерише од 2011. некада једну од најпросперитетнијих афричких земаља.

Планирана окупација и бомбардовање ће несумњиво створити још више немира. Одлука Европе да учествује у томе долази делом из њихове жеље да зауставе долазак стотине хиљада миграната и избеглица који напуштају Африку, Блиски исток и Азију бежећи од серије ратова, дестабилизације и промена власти у Авганистану, Ираку, Сирији и Јемену.

САД наставља са својим напорима да појача војно присуство Афричке команде (AFRICOM) која има хиљаде војника на континенту и ван његових обала. Снаге Пентагона и извођачи граде привремене базе, писте, скупљају обавештајне податке и формирају партнерства са неоколоналним режимима.

У Сомалији Америка омогућава основно финансирање и кооперацију 22,000 војника Мисије Афричке уније (AMISOM) као и одржавање операција дронова и теренских станица ЦИА-е. Флота пентагонских ратних бродова патролира од залива Аден код сомалијске обале до Јемена где води прикривени рат против Ирана, тако што подржава савезништво Садијске Арабије и Кооперационог савета Залива.

Овакав развој догађаја сугерише да ће се милитаризам Вашингтона и Вол Стрита наставити током преостале године владавине Обамине администрације али и током владавине било ког ко преузме контролу над владом САД за две године.

Аутор: Abayomi Azikiwe

Извор: 

Libya : Rival Regimes Sign Agreement in Morocco Paving the Way for Western Troop Deployments

Ознаке: договор, Либија вести, окупација, свет вести