Прочитај ми чланак

„LE MONDE“ Kонтраилс придоносе глобалном загревању више него сагоријевање мотора

0

Кондензацијски трагови који остају иза млазних ваздухоплова знатно доприносе глобалном загревању – вероватно више од горива које се спаљују како би ваздухоплов летели.

Ово је већ познато већ неколико година, међутим ове недеље је објављен комплетан сажетак о кондензацијским траговима које остављају ваздухоплови на небу. Рад је објављен у часопису Nature Communications. Ова публикација такође сагледава и нека могућа решења.

Данас су ваздухоплови одговорни за 4% неравнотеже људског порекла између долазне и одлазне енергије у Земљиној атмосфери – 50% кондензацијски трагови и 50% ЦО2.

„Утицај је отприлике пола и пола или можда чак и више ако говоримо о кондензацијским облацима”, каже Bernd Kärcher, аутор студије и физичар на Немачком аеронаутичком и астронаутском центру (ДЛР).

„Важно је напоменути да ЦО2 остаје пуно дуже у атмосфери, него кондензацијски облаци створени од стране ваздухоплова.”

Микроскопски кристали леда

Ови резултати долазе исте недеље као и публикација у Nature Climate Change која такође тврди да кондензацијски трагови нису неутрални на нашу околину и да њихов утицај треба узети у обзир при научним истраживањима.

Као и сви облаци, кондензацијски трагови или цирус хомогенитус, име које им је дала Светска метеоролошка организација – стварају се када се водена пара кондензира у фине честице.

Ваздухопловни мотори олакшавају овај феномен одбацивањем чађи у окружењу без честица. Водена пара се спаја с остацима сагоријевања реактора и ствара капљице. На излазу мотора капљице се замрзавају и формирају микроскопске кристале леда. У минутама и сатима који следе, влажност која је природно присутна у ваздуху узрокује раст кристала чак за десет пута.

Под одређеним условима, кондензацијски трагови могу остати у атмосфери сатима. Неки ће изгубити свој издужени облик и постаће облаци цируси који подсјећају на косу анђела које видимо на небу. Готово прозирни, цируси и даље упијају неке од зрачења која долазе са Земље и поновно их емитују на Земљу. Сунчеве ваздухе пролазе цирусе без проблема. Учинак свега је дакле загријавање површинске температуре, за разлику од нижих облака – непрозирних и бијелих – који делују супротно.

Мноштво укључених варијабли може отежати научницима да схвате како ваздухоплови стварају облаке, али нуде и многе могућности да се смањи њихов штетан утицај на климу.

Међу краткорочним решењима, Bernd Kärcher мисли на синтетичка горива, природни гас, гас из биомасе или биогорива, чији изгарање доводи до емисије пуно мање честица у ваздуху од керозина. Текући водоник или водени природни гас такође обећавају, али их је теже користити јер захтијевају друге типове мотора. Електрични ваздухоплови би такође ријешили проблем, али за сада остају “далеки сан”, тврди Бернду Кäрцхеру.

Преусмеравање ваздухоплова

Сходно томе, преусмјеравање ваздушног саобраћаја могло би смањити формирање облака које стварају ваздухоплови.

„Лет на већим висинама, где је ваздух хладан и сух, може смањити формирање кондензацијских облака и трагова. Међутим, тренутно кориштене руте смањују време и трошкове лета, а ваздухопловне фирме ће их нерадо мењати”, завршава научник.

Пре било какве акције битно је боље истражити проблем. Bernd Kärcher у свом прегледном чланку примјећује да је Међународна организација цивилног ваздухопловства усвојила план за смањење ЦО2, али не узима у обзир кондензацијске облаке који су доиста велики проблем.