Кушнер, којем дајемо Генералштаб: Очистити Газу од људи, па да градимо (ВИДЕО)

09:20 24.03.2024.

Професор Тарек Масуд са Кенеди школе на Харварду угостио је Џареда Кушнера 15. фебруара. Кушнерове тезе о лукративној вредности обале Газе и њеном "чишћењу" од стране Израела изазвале су буру и отвориле легитимно питање - да ли су то обриси америчке политике према Блиском истоку уколико на власт дође Доналд Трамп?

Џаред Кушнер је био виши саветник председника Доналда Трампа од 2017. до 2021. године. Предводио је низ важних портфеља, од реформе затворског система до трговинских споразума са Канадом и Мексиком, одговора на пандемију коронавируса и координисања конфликата на Блиском истоку.

Тарек Масуд је професор демократије и управљања у Форд фондацији у оквиру Кенеди школе на Универзитету Харвард, некадашњи члан америчког тима који је учествовао у реализацији „Абрахамових споразума“ – билатералних споразума о арапско-израелској нормализацији који су потписани између Израела и Уједињених Арапских Емирата и између Израела и Бахреина 15. септембра 2020. године, уз посредовање Сједињених Држава.

Кушнер се, у интервјуу који је објављен 8. марта на Јутјубу, осврнуо на напад Хамаса на Израел 7. октобра, критике међународне заједнице на одговор Израела (укључујући и ону Џозефа Бајдена да је Израел „превршио меру“), који је од бројних политичких инстанци назван геноцидом, пошто је у нападима према последњим подацима погинуло више од 30.000 људи, од чега су више од половине жене и деца. Израел је ове тврдње одлучно одбацио.

Кушнер, виши саветник за спољну политику под Трамповим председништвом имао је задатак да припреми мировни план за Блиски исток, а колико је то за њега био велики залогај најбоље говори изјава да о „Блиском истоку није пуно тога знао, да му је тај регион био празан папир, и да му је жао што на Харварду неке часове на ту тему није чешће похађао“.

Ипак, његов мандат на Блиском истоку описао је као „успешан“. Шест мировних споразума, уништење ИСИС-а, „признање Израела од стране Косова и Марока“, разрешење катарске дипломатске кризе, односно погоршање односа између Катара и Арапске лиге између 2017. и 2021. године, одузимање новца Палестинцима кроз стопирање УНРА (Агенција Уједињених нација за помоц́ палестинским избеглицама на Блиском истоку), новца за који су веровали да одлази терористима.

Бајденова администрација по његовом мишљењу „није довољно подржала Израел, несвесно подржавајући ирански екстремизам“, док се напад 7. октобра „никада не би ни догодио да је на власти био Трамп“.

Решење – завршити посао и драгоцена обала

„Дилема коју израелско руководство тренутно има је да ли правити краткорочни договор који ц́е вас оставити рањивијим у будуц́ности или прихватати тренутну ситуацију и покушавати да смислите начин на који можете да створите парадигму у којој ц́е ваши грађани бити сигурни и да се ово више нец́е поновити“, а решење види у пребацивању цивила из Рафе „што је могуће уз праву дипломатију“, односно насељавању Палестинаца у пустињи Нагев, која се простире на површини вец́ој од 14.000 квадратних километара, у јужним регионима окупираних палестинских територија, иако је свестан да то „неће бити популарно решење“.

Сличну идеју осим Кушнера, на међународном подијуму изнео је још само египатски председник Абдел Фатах ел Сиси.

На питање да ли је Нагев решење, одговорио је „седим у Мајами Бичу сада, питате ме само шта бих ја урадио“. Проблем који види односи се на чињеницу да за разлику од ситуације са сиријским избеглицама, оне из Газе нико не прихвата и да „он као брокер мисли да је ту Америка могла да уради више“.

Цитат: „Само бих булдожером уништио нешто у Негеву, покушао бих да пребацим људе тамо. Мислим да је то боља опција, тако да можете да уђете и завршите посао. Да се заврши посао, Израел је правилно поступио што је ишао полако и циљано, отишавши даље него што би ико други ишао у циљу сопствене одбране,“ казао је он.

На питање професора Масуда да ли се слаже да околне земље не размишљају о прихватању избеглица из Газе, јер сматрају да им израелски председник Бењамин Нетањаху никада неће омогућити да се врате, одговорио је: „Можда, али није много остало од Газе, која није историјски преседан, већ резултат рата“.

Додао је да „ни Египат ни Израел неће терористичке претње, а обала Газе може бити драгоцена уколико се људи фокусирају на грађење места за живот, да се новац уместо на муницију и тунеле преусмери на иновацију и образовање. Тамо је мало несрец́на ситуација, али мислим да бих из перспективе Израела дао све од себе да иселим људе и онда то почистим. Али, ја не мислим да је Израел изјавио да не жели да људи после тамо врате“.

Чувени познавалац Блиског истока Томас Фридман је у својој колумни недавно написао да само Бајден и саудијски принц Бин Салман могу да преусмере палестински конфликт, а то значи унилатернално признавање државе Палестине, као што је египатски председник Анвер ел Садат признао Израел и западни Јерусалим као престоницу 1977. године.

Тог мишљења није и Кушнер, који сматра да би омогућавање права Палестинаца на државу било „подржавање терора и супер лоша идеја“. Сматра да Палестинци никада нису имали институције, навевши да је једини период у којем су оне делимично постојале оно у време премијера Салама Фајада, јорданско-палестинског политичара, који је био премијер Палестинске управе и министар финансија од 2002. до 2005. године.

У својој анализи сукоба који траје 70 година изнео је 11 спорних тачака, од копнене баријере, суверенитета, права на вероисповест, безбедности, права људи да живе слободно. Управо његово детаљисање о могућим решењима сматра највећим разлозима напада на њега, јер „када нешто кажете тада могу да вас нападају“.

Кушнерове опсервације на Харварду могу да буду наговештај о профилу блискоисточне политике која би се спроводила у случају да се Доналд Трамп врати у Белу куц́у, укључујуц́и и тежњу за споразумом о нормализацији односа између Саудијске Арабије и Израела, који је једном био тако близу, а опет тако далеко.

Кушнер се присетио једног разговора који је имао са председником Израела Бењамином Нетањахуом, у којем му је „Биби“ рекао да би сваки пут када би био притиснут ишао на мале победе, јер оне креирају моментум, и велике победе. Кушнер свакако има идеје које победе би му биле неопходне на Блиском истоку, региону у којем је победа једне стране, истоветно патња и пораз друге, и више страна.