Прочитај ми чланак

Крај великог експеримента? Шведска ће “експлодирати”

0

Шведска је једина европска земља која није увела строге мере у сузбијању ширења коронавируса. Иако је број умрлих од последица ковида-19 последњих неколико дана у порасту, још је прерано рећи да ли је одлука шведских власти била исправна или погубна за њихов народ.

Службених информација о увођењу строжих мера још увек нема, али 16. априла шведски парламент је донео закон који влади дозвољава доношење одређених мера како би се зауставило ширење вируса. Закон ће ступити на снагу 18. априла и важиће ће до 30. маја.

PRINTSCREEN

У теорији, то значи да би влада могла увести строже мере од којих је до сада зазирала. То би значило да могу, без консултовања парламента, да затворе школе, ресторане, теретане или било које друго предузеће ако мисле да би та одлука могла да спаси животе, пише Лоцал.

У пракси, строже мере могу увести само ако се налазе у ситуацији која је толико хитна да немају времена за расправу у парламенту, а парламент има право да опозове сваку меру након што она ступи на снагу. Увођење полицијског часа без претходне расправе у парламенту је немогуће увести.

О овом закону, који је пре недељу дана био још само предлог закона, међународни медији су се расписали тврдећи како се ради о “заокрету у шведском експерименту”. Ипак, он у овом облику још увек не значи велике промене за Шведску.

Премијер Стефан Лофвен је прошлог викенда упозорио како ће “хиљаде живота бити изгубљено”, да ће борба трајати неколико месеци и да се можда нису за њу довољно добро припремили.

Међутим, увођења конкретних строжих мера није било. Једина новост коју је данас донео је продужење забране путовања у Шведску за још 30 дана.

У самом почетку, кад се вирус средином јануара ширио по Кини и Вухан се спремао на карантин, Шведска је реаговала исто као и остатак света.

“Шансе да вирус дође до Шведске су врло мале”, умиривало је тада грађане министарство здравља.

Кад се вирус приближио Европи, а потом у марту завио Италију у црно, оптимизам се нагло изгубио.

“Шансе за појаву вируса у Шведској су врло високе”, изјавиле су шведске власти 10. марта.

Европа је била на прекретници. Хоће ли увести строге мере или ризиковати велики број умрлих? Велика Британија и Холандија су неко време искушавале колективни имунитет, али како је број умрлих рапидно растао, убрзо су одустали од те идеје. Готово цела Европа је до краја марта практиковала мере социјалног дистанцирања, затворила школе и трговинске центре и забранила окупљања.

И Скандинавија је следила сличан пример. Данска је затворила школе 12. марта, а потом су ју следиле Финска и Норвешка. Затворене су и непрехрамбене трговине и ресторани. Иако се чинило како ће исте мере увести и Шведска, то се до данас није догодило. Од свих епидемиолошких мера које су увели њени суседи, попут затварања зимовалишта у Норвешкој или стављања Хелсинкија у карантин, Шведска је углавном остала само на здравственим препорукама и веровању својим грађанима да ће се “понашати као одрасли људи”.

Након што су 11. марта забележили први смртни случај, донесена је забрана окупљања више од 500 људи. Ресторани, хотели, кафићи и школе и даље нормално раде. Крајем марта број окупљања смањили су на 50 људи. Све друго остало је на препорукама.

Према последњим бројкама Европског центра за контролу и превенцију ширења болести, у Шведској је од коронавируса заражено готово 12.000 људи, а умрлих је више од 1.200. То је двапут више умрлих него у Финској, Норвешкој и Данској заједно. Данас је Шведска забележила и рекордан број умрлих у једном дану од почетка избијања пандемије. Умрло је 170 људи.

Шведска ће ускоро “експлодирати”

Међународни медији, али и неке владе, тврде како ове бројке показују да ће Шведска ускоро “експлодирати”. Амерички председник Доналд Трамп рекао је како Шведска због своје одлуке спровођења имунитета крда тренутно “јако тешко пати”.

Шведске новине Дагенс Нyхетер објавиле су пре неколико дана писмо 22 шведска научника који критикују шведски Завод за јавно здравље и њихову стратегију у борби с коронавирусом. Тврде како због њихових поступака шведски политичари сада морају интервенисати “брзим и радикалним мерама”. Петицију за увођење строжих мера је потписало готово 2.500 доктора, професора и научника.

Одговор шведских власти био је – ми чинимо исто као и ви, све што радимо је у сврху заштите наших грађана. Министарка спољњих послова Анн Линде негирала је да се користе имунитетом крда, већ да “раде ствари које набоље одговарају Шведској и верују у одговорно понашање грађана”.

Трампову изјаву је описала као “чињеничну грешку”. У интервјуу за ББЦ-јеву светску службу, казала је да је ‘мит’ да у Шведској живот тече нормално, а изостанак рестрикција, односно чињеницу да је велика већина мера и даље садржана само у препорукама, илустровала је податком о вакцинисању.

“Знате, законски у Шведској вакцинисање није обвезно, али свеједно имамо огроман постотак вакцинисаних”, казала је Линде додајући да се све шведске власти већ 400 година ослањају на тамошње институције које воде стручњаци.

Што се тиче Швеђана, они углавном подржавају тамошњи Завод за јавно здравље. Истраживање СВТ-а је показало да јако велико поверење има 19 одсто грађана, а поприлично велико 29 одсто грађана.