Којим путем иде Грузија? Политичка криза због Евро-атлантске интеграције: одлазе про-западни министри, владајућа коалиција губи парламентарну већину.

Грузија има око 4,5 милиона становника те преко ње пролазе кључни каспијски гасоводи и нафтоводи којима се из Азербејџана гас и нафта пребацују за Европу. Грузија је такође некадашња чланица Совјетског Савеза те и данас има врло турбулентан однос с Москвом. Русија и Грузија накратко су и ратовале 2008. док је на власти у Тбилисију био председник Михаил Сакашвили.

Питање које се већ дуго времена ставља пред Грузију врло је слично ономе које се ставило пред Украјину управо у ово време прошле године – кренути путем Запада или веће сарадње са Русијом? У свету који постаје геополитички поларизиран почиње се губити логичан избор добрих односа са обе стране.

Председник Грузије спреман да се састане с Путином

Председник Грузије Георгиј Маргвелашвили је потврдио спремност да се састане са руским председником Владимиром Путином.
„Предлажемо Русији добросуседске и пријатељске односе, и спремни смо да о томе разговарамо“, рекао је Маргвелашвили.
Путин је 10. фебруара у Сочију изјавио да је спреман да се састане са председником Грузије.
„Ако он то жели, зашто да не“, одговорио је Путин на питање новинара.
Маргвелашвили је тада одговорио да ће „озбиљно анализирати“ речи Путина.
Тбилиси је раскинуо дипломатске оносе са Русијом пошто је Москва у августу 2008. признала независност Абхазије и Јужне Осетије.

(Глас Русије)

Грузија се сада налази пред тешким одлукама – актуелна власт жели провести интеграције са Западом (НАТО и ЕУ), али у исто време желе задржати добре односе са Москвом. Таква идеја ће се тешко моћи реализовати те већ долази до великих тензија по том питању унутар владајуће коалиције од шест странака.

У начелу се сви слажу да су западне интеграције пут за Грузију, но до неслагања долази када је реч о брзини којом би се тим интеграцијама требало приступати. Тензије су ове недеље ескалирале након што је грузијски премијер, Иракли Гарибашвили, отпустио истакнутог про-западног министра одбране, Ираклија Аласана. Дан након, оставку у Влади поднела је министарка спољних послова, Маја Пањикидзе, такође истакнута политичарка про-западне оријентације.

Надаље, коалициона странка „Слободни Демократи“, коју предводи сада већ бивши министар одбране Аласаниа, изашла је из владајуће коалиције чиме је иста изгубила већину у грузијском парламенту те се политичка криза нагло продубљује.

Русија је за Грузију изузетно важан трговински партнер те одређен део политичке класе не планира то угрозити док други заговарају што чвршћу и што бржу интеграцију са Западом, што ће пак неминовно довести до тензија између Москве и Тбилисија.

„Грузијска евро-атлантска интеграција је најважнија ствар за мене и мој тим. Не можемо игнорисати претње са којима се суочава наша земља“, истакла је министарка спољних послова поднијевши оставку заједно са још неколико страначких колега. Ускоро је оставку поднео и Алекси Петриашвили, министар за Европске и Евро-Атлантске интеграције.

Премијер Гарибашвили одбацује тврдње про-западних министара истичући како Грузија неће мењати свој политички правац. „Наша спољна политика остаје непромењена. Те наивне и смешне изјаве неће имати никаквог утицаја“, рекао је.

Но, чињеница је да се у Грузији све чешће приводе истакнути про-западни лидери. Десетине бивших званичника су до сада ухапшени, укључујући бившег премијера, министра одбране, министра унутрашњих послова те градоначелника Тбилисија. Сва ова хапшења догодила су се откако је нова коалиција на власти. Наводи се како су ухапшени због злоупотребе моћи и корупције.

(Адванце)

Ознаке: влада Грузије, Грузија, ЕУ, прозападни министри, Русија