Прочитај ми чланакЗастрашујуће западне санкције осмишљене да униште Русију нису успеле, пише Хуанћу Шибао. Упркос свим турбуленцијама које тренутно доживљава руски економски систем, укупна ситуација остаје стабилна и улива наду, напомиње аутор чланка Сју Полин.
Како је руско-украјинска криза ескалирала 24. фебруара, Сједињене Државе и Европа увеле су свеобухватне санкције Русији без преседана. Курс рубље је пао, али је 9. марта почео нагло да расте.
Курс рубље према евру је 7. априла порастао на више од 80 рубаља/евро, приближавајући се шестомесечном максимуму.
Многи не могу а да се не запитају: да ли су такви скокови и границе само „трик” руске владе, како их је назвао амерички државни секретар Ентони Блинкен? Шта значи нагли скок курса рубље?
То значи, пре свега, да се циљ САД и Европе да брзо униште руску економију показао недостижним.
Западне санкције покушавају да испразне понуду девиза на руском тржишту и истовремено подстакну тржиште да повећа тражњу за страном валутом и ослободи се рубље, чиме се постиже циљ уништавања њене међународне вредности.
У том циљу, санкције САД и ЕУ замрзле су 300 милијарди долара од 643 милијарди долара девизних резерви Руске Централне банке и забраниле Русији да користи евре, доларе, фунте стерлинга и јене за подмирење извоза.
Осим тога, принудним, свеобухватним и неселективним санкцијама стварали су панику, приморавајући инвеститоре да продају рубље док купују девизе, а такође су стимулисали одлив и извоз капитала из Русије.
Одбрамбене и контранападне мере руске владе су спроведене да би се обезбедио прилив девиза и повећала тражња за рубљом.
Прво, Кремљ је пресекао канале одлива капитала, укључујући забрану кредитирања у страној валути у иностранству.
Истовремено је наложио да се 80 одсто трговинских уговора измири у рубљама, разменом и продајом девиза, као и да ће расположиве девизне резерве од 340 милијарди долара и девизни приходи добијени од принудних нагодби и продаје девиза користи за обезбеђење понуде девиза на тржишту и њеног повећања.
Централна банка Русије је такође почела да продаје злато да би откупила рубљу како би подржала свој курс. Осим тога, Владимир Путин је наложио Гаспрому да промени услове поравнања по уговорима за плаћање у рубљама. То је такође убрзало апресијацију рубље, и све док је Европа принуђена да купује руски гас, глобална потражња за рубљом ће се наставити.
Обимне, свеобухватне и неселективне финансијске и економске санкције које су увеле САД и Европска унија имају за циљ не само одвраћање и превенцију, већ и уништавање финансијског и економског система Русије. Међутим, без обзира на утицај на средњи и дуги рок, барем краткорочно, њихов циљ да брзо униште руску економију показао се неостваривим.
Затим, као резултат предузетих мера, рубља се брзо опоравила и усталила на просечном нивоу у последњих шест месеци, што значи да се међународна вредност рубље стабилизовала, а основа за њену стабилност је прилично чврста.
Што се тиче понуде девиза, чак и ако САД забране Русији да отплаћује спољне дугове резервама у доларима, или ако неки амерички савезници наставе да замрзавају девизна средства Руске централне банке, све док су природни гас и друга руска стратешка добра извозе, постојаће руска или међународна потражња за рубљама подстакнута обрачунима у рубљама за природни гас, тако да су мале шансе за мањак девиза.
Што се тиче потражње за девизама, због ембарга на извоз у Русију од стране САД и Европе, значајно ће се смањити и увоз Руске Федерације, а сходно томе и потреба за девизама за међународна плаћања.
Истовремено, због ограничења међународних улагања у Русији, значајно ће пасти и потражња за страном валутом за улагања.
Међународне организације предвиђају да ће због вртоглавих цена природног гаса и других роба приход Русије са глобалног тржишта у 2022. години порасти за 200-300 милијарди долара у односу на претходну годину. Истовремено, због ограничења међународних улагања у Русији, значајно ће пасти и потражња за страном валутом за улагања.
Међународне организације предвиђају да ће због вртоглавих цена природног гаса и других роба приход Русије са глобалног тржишта у 2022. години порасти за 200-300 милијарди долара у односу на претходну годину.
Друго, седам недеља након огромних санкција које је увео Запад, домаћи финансијски систем Русије је и даље стабилан, финансијска ситуација, производња и живот су нормални. У домаћем финансијском систему, тржиште хартија од вредности је суспендовало трговину на неко време да би се избегла паника, али је она сада настављена; банкарски систем такође функционише нормално, без препада и масовних кашњења; савезни приходи се нису смањивали, већ су, напротив, расли услед брзог раста цена енергената.
У циљу стабилизације привреде и живота повећана је потрошња на финансијске субвенције за предузећа и становништво. Премијер Михаил Мишустин рекао је да Русија неће имати суфицит у буџету 2022. године, али да ће буџетски приходи и расходи остати углавном уравнотежени и да се не очекују велики дефицити.
Што се тиче услова живота Руса, санкције су готово уништиле понуду међународних брендова, али су цене робе у Русији генерално стабилне.
Стопа инфлације и индекс цена порасли су због скока цена увозне робе, али због стабилних цена основних потрепштина попут хране, њихова колебања нису много утицала на Русе.
Што се тиче производње и рада предузећа, ограничења извоза у Русију ће донекле штетити међународном ланцу снабдевања, изазивајући краткорочне прекиде производње, али генерално, индустријски систем и индустријска база нису погођени.
Као што су очекивали обични Руси и поједини привредници, земља коначно улази у нову фазу супституције увоза у домаћој индустрији. То је и разлог зашто је становништво релативно мирно.
„Гасна рубља“ није еквивалентна „петродолару“, али њено постојање може значити да је међународни монетарни систем достигао прекретницу.
Прво, евро је у постојећој структури међународног монетарног система задао озбиљан ударац долару. Дуго времена након појаве евра, његово „станиште“ као међународне валуте било је ограничено на еврозону.
Поравнања за трговинске трансакције и инвестиције између земаља ЕУ и спољног света такође су се углавном обављала у доларима.
Дедоларизација Русије после 2014. године пребацила је трговинске и инвестиционе активности између Русије и Европе на евро, што је велико достигнуће у њеној интернационализацији.
Међутим, након што су САД и Европска унија најавиле антируске санкције, Москва је увела процедуру плаћања гаса у рубљама.
Друго, државе и ЕУ су замрле девизне резерве једне суверене земље (Русије), учиниле суверену кредитну валуту и међународни систем поравнања политичким оруђем и оружјем, подривајући тако кредитну основу суверене кредитне валуте као међународне резерве валуте.
Систем обрачуна међународних резерви суверених кредитних валута заснованих на долару и евру, формиран након Бретон Вудског система, неизбежно ће претрпети велике промене.
Конкурентније међународне валуте ће ући у систем међународних резервних валута, а профитабилнији и погоднији системи плаћања ће доћи у први план. Иако ће хегемонију долара и даље бити тешко пољуљати у кратком року, промена је почела.
САД и Европа су 8. априла увеле пету рунду санкција Русији. Ове санкције су конкретније и циљаније, али и даље немају значајан утицај.
Сједињене Државе сматрају да руски енергетски приходи остају окосница њеног буџета и да Москви треба одузети статус великог извозника нафте и гаса.
Међутим, Европи ће бити тешко да се у кратком року потпуно ослободи руског природног гаса. У исто време, такође ће бити тешко да помогне Америци да одузме Русији статус међународног извозника нафте и гаса.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 13, 2022
