Прочитај ми чланак
Припадници Хунза народа увијек су насмијани, живахни су и чврсти. Изгледају толико младолико да се многи шокирају њиховим годинама. Једу јако пуно марелица…
Они као да су с неке друге планете, али нису. Хунза народ живи на планинама сјеверног Пакистана, има их око 87.000, а посебни су по томе што живе просјечно сто година, али многи од њих без проблема доживе и 120. Појединци су живјели и 160 година. Ријетко су болесни, не знају што су то тумори, врло младолико изгледају, а њихове жене рађају и са 65 година.
Они су живи доказ како прехрана и начин живота утичу на човјека. Хунзе се купају у леденој води, чак ако је испод нуле. Једу само оно што узгоје. Хране се сировим воћем и поврћем, орашастим плодовима, једу јако пуно сушених марелица, разне житарице (углавном просо, хељду и јечам), махунарке те рјеђе овчји сир, млијеко и јаја.
Пуно ходају, мало једу
За њих међуоброка нема, само доручак и ручак. Пуно ходају, чак 15 до 20 километара дневно. Месо једу изузетно ријетко, два пута годишње поједу мало јањетине или пилетине. Такође, јако пуно се смију.
Један дио године не једу ништа у трајању између два и четири мјесеца већ пију само сок од сушених марелица. То је код њих традиција од давнина коју јако поштују, а одвија се у доба године кад воће још није зрело. И лијечници се слажу да су управо начин њихове прехране и периоди гладовања заслужни за добро здравље и дуговјечност.
Наиме, навика конзумирања велике количине марелица можда је управо заслужна у заштити од тумора. Сјеменке марелица богате су Б-17 витамином који делује антиканцерогено, а они од сјеменки раде уље. Но, ријеч је о веома малим дозама које у противном могу бити опасне по живот. Тамо је чак ствар престижа која породица има више стабала марелица на својој земљи. Нажалост, данас и међу њих долази нездрава индустријска храна те су се појавили каријес и пробавне тегобе, што прије нису познавали.
Погледајте овај народ у кратком видеу:
Овај живахан и издржљив народ за себе каже да су потомци Aлександра Великог и његове војске. Неки од њих су у вријеме освајања остали у њиховим селима и оженили се. Медији су 1984. године писали о Саиду Aбдулу Мобуду из народа Хунза који је дошао на лондонски аеродром и збунио службенике показавши им пасош. У њој је писало да је рођен 1832. године.
Извор: Инфо-КС.нет
