Прочитај ми чланак

Како је Кијев постао највећа перионица новца?

Душан Пророковић
0

Овај рат је многима постао брат, толико су га заволели да ће све учинити како би се у недоглед наставио. Милијарде су у оптицају, а нема најаве да ће доток бити скорије прекинут

Проговорио је Бењамин Нетањаху о ствари о којој други ћуте: „Забринути смо да ће било који систем који дамо Украјини бити употребљен против нас, јер може завршити у рукама Иранаца. Успут, то није само теоретска могућност, јер се то већ десило са западним противтенковским наоружањем које сада проналазимо на нашим границама.”

Својевремено, у лето 2022. године, (полу)информације о томе како се најразлачитије врсте наоружања које западне земље шаљу Украјини може илегално пазарити у Пољској и Румунији хитро су демантоване и проглашаване „руском пропагандом”. Ако је то део „руске пропаганде”, откуда онда америчко и британско оружје у Ирану?

О корупцији у Украјини нашироко се писало претходних четврт века, то питање је заинтересовало и истраживаче разних профила и усмерења. Јер, отварала се тема узрока и разлога тог феномена.

Корупције је увек било, биће је и у будућности, нису од тога имуни ни најуређенији системи. Но, оно што се одигравало у Украјини, у одређеној мери је одударало од примера виђаних другде. Као да се и друштво навикло на све то, као и да је бирократски апарат функционисао по инерцији захваљујући томе, пошто је свако видео неку своју прилику.

Било да се такав систем означавао као олигархија или плутократија, тек ретко се помињао појам демократија. Међутим, да може и горе од свега виђеног, показало се након ескалације кризе и фебруара 2022. године.

Некоме рат, некоме брат

Стара српска пословица гласи: некоме рат, некоме брат! Систем на чијем челу седи Владимир Зеленски једноставно клизи ка клептократији. Или је то већ можда и постао? Ствар постаје тако очигледна да је тешко и сакрити. И сам Зеленски наступа са све мање оптимизма када говори о борби против корупције.
 

Недавна акција испитивања рада регрутних центара показала је да су злоупотребе овлашћења од стране руководилаца биле честе и раширене. У преводу, не само да „свако” није мобилисан у условима опште мобилизације, него „свако” није ни могао бити мобилисан још и пре него што је општа мобилизација проглашена. Сиротиња је ту да гине. Када то постане свакодневица, онда опада поверење. Не само у „правну државу”, тога ни раније није било, него и у председника – а то већ дотиче Зеленског!
 

Летимичне акције против појединаца који су „надувавали” цене потрепштина за украјинску војску, потписивали „фиктивне уговоре“ или злоупотребљавали државне фондове, у којима су „страдали” државни службеници, па чак и неки тајкуни и судије Врховног суда (приведен је и председник овог тела), углавном су организоване под притиском (тек пошто се о томе почне писати у медијима и дође до западних читалаца, а на шта је Зеленски посебно осетљив) или пред какве „важне скупове” на којима је требало одлучивати о новим траншама помоћи за Украјину.

Огроман новац

До сада, према званичним подацима који свакако нису комплетни и прецизни, из САД је у Кијев стигло преко 48 милијарди долара, а из ЕУ је обећано 67 милијарди евра. Енормна средства, чак и по западним мерилима, упумпана су у систем који је не само био навикнут на корупцију, већ је и опстајао ослањајући се на њу. Потрошена у ратним условима, када практично никаквих механизама контроле нема, па се не може ни утврдити шта је, у коликој мери и како стигло до оних којима је било намењено?

У САД, како се ближи кампања за председничке изборе, питања везана за ову ствар, претпоставка је, биће све гласније постављана. У ЕУ, о борби против корупције као предуслову даљих интеграција говори се све чешће, те се тако индиректно упозорава Кијев. Да су „западни савезници” незадовољни Зеленским због високог нивоа корупције указао је и пословично добро обавештени Семур Херш. Он чак тврди, ослањајући се на изворе из ЦИА да је Владимир Зеленски са блиским сарадницима проневерио најмање 400 милиона долара из америчких фондова намењених Украјини. Још додаје да му је један од саговорника упоредио ситуацију у Кијеву са стањем у Кабулу.

Свакако, одабир Украјине као кључног субјекта који треба да помогне организовању континуалног геополитичког притиска на Русију имао је своју логику. Део те логике биле су и све активности усмерене ка разваљивању свих традиционалних института развијаних кроз историју на територији коју је насељавало украјинско, руско, малоруско, русинско и друго становништво.

Немогуће успоставити поредак

Међутим, са друге стране, ти процеси су поспешили корупцију до те мере (која је у Украјини „цветала” и пре 2014. године), да је данас немогуће успоставити било какав функционалан поредак и утемељити апарат који ће дугорочно служити испуњавању великих циљева.
 
Овај рат је многима постао брат, толико су га заволели да ће све учинити како би се у недоглед наставио. Стотине милиона, чак милијарде су у оптицају, а нема најаве да ће такав доток средстава бити скорије прекинут, упркос све гласније постављаним питањима из САД и све чешћим упозорењима из ЕУ. 
А неки су већ развили дистрибутивне ланце који представљају претњу за регионалну, у неком развоју ситуације и глобалну безбедност. Када западно оружје завршава у рукама Иранаца, који су политички непријатељи тог истог Запада, ко зна у чијим још рукама и на којим локацијама се данас налази.
 
Паралелно са причом о одбрани Украјине, развијан је читав „ратни бизнис” који је од Кијева створио вероватно и највећу „перионицу новца” на свету у овом тренутку. Ту се налази пијаца где је могуће купити буквално све.

И поред тога што је проговорио о овој теми Нетањаху се у једном тренутку зауставио. Дошао је само до места који се непосредно тиче безбедности Израела. Није ни он ишао даље. Јер, ко зна где би се и како би се то завршило…

Извор: спутњик

Ознаке: , , ,