Прочитај ми чланакУ Шведској су јуче одржани парламентарни избори и према првим неслужбеним резултатима су анти-имиграцијски и националистички Шведски демократи остварили одличан резултат.
Социјалдемократи шведског премијера Стефана Лöфвена су на јучерашњим изборима остали најјача странка у земљи, али је анти-имигрантски покрет остварио велику политичку победу и у будућности ће се морати рачунати на странку Џимија Акесона, можда чак и тражити компромис како би се формирала влада.
Наиме, након пребројаних више од 95% гласачких листића, социјалдемократи су добили 28,3% гласова, што је у односу на 31% , колико су добили на изборима 2014. године, мање за 2,7%.
Ипак, неизвесно је хоће ли Лöфвен, који води једну од ретких влада левог центра у Европи, добити довољно подршке у парламенту да формира владу.
Блок такозваног левог центра је добио 143 од 349 посланичких места у парламенту, што је недовољно за 175 руку потребних за већину.
Вођа опозиције конзервативно умереног блока, Улф Кристерсон, обећао је како ће покушати формирати владу изградњом властите коалиције десног центра.
Социјалдемократи премера Стефана Лофвена, те Зелени и њихов парламентарни савезник Лева странка су добили 40,6% гласова.
С друге стране, блок десног центра Савез Улфа Кристерсона, којег чине конзервативна Странка умерених, Странка центра, либерали и демокршћани, тренутно има 40,3% гласова, показују привремени подаци државног изборног тела и победа такозване “левице” је врло тесна.
Овим омером гласова коалиција левог центра у парламенту од 349 посланика добива 144 места, а умерени конзервативни Савезу 142. Обзиром да нитко нема потребну већину од 175 места, предстоји неизвесности око формирања владе.
Националистички Шведски демократи тренутно имају 17,6% гласова, знатно више од прошлих избора, када су имали 12,9% подршке, чиме добивају 63 посланичка места. Њихов лидер Џимиј Акесон је поручио како је спреман разговарати и сарађивати са свим странкама и да добар резултат на овим изборима жели претворити у стварни утицај.
Раст популарности Шведских демократа је логичан и очекиван. Швеђани су фрустрирани због дугогодишње миграцијске политике отворених врата, коју је с друге стране пратила политика мера штедње, резања јавне потрошње и разградња социјалне државе.
Након што је земља од 2012. године примила готово 400 000 тражитеља азила, Шведски демократи бељеже сталан раст, с 12,9% у 2014. години на 17,7% на овим изборима.
Тачно је да су неки чланови странке блиски идејама неонацистичке Странке шведског народа (СВП), која на својим парадама отворено промовише неонацизам, али бирачко тело од скоро 18% Шведских демократа не треба мешати с неонацистима Странке шведског народа, која је на прошлим изборима добила 0,07% и потом се распала.
Стратегија Џимија Акесона је једноставна, јасна и победничка. Разградња социјалне државе, која је десетљећима била пример свима у Европи, праћена је неконтролисаним и неограниченим прихватом имиграната које су трпали у гета, у великим шведским градовима. С једне стране су Швеђани трпели опћште осиромашење, барем за њихово поимање “богатог” и “сиромашног”, а на другој су морали плаћати стотине хиљада људи које је у тим условима било немогуће интегрисати. Имигранти су у гетима створили своје затворене заједнице у којима су занемарили образовање, укључивање у тржиште рада и где су бујали насиље и криминал. Обзиром да ни леви ни десни центар не мењају политику, чак ни реторику, последице су логичне и Швеђани траже заштиту од Џимија Акесона.
“Ојачали смо своју улогу у земљи и добићемо реалан утицај на шведску политику”, изјавио је челник Шведских демократа пред присталицама.
Шведска демократска странка је и даље трећа највећа странка, али је још увек испод 20 до 30%, а Акесон се раније чак надао победи.
Француски “Национални фронт” Марине Ле Пен, сада под новим именом “Национално окупљање” (Расемблемент натионал), поздравио је пораст утицаја Шведских демократа поруком на Твитеру:
“Још једна лоша ноћ у Европи. Демократска револуција у Европи иде даље! ”
Лöфвен је изборе назвао “референдумом о будућности социјалне државе”, али да су их десничарске странке искористиле као референдум о усељеницима и њиховој интеграцији.
Шведски демократи су изјавили “како велик број тражитеља азила представља претњу шведској култури и терет су за великодушну социјалну државу”.
Према Статистичком заводу Шведске, око 18,5% шведског становништва, од укупно 10 милиона људи, рођено је у иностранству.
Лöфвен је позвао Швеђане да не гласају за “расистичку странку”.
“Ради се о пристојности, о пристојној демократији. Социјалдемократи и влада под нашим водством јамче да Шведски демократи, екстремистичка и расистичка странка, неће добити никакав утицај”, рекао је Стефан Лöфвен.
Социјалдемократи су са Зеленима водили мањинску владу од 2014. године, а резултат владавине је најгори икада.
Састав следеће владе можда неће бити познат недељама. Водиће се дуги преговори како би се дошло до већине, или барем мањине коју неће срушити супротна страна, једна од две велике коалиције у парламенту.
Говорећи присталицама у недељу, Кристерсон је позвао Лöфвена да “поднесе оставку”, рекавши како планира створити владу која би “ујединила земљу и за њу преузела одговорност”.
Но, како би осигурао већину десног центра у парламенту, Кристерсон би морао почети преговарати са Шведским демократима.
То би могло бити кобно за Савез, јер либералне и центристичке странке искључују било какав договор с крајњом десницом.
Акесон је изјавио како ће у замену за његову подршку тражити радикалну промену имиграцијске политике или кључна места у парламентарним одборима који доносе законе.
“Проблеми у друштву на које смо упозорили се повећавају и људи се слажу с нашим тумачењем стварности. Када иста странка расте и расте, а остале стоје, онда морате слушати и онај део становништва који гласа за ову странку. Време је да преузмемо одговорност и да се разговара са Шведским демократима”, изјавио је Матиас Карлсон, челник парламентарне групе шведских демократа.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
