Прочитај ми чланакДвојица бомбаша-самоубица у суботу су у Кабулу убила најмање 80 и ранила преко 230 људи. Најкрававији напад последњих година није дело Талибана већ ИД.
Експлозије у Кабулу су прекинуле мирне демонстрације припадника народа Хазара, персијко-шиитске мањине у Авганистану. Протест је одржан због планова владе да промени планирани ток једног далековода, који је најпре требало да иде кроз области које насељавају ови шиити и донесе им економски бољитак и радна места. Иако се у првом тренутку могло помислити да су напад извели сунитски Талибани, у питању је једна друга сунитска екстремистичка група – глобално присутна Исламска држава. Овиме та парамилиција ступа на велику сцену и у нестабилном Авганистану.
Потцењује ли Кабул опасност?
Према наводима медија, током јуна су стотине људи избегле из авганистанске провинције Нангархар након вишедневних жестоких борби између милиција Исламске државе и војске. Сукоби су почели након 24. јуна када су борци ИД напали један контролни пункт војске у дистрикту Кот. Више од 160 нападача ИД је при томе убијено, тврде званичници. Нападачи су запалили око 90 кућа, али их је војска ипак потиснула. Ипак локално становништво противречи овим наводима.
„Тада су се неки становници села ставили на снагу владе. Ипак ИД се вратио и осветио се“, овако за ДW ситуацију описује 19-годишњи Хекматјар, становник Кота.
У марту је председник Авганистана Ашраф Гани након једне војне операције изјавио да је ИД у његовој земљи поражен. Након напада у суботу је најавио „освету“. Према проценама америчке војске тренутно у Авганистану обитава око 3.000 бораца верних ИД. Већина се наводно налази у пограничном региону са Пакистаном. Кабул и Wашингтон сматрају да су Талибани и даље већа опасност. Ипак, последња дешавања упућују да ИД јача на уштрб Талибана и да је авганистанска влада потценила јачину ове терористичке организације.
Такозвани калифат је проглашен у Ираку и Сирији, а џихадисти контролишу и велике делове Либије. Међутим сво време велики број регрута долази управо из Авганистана. Многи су дошли као „дезертери“ Талибана, прикључујући се глобално тренутно јачем играчу. Стручњаци за безбедност страхују да ће због цепкања Талибана све више фрустрираних милитаната пребећи у ИД.
„ИД је тренутно највећи проблем за Талибане. Он све више добија на величини, а разлог су и интерне борбе за власт међу Талибанима“, каже за ДW Зигфрид Волф из Института за јужну Азију из Хајделберга.
Почетком јула је амерички председник Барак Обама обуставио планове према којима број америчких војника стационираних у Авганистану до краја 2016. године треба да буде смањен на 5.000. Уместо тога, до краја његовог председничког мандата у јануару 2017, у земљи треба да остане око 8.400 америчких војника. То јесте знам да је Кабулу и даље потребна подршка, кажу стручњаци, али и знак растуће забринутости због јачања терориста.
Сарадња с Талибанима?
Вахид Мазда, стручњак за питања Талибана, верује да присуство међународних снага неће спречити Исламску државу да регрутује борце из мањих исламистичких групација у земљи. Он ипак сматра да ИД неће у Авганистану развити снагу какву има на Блиском истоку: „Исламска држава и Талибани су идеолошки и културолошки веома различити. Али ИД може пронаћи неке присталице и то су већ учинили“, каже Мазда у интервјуу за ДW. „За ИД је Централна Азија атрактивна јер тамо постоје бројни диктатори и неке екстремистичке групе. Они су показали спремност да се прикључе ИД како би срушили регионалне режиме.“
Талибани и ИД су међусобно завађени упркос томе што обема групама доминирају сунитски екстремисти. Експерти сматрају да је савез између две екстремистичке групе мало вероватан иако би могло доћи до одређеног степена сарадње. „Сигурно постоје идеолошка приближавања између две групе, али на другој страни постоји једноставно много фактора који говоре против могућности партнерства или чак савеза“, каже Мајкл Кугелман, стручњак за Авганистан из вашингтонског Центра Вудро Вилсон.
У јавности постоји чак и супротна теза – можда би јачање Исламске државе у Авганистану коначно могло да доведе Талибане за преговарачки сто како би се окончао деценијски конфликт.
