Прочитај ми чланак
Ерик Денéсé , доктор политичких знаности, директор француског Центра за истраживање сигурносних служби (ЦФ2Р) и подружнице центра; твртке за процјену ризика, аутор бројних публикација о повијести и раду сигурносних служби, за алжирски дневни лист Les Temps d’Algerie је дао интервју у којем као главни разлог нестабилности у Сахелу наводи уплетеност монархија из Перзијског заљева и каос у Либији, који је посљедица интервенције НАТО савеза на ту земљу.
Позивајући се на своје изворе из француских сигурносних служби, с којима због природе посла којег обавља блиско сурађује, тврди како Катар зракопловима пребацује салафисте у Сахел, како би наметнуо своју визију Ислама у том дијелу Африке.
Les Temps d’Algerie: Предсједник Француске је управо посјетио Мали и био у Тимбуктуу. Што мислите, да ли његова посјета има каквог учинка на морал француских војника који ратују на сјеверу земље?
Ерик Денéсé : Нема, будући да се ради о протоколарној посјети предсједника државе постројбама које судјелују у војним операцијама. Ову посјету би прије могли назвати подршком привременој влади у Малију коју је потребно охрабрити како би нашла заједнички језик с Туарезима који живе не сјеверу.
ЛТА: Мислите ли да ће терористи убити таоце које држе у заточеништву, као што су то учинили у Тигуентурину или ће их оставити у животу како би се њима служили у преговорима?
Е.Д: Постоји могућност да учине такво што. Но, они који држе таоце добро знају да им они јамче живот. Ако их убију, специјалне постројбе или војска би их напали свом жестином и поубијали без имало премишљања.
ЛТА: Лидер Исламског покрета Азаwада (МИА), који је настао подјелом покрета Ансар ал-Дин (Бранитељи вјере), прије неколико дана је критизирао Алжир „да страхује како би алжирски Туарези могли кренути путем којим су пошли њихови сународњаци у Малију, само када би били довољно снажни за такво што“. Што мислите о тој тврдњи?
Е.Д: Мислим да се ради о вербалним пријетњама. Алжир није Мали, а напори који су протеклих година учињени како би се успоставила сурадња с Туарезима у Алжиру получили су добре резултате.
Туарези у Алжиру имају своја права и очували су свој идентитет. Постоје, додуше, одређене скупине међу Туарезима, муслимани и ине, које још увијек одбијају признати границе и које тврде да су покрадени прерасподјелом територија.
ЛТА: Војна интервенција у Малију је довела до ухићења неких од челних људи Ал-Qауиде Исламског Магреба, Мокхтара Белмокхтара и Абделмалеqа Друqдела. Што мислите, гдје се крију остали терористи из Ал-Qаеде и покрета МУЈАО (Покрет за јединство јихада у западној Африци).
Е.Д: Терористички вође без икаквих скрупула шаљу своје људе у борбу, док се они скривају у планинама. Већина лидера терористичких скупина се понашају на тај начин. Терористички вође у Сахелу нису изнимка. Већи дио њих се на тај начин супротставио француској интервенцији.
То је био случај и с Моqтаром Белмоqтаром, који није био у Аменасу. Скривају се и стално мијењају мјеста. Некада су у срцу пустиње, а понекад се слободно крећу у градовима Сахела.
Обавјештајне службе тврде како је у посљедње вријеме из Катара зракопловима пребачено на десетине терориста у Сахел како би се борили против Француза. Терористи имају безброј могућности за бијег или за скривање, али ако би се почели понашати на тај начин истопит ће им се каризма који имају међу сљедбеницима.
ЛТА: Британски премијер, Давид Цамерон, у Алжиру је говорио о тероризму и сурадњи између двије земље. Како ви гледате на сурадњу између Алжира и Лондона у борби против тероризма?
Е.Д: Британци су, након што су упутили оштре критике Алжиру због прекомјерне упорабе силе у Аменасу, убрзо стишали тонове. Они не могу а да не сурађују с Алжирцима у борби против тероризма у Сахелу. Морају бранити своје интересе, тј. нафтна поља на којима Бритисх Петрол врши експлоатацију сирове нафте у Алжиру. Ни Давид Цамерон није безу гријеха, након што је, заједно с Ницоласом Саркозyем стајао на челу интервенције НАТО савеза против Либије, а што је главни узрок каоса у цијелом Сахелу.
ЛТА: Постоји ли озбиљна пријетња енергетској инфраструктури (нафтоводи, плиноводи и бушотине) у земљама Магреба и у Сахелу након терористичког напада на оперативну базу Сонатрацх-Статоил-Бритисх Петролеума?
Е.Д: Да, то је реалност, али не и новост. Цијело једно десетљеће су се у Алжиру вршили напади на енергетска постројења и инфраструктуру. У односу на тај несретни период у повијести Алжира, сигурносне мјере су данас ојачане. Оно што је другачије, то су терористи, који данас као мету напада одабиру постројења у којима раде страни радници, првенствено Французи. Не разумију како раде против интереса Алжира.
ЛТА: Мислите ли да постоје земље које желе присилити власти у Алжиру да им дају дозволу да распореде своје оружане снаге на нафтним и плинским постројењима у Алжиру?
Е.Д: То би ме јако изненадило, јер се то нигдје не практицира. Ријеткост је и да су припадници заштитарских твртки, који чувају постројења, наоружани. Особно сам, половином 90-их, радио на чувању плиноводу у Мyанмару и било нам је забрањено носити оружје, иако смо радили у изнимно опасним увјетима. Постоје земље које то допуштају. С друге стране, напросто је немогуће и помислити да би Алжирска влада пристала на присутност страних трупа на свом територију.
ЛТА: Што нам говори чињеница то што су терористи који су извршили напад на Аменас били разних националности?
Е.Д: То само доказује оно што је одавна познато: интернационализиацја исламског тероризма која је још више израженија након интервенције у Либији. Границе у регији је немогуће надзирати, и фанатици свих националности слободно путују камо желе. Баве се кријумчарењем, убијају, отимају људе, а понекад се и боре…
Морам додати како се поједине петро-монархије из Перзијског заљева не устручавају слати салафисте у Сахел, како би наметнули своју верзију ислама у регији. Прије неколико дана је специјални изасланик Уједињених Народа објавио податак како се у регији налази 200 000 наоружаних милитаната који су дошли из Либије, и како је на стотине њих, а који су под изравном контролом либијских власти, управо овдје, у Алжиру.
Припадници терористичких скупина из Либије су извршили напад на Тигуентурин. Специјални изасланик УН-а је упозорио на могућу повезаност тих скупина са ситуацијом у Малију, а као доказ је предочио етничку и вјерску повезаност либијских екстремиста и оних у Малију.
ЛТА: Значи ли то да је ситуација у Либији пријетња за сигурност и стабилност у читавој регији?
Е.Д: Наравно, и што је најгоре такво стање ће потрајати дужи период, будући да ситуацију у Либији можемо звати како хоћемо само не стабилном. Исто можемо рећи за Тунис и Египат. Но, будимо искрени, иако је 200 000 наоружаних милитаната чињеница, нису сви криминалци и фанатици.
У Либији се један дио племена, који су били вјерни предсједнику Гаддафију, наоружао како би се супротставио хегемонији клана из источне провинције Цyренаица, који покушава преузети надзор над цијелом земљом. Осим тога, земља је у каосу, а људи се наоружавају како би покушали заштитити своје обитељи или своја села. Будући да се оружје налази посвуда, никакав проблем није доћи до њега.
