Прочитај ми чланакУспех који је остварила фудбалска репрезентација Грчке 2004. године тешко је објаснити и рационализовати. Кажу да је некада боље имати среће, него бити добар, а у овом случају су се поклопиле обе ствари. Ово је прича о томе како је Грчка покорила Европу, остварила своје, а покварила туђе снове...
Било је то пре тачно 20 година, на шампионату Европе у Португалији.
Утисак је да је фудбал био једноставнији, али и непредвидивији него данас и можда у томе треба тражити објашњење успеха фудбалске репрезентације Грчке.
Нели Фуртадо била је званично лице и глас турнира, чиме је одала поштовање својим португалским коренима.
Носталгије има на сваком кораку овог првенства.
Песма „Форса“ постала је глобални хит, а фудбал је крупним корацима ишао ка неком свом врхунцу, који ће (према мишљењу аутора) достићи неколико година касније.
Можда је та 2004. година била и последњи тренутак да се деси чудо какво је направила Грчка.
Грчка у коју ни они сами нису веровали
Пут ове фудбалске репрезентације и генерације до врха Европе поплочан је невероватним дешавањима.
Квалификације за Европско првенство, на којем се Грци до тада нису нашли 24 године, почеле су на најгори могући начин.
Први меч на домаћем терену завршен је поразом 2:0 од Шпаније, да би у наредном колу истим резултатом „хелени“ пали на гостовању код Украјине.
До краја квалификација остало је још шест мечева, а после прва два, број оних који су веровали да ова генерација има неопходно за велики успех, готово да је био једноцифрен.
Уследило је нешто равно чуду, а то је да је у поменутих шест мечева, уписано исто толико победа, уз податак да Грчка није примила гол.
Скор од 6-0, уз гол разлику 8:0, дали су наговештаја да овај тим има оно нешто, нешто што није само фудбалски, аналитички и статистички објашњиво, да овај тим ипак има ауру победника.
Грчка је завршила на првом месту у квалификационој групи, испред Шпаније, чиме је изборила пласман на ЕУРО први пут после 24 године.
Међутим, уследио је жреб за групну фазу, па су све наде биле брзо угашене.
Група смрти
Фудбал, судбина или грчки богови, рекли су да се до успеха мора доћи најтежим могућим путем.
Грчка је у групној фази за противнике имала домаћина турнира Португалију, ривала из квалификација – екипу Шпаније – и више него јаку селекцију Русије.
Многи су унапред дигли руке и помирили се да ће шампионат Европе бити фијаско, упркос показаном у квалификационом циклусу.
По завршетку жреба, према званичним прогнозама, а онда и кладионицама, Грчка је била претпоследњи тим на првенству, односно само је Летонија била лошије рангирана од њих и имала мање шанси за освајање титуле.
Папир и фаворити на истом су једно, а терен и реалност сасвим друго.
Домаћин Португалија је важила за једног од, ако не и првог фаворита за пехар.
Први меч на првенству играли су управо против Грчке, која им је приредила непријатност.
Гол Јоргоса Карагуниса са дистанце, а потом и Ангелоса Басинаса са беле тачке, ућуткали су крцати стадион „Драгао“ и натерали сваког љубитеља фудбала да преиспита своје предвиђачке способности.
Три бода су им широм отворила врата проласка у наредну фазу, а да се није радило о пуком једнократном чуду, потврђено је неколико дана касније.
Шпанија је желела освету за оно што се десило у квалификацијама, али „фурија“ је поново остала кратких рукава.
Фернандо Моријентес је донео Шпанији предност у првом, али је Ангелос Харистеас у другом полувремену изједначио и поставио коначних 1:1.
Грчка је после два меча имала четири бода и прво место у групи. Ипак, простора за кикс није било, јер су Шпанија и Португалија вребали сваку грешку.
Репрезентација Русије, која је остала без шанси за пласман у нокаут фазу, нанела је Грчкој први и једини пораз на турниру.
„Зборнаја“ је повела већ у другом минуту голом Дмитрија Кириченка, његов имењак Буликин је у 17. повећао предност и потпуно „закувао“ ствари у групи А.
Више није све било у рукама и ногама Грка, али је срећа била на њиховој страни. Реми на мечу Португалије и Шпаније би обе селекције послао у нокаут фазу.
До тога није дошло, пошто је домаћин савладао љуте комшије минималним резултатом (1:0) и тако обезбедио прво место у групи. Истовремено, послао је „хелене“ у четвртфинале са друге позиције и то захваљујући гол разлици.
Океј, време је да их неко избаци
Грчка је играла тек своје друго Европско првенство, а пролаз у нокаут фазу означио је највећи успех у историји земље.
Путеви су им се укрстили са Француском, екипом која је две године раније освојила Светско првенство и која је бранила континентални. Био је то тим снова – препун снаге, талента, искуства, квалитета…
Ко до овог меча није схватио да имена на папиру против Грчке 2004. нису значила ништа, сада је то морао.
Тврд меч, не превише садржајан и атрактиван, решен је још једним голом Харистеаса главом у другом делу сусрета.
Сада је свима на турниру било јасно: Грчка је екипа коју желите да избегнете. Можда сте бољи, или мислите да сте бољи, али нећете се наиграти фудбала и на крају оно најбитније – избациће вас са турнира.
Полуфинале донело је сусрет два изненађења Еура. Чешка је била једини тим са максималним учинком у Португалији, пошто су у групи савладали Холандију, Немачку и Летонију, а потом у четвртфиналу и Данску.
Сви су мислили да је Грчка напокон наишла на неког способног да их елиминише. Неког не тако звучног, али довољно квалитетног да уради оно што великани нису.
Руку на срце, мало је фалило да се то и деси. Било је питање тренутка када ће Милан Барош, Јан Колер, Павел Недвед или Томаш Росицки постићи погодак и сломити отпор Грчке.
Тог дана, потврду статуса легенде имао је чувени голман Антонис Никополидис.
Меч је ушао у продужетке, у којима је Грцима победу и невероватно славље донео Траинос Делас, „златним голом“ након корнера у надокнади првог продужетка.
Нико не побеђује два пута исту екипу на турниру, или…
Први пут у историји европских шампионата, исте екипе које су отвориле турнир, састале су се у финалу.
Стадион „Луж“ у Лисабону, испуњен до последњег места, као и милиони људи испред малих екрана, били су спремни на освету, спремни на предуго чекани први трофеј на Европском првенству у историји ове земље.
Све је било на њиховој страни, па и неписано фудбалско правило да је веома тешко и готово немогуће победити некога два пута на истом турниру.
Да је фудбал једна прелепа, чудна и често необјашњива игра, потврдило је и то финале.
Покушавала је Португалија да пробије бедем и дође до гола, али никако им то није полазило за ногом.
Минут 57. донео је толико пута виђен сценарио.
Прекид, корнер, центаршут и гол главом. Поново Грчка, поново Харистеас.
Гол за историју и сва времена, гол који је показао да Давид и даље може против Голијата, гол који је кројио европски и светски фудбал.
Португалски селектор Карлос Кеирош у неверици, нервозни Луиш Фиго, уплакани Кристијано Роналдо, сузе радоснице на 23 лица грчких јунака и касније дочек у Атини пред 100 хиљада људи, само су неке сцене које ће заувек остати урезане у сећања љубитељима фудбала након финала те 2004. године.
Како су Грци извели највеће изненађење у историји фудбала
Упркос огромној историји коју ова земља поседује, фудбалска и није толико блистава и надасве позната.
Грчка је до те 2004. године, играла на тек два велика шампионата – Европском првенству 1980. и Светском првенству 1994. године.
На поменутим турнирима, нису уписали ниједну победу.
Први корак у њиховом успеху била је реформа коју је донео странац – Немац Ото Рехагел.
Тамошњи медији преносили су о његовој дисциплини као нечему што је било више него потребно овој селекцији.
Рехагел је ставио акценат на одбрану, али и заједништву у репрезентацији.
Није се више говорило о класичним поделама на оне којима је у срцу Олимпијакос, ПАОК, Панатинаикос, АЕК…
О фудбалу која је играла његова репрезентација, може се дискутовати.
Неко ће такав фудбал видети као досадан, нижелигашки и онај који је само уназадио овај спорт.
Постоје и они који Рехагелов посао у Грчкој сматрају тактичком генијалношћу.
Истина је можда негде на пола пута, али чињенице и резултати су нешто што тешко може да се склони на страну.
Знао је да извуче највише из поприлично лимитиране екипе.
Дефанзива је била понос овог тима, што најбоље говори и податак да су на Европском првенству примили четири гола, од чега ниједан у нокаут фази турнира.
Стуб је свакако био поменути голман Никополидис, који би кад год је требало, растао у хероја. Међутим, одбрана ове екипе почињала је од нападача, а завршавала се тек код легендарног проседог чувара мреже.
Немачки селектор на клупи Грчке је волео је да има бројчану предност на половини терена на којој се брани, али је волео и да има пчеле радилице које ће бити свуда по терену.
Управо то су били играчи попут Загоракиса, Кацураниса и Басинаса.
Знајући да иза себе имају стамене и одговорне Деласа, Капсиса, Сеитаридиса и Фисаса, везисти су могли да се придодају нападу и колико год могу, помогну Карагунису, Јанакопулосу и Харистеасу.
Што се тог напада тиче, транзиција и прекиди били су мање-више све што би Грчка имала да понуди, али фудбал некада вапи за једноставношћу.
Данас, 20 година након њиховог освајања Европског првенства, може се рећи да се ретко ко сећа њиховог стигла игре, а многи наводе да су га радо што пре заборавили.
Историју ипак пишу победници, а Грци су тада исписали како своју, тако и историју свих шампионата Европе.
До дан данас се њихов успех сматра највећим подвигом аутсајдера у историји фудбала, а узевши у обзир у којем смеру је овај спорт отишао, вероватно и последњи…
