Прочитај ми чланак
„Европа је у рату!“ изјавио је француски премијер Мануел Валс након терористичког напада у Бриселу. Након Њујорка и Вашингтона, уследили су Мадрид, Лондон, Москва, Париз а данас и Брисел, престоница Европске уније. Западна политика двоструких аршина примењивана последњих година широм света дала је своје погубне резултате.
Подела исламиста на „добре“ и „лоше“ те њихово коришћење као јефиног оружја за остваривање сопствених геополитичких интереса, што се могло видети на примерима Авганистана, БиХ, те тзв. „Арапског пролећа“, довела је до стварања Исламске државе као и бораца за „исламску ствар“ широм света. Италијански новинар и посланик у Европском парламенту, Магди Алам, недавно је изнео у јавност резултате истраживања према којима сваки четврти муслиман у Европи данас прећутно одобрава терористичке нападе. Т
Такође, неопажено је прошла и прошлогодишња изјава помало заборављеног француског професора и филозофа Данијела Шифера, дата након терористичког напада у Паризу, да „Европа није схватила да се њена цивилизација бранила на Балкану ’90-тих година“. Тада је Европа, под америчким патронатом, подржавајући муслимански фактор у БиХ и њихово тадашње руководство са исламистичком идеологијом у бити занемарила верску компоненту рата што је касније резултирало продором исламиста и њихових идеја на Балкан и даље у Европу.
Као резултат такве кратковиде европске политике данс је Балкан буре барута препуно спавајућих терористичких ћелија и регрутних центара широм БиХ, Космета, Санџака, Македоније, Бугарске и Албаније. Стално тињајуће жариште под америчком контролом којим се Европа држи у послушности. Јер, према речима Џевада Галијашевића, члана Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала „када се исламистичке структуре развијају, оне се неповратно развијају.
Готово нигде није забиљежен повратак уназад или побједа над тим структурама. На крају су западне владе биле принуђене на одређену кохабитацију са тим структурама, да их признају као политичку власт што је и био случај са Фатахом, Хамасом и Хезболахом.“
Тако је религијска слика Балкана (а самим тим и Европе) неповратно измењена зарад остваривања геополитичких интереса светских центара моћи. Данас нас тај исти Запад учи идеолошком мултикултурализму спроводећи га „одозго“, а о природној мултикултуралности заснованој на поштовању и међусобном уважавању различитости и посебности која је спонтано текла „одоздо“, могао је да учи од нас који смо, на мање или више успешан начин, коегзистирали вековима на овом простору.
