• Почетна
  • СВЕТ
  • Египат: Протести исламиста, крвави сукоби и ванредно стање на Синају (Уживо – видео)
Прочитај ми чланак

Египат: Протести исламиста, крвави сукоби и ванредно стање на Синају (Уживо – видео)

0

Egipat.si
Избили сукоби за време про-Морси протеста у Каиру, неколико мртвих, војска демантује информацију да су отворили ватру на демонстранте

Египатска војска оповргава информације, но сведоци тврде како су отворили ватру на исламисте демонстрације који данас одржавају протесте у Каиру. Према последњим информацијама убијено је најмање троје особа.

Русија данас – главни дневник

Поједине информације говоре како су про-Морсијеви демонстранти марширали према војним баракама где се Мохамед Морси налази у кућном притвору откако је свргнут с власти пре 2 дана од стране војске. Сведоци за АФП истичу како је војска прво пуцала у ваздух у знак упозорења, те како су касније отворили ватру на демонстранте.

Египатске снаге безбедности путем државних медија поручују како није тачна информација да има мртвих.

На неколико локација широм престонице окупили су се про-Морси демонстранти. На протесте је позвала алијанса исламистичких странака у Египту, укључујући и Муслиманску Браћу којој припада и Морси. Организатори тврде како су позвали на мирне протесте којима би осудили свргавање Морсија с власти. Демонстранти су узвикивали „Морси је наш председник!“.

Протести се одржавају и на другим местима у земљи, укључујући градове Александрију и Бехеирај. Информације говоре како је на неколико локација у земљи дошло до сукоба између исламиста и анти-исламиста. Користе се ножеви, боксери, безбол палице, ланци – очевици тврде да су туче жестоке са много крви. Десетине су излијеђени и у граду Даман-хоор.

Уживо – Протест исламиста и присталица Мохамеда Морсија у Каиру

Египат: проглашено ванредно стање на Јужном Синају и Суецу након напада милитаната на зрачну луку Ел Ариш

Египатска војска прогласила је ванредно стање на простору Јужног Синаја и Суеза након што је аеродром у Ел Ариш нападнут од стране наоружаних исламиста током данашњег дана.

Нападачи су отворили ватру на три војна пункта која су се налазила испред аеродрома која се налази у близини границе са Појасом Газе и Израелом. Многи су очекивали како би могло доћи до неке врсте оваквих напада након што је војска разрешила Мухамеда Морсија дужности. Када је реч о Палестинцима, Фатах и ​​левичарске палестинске групе, очекивано, поздравиле су пад Морсија истичући како се у Египту није десио „државни удар“ већ како је Морси срушен вољом народа – подсјетимо, на улице Египта изашли су милиони становника захтевајући пад Морсија и Муслиманске Браће.

egipat-proglaseno-izvanredno-stanje-na-juznom-sinaju-4
Но, још увек није познато како ће на ове догађаје у Египту реаговати исламисти из Хамаса који контролишу Појас Газе уз египатску границу. Споменимо и то како је египатска војска разместила тенкове уз границу Појаса Газе неколико сати пре но што је Морси срушен с власти.

Проблем нужно није Хамас унутар Појаса Газе већ разне радикалне исламистичке групе на простору Синаја које су знатно ојачале за време трајања мандата Мохамеда Морсија. Надаље, бројне информације сугеришу како су ове групе добиле модерно наоружање које је стигло из Либије. Не може се рећи како је Морси главни кривац за јачање ових група. Он је чак покушао стати истима на крај покренувши прошле године војну офанзиву против њихових упоришта, но верује се како је био знатно ограничен чињеницом да су их подржавали поједини исламистички актери блиски властима.

Египатски лист Ал-Ахрам преноси како је „ниво спремности“ египатске војске данас подигнута на највиши ниво. Војска је затворила гранични прелаз Рафах према Појасу Газе „до даљњега“. На простору Синаја десило се неколико оружаних напада. Информације говоре како је један војник убијен, неколико их је рањено.

За сада још увек није познато које групе стоје иза ових напада ни јесу ли напади директно везани уз пад Мохамеда Морсија, но претпоставља се да јесу.

Protest against President Mohamed MorsiАндреј Смирнов: Трећа сила арапских револуција

Војска је кључни елемент арапских револуција. Ова сентенца која се у последње време појављује у светским медијима добила је још једну прећунту потврду. Египатски генралитет који је, чинило би се, мирно посматрао акције опозиције, одједном је преузео иницијативу и сменио председника Мурсија.

Војска се унутрашњом политиком не бави – то је устаљено мишљење. Ипак од древних времена војска се истом том политиком активно бавила. У наше време ситуација се, истина, променила: закони свих земаља одређују армију као инструмент заштите од спољног непријатеља. Ипак, када ствар долази до револуције, на војсци је ипак последња реч.

Данас у већини водећих светских сила восјка испуњава своје директне обавезе – брани мир грађана од могућег спољног напада. Помажецивилима у случају елементарних непогода или техногених катастрофа. Али постоје земље у којима војска представља трећу силу, поред власти и опозиције. А у суштини прву. Тако је било 60-их и 70-их година 20. века у латиноамеричким државама. Тако стање ствари до данас остаје у многим државама Африке. И у исламском свету понашање армије и даље игра одређујућу улогу – што су показали догађаји последњих година.

Али сада египатска армија је решила да надигра партију. Треба рећи да Египат представља најочигледнији пример скривене војне управе, подвлачи политиколог Кирил Бенедиктов.

Што се тиче Египта, током полседњих неколико деценија восјка је била права власт. Можда скривена, можда она није била сва на површини. Али јасно је да је Хосни Мубарак био управо представник војске. И сам одлазак Мубарака и актуални преврат уз уклањање Мурсија, испољавање је реалне валсти која се у Египту не мења годинама. Конфронтација Муслиманске браће и либералног дела друштва само су таласи на површини мора.

Сасвим је могуће да се египатски генерални не би посебно крили. Али, како истиче експерт, проблем каирског генералитета је у одсуству упечатљивог харизматичног лидера. Зато и морају да траже политичку фигуру међу друштвеним и религиозним посленицима.

Помало одвојено у низу земаља исламског света данас стоји Турска. Мада, рекло би се, овде армија никада није посебно сумњала да ли да се меша у унутрашњу политику – генерали су спремно решавали свки кризу по свом нахођењу. Ипак политика премијера Реџепа Ердогана, тиха исламизација земље, учинила је своје, каже политиколог Алексеј Мартинов.

Последњих година политика Ердогана била је усмерена на смањење улоге армије у друштву. Он је извео озбиљну ротацију генералитет, најпопуларније генерале је сменио. И турска армија на данашњи дан нема онај значајни углед у друтшву, као на пример у Египту. Ми видимо да је утицај армије у Египту омогућио да се окрене ситуација наопачке: да се врати статус-кво, да се врати земља на световни пут развоја. У Турској таквог сценарија нардних година неће бити.

У међувремену поред Сирије огрезле у грађански рат и Ердогана који сања о регионалном лидерству, снаге нагомилава колос. Иран се не либи да у решавању унутрашњих конфликта употреби Корпус стража исламске револуције. И уопште моћ иранске армије, без обзира на године међународних санкција, значајно је скочила. По мишљењу посматрача, Техеран је већ стекао техничку предност над суседима који су ослабљени унутрашњим трзавицама. Куда ће се та моћ усмерити?

(РТ, Адванце, Глас Русије, Ројтер, АФП, Пресс ТВ, Србин.инфо)