Прочитај ми чланак
(Reuters | CNN | Ahram, РТ, Адванце, Глас Русије, Србин.инфо)
Према појединим информацијама број мртвих за време сукоба између војске и про-Морси демонстраната прешао је 50. У исто време Муслиманска Браћа у Египту позивају на „устанак“.
Политичко крило МБ-а, странка Слобода и Правда, позвала је данас на „устанак великог египатског народа против оних који желе тенковима украде револуцију“. Такође позивају „међународну заједницу и међународне групе као и све слободне људе света да зауставе даљи масакр како би се спречило догађање ‘нове Сирије’ у Арапском свету“.
У међувремену немири су се проширили и на туристичке зоне Египта. За све туристе су музеји и остали објекти културе затворени. Сукоби су почели у месту Луксор, где су запаљене и опљачкане куће 23 породице египатских Копта. Сукоби међу исламсистима и секуларном опозицијом у току су и у Хургади и Шарм ел Шеику. Све се ово дешава у тренутку када се туристичка индустрија Египта једва почела опорављати од последица револуције 2011.године.
Светске финансијско- аналитичке агенције упозоравају да је египатска економија већ на ивици провалије и остаје јој још сасвим мало времена. До краја 2013.године године Египту су неопходне 33 милијарде долара за отплату унутрашњих и спољних дугова.
А златно-валутне резерве су се смањиле за готово 3 пута: од 36 милијарди долара током владавине Хоснија Мубарака до 13,5 милијарди 2013.године.
Присталице свргнутог Морсија говоре о масакру, те истичу како је војска отворила ватру на демонстранте, но, информације које долазе од стране војске приказују једну поприлично другачију слику актуелних догађања.
Војска истиче како су код про-Морси демонстраната пронашли оружје. Такође се истиче како је један војник убијен, 40 их је рањено, док се 7 налази у критичном стању.
У службеној изјави војска истиче: „наоружана терористичка група покушала је упасти у седиште Републиканске Гарде у раним јутрањим сатима те су напали снаге безбедности“, преноси египатски дневни лист Ахрам.
Подсетимо, на исти начин хаотични почео је и рат у Сирији – и тамо су се прво појавиле информације како војска пуца на демонстранте, но касније се испоставило да је одређен број тих „протестаната“ био наоружан те су исти појединци почели с оружаним нападима против припадника полиције и војске.
„Ухапшено је најмање 200 особа с већом количином оружја, муниције и молотовљевих коктела“, истиче се у изјави египатске војске. Такође истичу како су отворили цесту Салах Салем коју су раније блокирали про-Морси демонстранти.
Утицајна египатска салафистичка странка Нур, која је иницијално подржала свргавање Морсија, сада истиче како се повлаче из преговора с прелазном владом. „Желели смо избећи крвопролиће, но крв се сада пролила.
Стога сада објављујемо како се повлачимо из свих преговора с новим ауторитетима“, истичу из Нура.
Мохамед Ел Барадеј, чији статус у новој прелазној влади још увек није познат, рекао је: „Насиље резултира насиљем и морамо га строго да осудимо“.
Египат се великом брзином приближава понору који води у ратни пакао који већ више од две године траје у Сирији, а тамо је изгубљено, према проценама УН-а, и преко 100,000 живота.
Све већи оружани сукоби између међусобно супротстављених побуњеничких група у Сирији
Током викенда избили су жестоки оружани сукоби између међусобно супротстављених побуњеничких група у Сирији. Према речима сведока и опозиционих организација сукоби су избили између појединих побуњеничких група и радикалнијих фракција повезаних с Ал-Каидом.
Једна група тврди како је протерала другу из града Рак, главног града провинције на североистоку Сирије. Наводно због тога што су ови „пили вино и забављали се са женама“, преноси Њујорк Тајмс. Према речима сведока дотичној бригади су ове „занимације“ биле важније од борбе са сиријском војском.
Жестоке борбе избиле су и у граду Дана који се налази у провинцији Идлиб у близини турске границе. Информације говоре како су радикални Исламисти тамо одрубили главе двојици побуњеничких бораца, а њихове одрезане руке оставили су поред канте за смеће на главном градском тргу.
Након тог инцидента букнули су већи сукоби унутар града. Становништво које се налази у градовима и насељима где контролу имају побуњеници никада није прихватило радикалне фракције које долазе из других земаља и намећу своју власт. Чињеница је да један мањи део сиријске јавности подржава побуњенике – према истраживању НАТО савеза, које је спроведено прошлог месеца, 70% популације у Сирији подржава председника Башара ал-Асада. 20% има „неутрално“ стајалиште, док 10% подржава побуњенике, закључује се у истраживању.
Но, и ових 10% који тврде како „подржавају побуњенике“ готово сигурно не подржавају екстремисте који по њиховим градовима одсецају главе и екстремитете због којекаквих баналности.
Ако говоримо о „побуњеницима“ као једној скупини, та група налази се у великим проблемима јер се њихов мањак јединства додатно манифестује управо у време када сиријска војска ниже искључиво победе на терену. Према задњим доступним информацијама, које преноси Ројтерс, сиријска војска појачава нападе на побуњеничка упоришта у стратешки важном граду Хомс. Изгледа како је план прво преузети контролу над Хомс како би се кренуло са већим интензитетом на Алепо. Борбе се и даље воде у околини Дамаска где побуњеници трпе поразе.
Оштре разлике унутар опозиције, која се често колективно назива Слободна Сиријска Војска (ФСА) – мада „колектив“ ту заправо престаје, нису нека новост. Већ дуго времена је познато како сиријска опозиција води, до сада не толико експониран, међусобни сукоб у борби за доминацијом над оним деловима територија којег још увек држе у својим рукама. С друге стране сиријска војска показала се као компактна јединица уз релативно мали број пребега из редова средњег ранга.
Унутрашњи сукоби нису само резултат фрустрација које су очекиване након низа изгубљених битака, већ је на снази и опортунизам. Стварност рата далеко је од идеала, какви год они били, чињеница је да она група која држи контролу над појединим градом или местом од тога и добро профитира – преузимају локалну економију, воде се уносни послови с снабдевањем горива, а поврх тога ту је и оружје – наводно све већа количина оружја откако су се појавиле информације да Запад већ шаље своје најбоље примерке на сиријски фронт.
„Професионални џихадисти“ такође гледају и даље од Сирије, за многе који су стигли на овај простор ово је само једна од станица у низу, те овде настоје да приграбе што је више наоружања. Ако освоје власт – што је у овом тренутку итекако тешко замислити – за њих је добро, ако рат не заврши по њиховом идеалном сценарију, опет добро, јер регија је данас таква да већ сутра нових сукоба неће недостајати. Многи већ дуже време живе оваквим животом селећи се широм Блиског истока и Северне Африке.
У Сирији се данас дешава оно што се у Либији почело догађати тек након завршетка рата 2011. Милитанти су се тамо окомили једни на друге тек након пада либијске владе јер је рат, уз помоћ НАТО пакта, трајао прекратко да би стигли развити унутрашње поделе. Сукоб у Сирији већ сада се продужио пуно дуже но што су многи предвиђали иницијално. Штавише, једина особа која је тачно предвидела ову горку судбину је Башар ал-Асад који је још давно рекао како су сиријске власти и војска спремни на дуги исцрпљујући сукоб истичући како ће због тога на крају изаћи као победници.
Милитанти, без обзира да ли се радило о страним екстремистима или домаћим „умјерени“ – мада је ово итекако дискутабилан термин, довољно је само се сетити „канибала“ Абу Саккара који није никакав „страни џихадисти“, су до сада већ очекивали пристизање далеко веће стране помоћи од наоружања – директну војну интервенцију западних сила НАТО или регионалних сателита као што су Турска, Јордан или пак Израел.
Време пролази, а страна војна интервенција није на хоризонту. Сваким даном идућим поделама унутар сиријске опозиције бити ће све веће, а на то итекако „вреба“ сиријска војска која ће искористити такву ситуацију у своју корист на терену.
Домаћи побуњеници све чешће се сукобљавају са страним радикалима који су одани Ал Каиди и сличним организацијама. Наравно да су и те организације некоме „одане“, тачније неким државама, но то је већ једна сасвим друга тема. Оно што је битно у овом тренутку да се нагласи је да су сукоби унутар опозиције постали све видљивији и све чешћи. Борбе сада већ трају на простору Ракае, Идлиба и Алепа.
Ал-Нусра Фронт и ФСА међусобно се оптужују за ратно профитерство, док постоји прегршт извјештаја и документованих исказа који потврђују како обоје профитирају од крвавог рата, но териториј на којем остварују профит нагло се смањује па сходно томе томе сведочимо и све већој ескалацији њихових међусобних сукоба.
Ројтерсови извори истичу како присталице Ал-Каеде чак купују земљу на простору провинција Алепо и Идлиб настојећи тако дугорочно осигурати своју присутност. Настоје монополизује трансфер горива и жита, траже новац на пунктовима и продају нафту са заузетих нафтних поља. Поврх тога многи се баве типичним мафијашким криминалом – отмице, изнуде, пљачке итд
У граду Дана становници су изашли на улице протестујући против присуства Ал Нусра Фронта. Радикали по граду затварају људе, туку их, ау појединим случајевима дечацима одрубљују главе због тривијалности. Није тешко разумети зашто су многи становници – па чак и они који су 2011. тражили одлазак Асада – сада на страни сиријске војске и чекају што брже ослобођење од ових група. Нема сумње како је Сирија пре сукоба била земља са разним проблемима, као и многе друге, но становници су могли бити сигурни да им нико неће обезглавити дете на улици. Рећи да сиријски народ данас подржава „побуну“ је потпуно нереално, до те мере да чак и најистакнутији представници западних сила у такву причу не верују, но поједини утицајни медији и даље настоје јавности представити погрешну слику.
Протести у граду Дана нису завршили одласком Ал-Нусра Фронта из града већ побијеним демонстрантима. Сиријске опозиционе организације и сведоци са терена истичу како су припадници Ал-Нусра Фронта отворили ватру на демонстранте те их је више убијено, укључујући и децу.
„Када су ови борци први пут дошли у наш град дочекали смо их топло, отворили смо наше домове за њих, учествовали у борбама с њим“, истиче један од заповедника ФСА.
Нажалост, многи становници Сирије тек накнадно уче „ко је ко“ у овом сукобу. Што није специфично само за њих, ово горко „учење“ пролазе бројни народи у региону која, након нових сукоба у Египту, све више кључа. Но, сва ова тешка судбина и страдавања у региону – а Сирија је страшно пострадала – не би се догодила да на ситуацију неуморно не утичу стране силе. И након свог ужаса који је овај народ претрпео, те исте силе данас обећавају додатну потпору, додатно наоружању, додатни новац. Амерички начелник главног штаба, Генерал Мартин Демпси, рекао је за ЦНН како би Сирија могла бити „амерички проблем још 10 година“. Зашто би Сирија морала бити „амерички“ проблем? То је питање које се питају многи у свету, но примарно би се требали запитати становници САД-а.
Велико истраживање организације Пев рисарч центра по питању сиријског сукоба установило је како се велика већина светске јавности противи могућој војној интервенцији у Сирији. 64% испитаника у САД-у противи се чак и наоружавању побуњеника.
Када говоримо о Сирији, амерички народ може бити итекако важан фактор у њеној судбини. Опозиција рату додатна је кочница Обаминој администрацији која, упркос најавама, ипак још увек није кренула војно против Сирије. Наравно, став јавности није једина кочница, у овом тренутку има их много.
Све док је ситуација таква да расте ће и поделе унутар борбеног сектора сиријске опозиције, док је и онај политички такође подељен између интереса Запада, Турске и нафтних монархија Персијског залива.
