Прочитај ми чланак

Џонсон: Бајденову политику воде људи Хилари Клинтон који су потпуно сишли с ума

0

Политиколог Александар Павић направио је за емисију Актуелности ТВ Хепи интервју са аналитичарем Леријем Џонсоном, ветераном ЦИА и одсека Стејт департмента за противтероризам.

Александар ПАВИЋ: Вечерас имамо задовољство да разговарамо са Леријем Џонсоном, ветераном ЦИА и одсека Стејт департмента за противтероризам, који је затим основао фирму која је вршила обуку за припаднике специјалних снага америчке војске. Такође је важно поменути и то, као што и он сам воли да истакне, да су се бар 24 његова претка борила у америчком рату за независност и да су се његови преци борили и умирали за Сједињене Државе током протеклих два и по века.

Добро вече Лери, хвала ти што си одвојио време да говориш за емисију Актуелности ТВ Хепи у Србији.

Лери ЏОНСОН: Хвала ти Алекс, драго ми је што сам овде.

ПАВИЋ: Хвала пуно. Мислим да људи треба да знају да имаш сјајан вебсајт. Можеш сам да издиктираш веб адресу да ја не бих погрешио. Сваког дана објављујеш чланке или на тему домаће америчке политике, поготово на тему оног што се дешава са Трампом, или на тему руске специјалне војне операције у Украјини која је почела крајем фебруара.

Мислим да би било добро да почнемо од твог најновијег чланка на тему последњих дешавања са Трампом и упада у његову вилу Мар-а-Лаго, а поготово од фактора дубоке државе којег си поменуо у твом чланку.

Дакле, да ли се овде једноставно ради о томе да је дубока држава скинула рукавице и да је више није ни брига што је постала видљива за америчку јавност?

O УПАДУ У ТРАМПОВУ ВИЛУ И ФУНКЦИОНИСАЊУ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ

ЏОНСОН: Кратак одговор је – да. Иначе, веб адреса мог блога је https://sonar21.com/, што је скраћеница за његов пун назив – Син нове америчке револуције за 21. век.

Цео подухват хајке на Доналда Трампа је добио је свој специфични фокус у јануару 2016. Међутим, још пре тога смо имали ЦИА, Еф-би-ај и елементе у америчком Министарству одбране, од којих су неки мислим били повезани са бившим помоћником министра одбране за специјалне операције и сукобе ниског интензитета Мајклом Викерсом, који су координирано деловали и радили на прикупљању обавештајних података који би могли да се користе за подршку Хилари Клинтон и њеној изборној победи над конкуренцијом, како из Демократске тако и из Републиканске партије.

То значи да је већ у лето 2015. Ен-ес-еј (америчка Агенција за националну безбедност) коришћена као главни извор за те информације. Међутим, Ен-ес-еј није свесно учествовала у том процесу. Информације су скупљали Британци пошто, теоретски по америчком закону, Агенција за националну безбедност нема права да пресреће комуникације америчких грађана.

Међутим, када амерички држављанин који се налази у иностранству комуницира са неким у Сједињеним Државама, ту комуникацију може да пресретне на пример Велика Британија, као што се и десило. И такве врсте комуникација се могу снимати као обавештајни ”производи” који се затим шаљу Агенцији за националну безбедност у САД.

Тада званичници ЦИА, Еф-би-ај и Министарства одбране добијају приступ тим информацијама. И, они су почели да прикупљају својеврсне досијее о сенаторима Теду Крузу и Марку Рубију, као и о Доналду Трампу међу републиканским кандидатима, и о Бернију Сандерсу међу демократским.

Потребно је вратити се у лето 2015. У то време нико још није знао ко ће бити победник на председничким изборима 2016, нико није знао ко ће бити кандидати партија за председника САД, поготово не на страни Републиканаца. Тада је било тешко идентификовати ту већину која би гласала за Доналда Трампа. Ипак, учињено је све да се прикупе информације које су могле да буду коришћене против Трампа.

У чланку сам користио случај Џорџа Пападопулоса, потоњег саветника у Трамповом изборном штабу, као илустрацију начина на који се та координација служби одвијала.

У августу 2015. Џорџ Пападопулос је контактирао Корија Левандовског (првог менаџера Трампове кампање) путем СМС поруке, а мислим и телефонским путем, да би изразио своје занимање за ангажман у Трамповој кампањи. Тај разговор је пресретнут од стране Џи-си-еич-кју (Владиног штаба за комуникације Уједињеног Краљевства), и забележен као разговор између америчког грађанина број 1 и број 2.

Затим је њихове идентитете Џи-си-еич-кју предао америчкој Агенцији за националну безбедност и они су тада ”демаскирани” – не знам да ли од стране ЦИА или Еф-би-ај-а, мада мислим да је то ипак првобитно урадила ЦИА. Затим је почела координација са британском МИ6. И тако је крајем 2015. Џорџ Пападопулос, који ни у ком смислу није био особа високог профила у области енергетике и гаса, одједном добио понуду да постане потпредседник неког института у Лондону. Оно што он није знао јесте да је тај институт створио МИ6.

Затим су га упознали са Џозефом Мифсудом, који је такође био члан тог британског ”института”. Ово је била манипулација особом која није знала да је предмет манипулације.

Он је био млад, понуђен му је сјајан, престижан посао са платом од преко 100.000 долара годишње, што је много новца за младог човека попут њега, плус путовања широм Европе… Посао из снова. Он није схватао да је био предмет обавештајне игре. И онда је именован за једног од Трампових изборних саветника.

Мала дигресија… Једна од Трампових слабости је била та што је дозволио да буде окружен непровереним људима који нису били претерано високог нивоа.

Затим се укључио и Еф-би-ај који је почео да организује састанке. Укључили су се и Аустралијанци. Један аустралијски дипломата је тврдио да му је Пападопулос наводно дао информације о Трамповим везама са Русима, што је Еф-би-ај искористио као повод за започињање операције Кросфајерхарикен, односно шпијунирања Трампове кампање ради прибављања доказа о везама са Русима.

Дакле, имали смо ЦИА, Еф-би-ај, британску обавештајну службу, аустралијску обавештајну службу. Ово није било случајно, ово је било планирано, организовано, и после се развило. Стога мислим да је један од разлога за упад у Мар-а-Лаго, осим покушаја застрашивања Трампа, покушај да се Трамп оптужи за злоупотребу поверљивих материјала, што сматрам да је лаж.

Али, тако то ради дубока држава… Етикетирају вас, и онда је то по дефиницији тачно. Постоје документи с којих је Трамп скинуо ознаку тајности пре него што је одступио са дужности председника који у доброј мери описују ову заверу коју сам управо описао – координацију, комуникацију и успостављање високо поверљивих канала – тзв. канала програма посебног приступа – између особља Еф-би-ај-а, ЦИА, америчког Министарства одбране и њихових иностраних пандана.

ПАВИЋ: Хајде да поставимо ствар овако ради објашњења гледаоцима. Да ли земље ”Пет очију” користе своје обавештајне службе да би шпијунирале своје грађане, тако што међусобно размењују информације и тако заобилазе домаће законе који им забрањују да се баве домаћим шпијунирањем? Да ли је то суштина?

ЏОНСОН: Свакако тако изгледа. Та мрежа се начелно користи ради борбе против тероризма, али када једном сопственог грађанина оптужите да је терориста без икаквог правног поступка, тиме можете да оправдате читав распон агресивних мера за прикупљање података и пресретање комуникација.

ПАВИЋ: По теби је дакле америчка обавештајна заједница почела да шпијунира једног од америчких председничких кандидата знатно пре избора, током саме изборне кампање…

ЏОНСОН: Тако је. И хајде да разјаснимо да све ово није почело у лето 2015. кад је реч о шпијунирању Американаца.

Едвард Сноуден је открио сав прљав веш о томе када је изашао у јавност 2012, и да се то одвија још од напада на Светски трговински центар 11. септембра 2001. Тако да та агресивна надзорна држава која је изграђена од тада, преко које је америчкој влади дата огромна моћ да прикупља обавештајне податке о индивидуалним грађанима и крши њихову приватност – постоји већ скоро 20 година.

ПАВИЋ: Линковао си део твог чланка на четвороделну серију чланака објављених на сајту Консерватив три хаус. У једном од делова се заправо тврди да сада у САД постоји и четврта грана власти – обавештајна.

ЏОНСОН: Да. Она није уставно утемељена, али је фактички грана власти. У мом искуству, обавештајна заједница никада није деловала самостално. Другим речима, никада они нису нешто предузимали по свом нахођењу него су увек били подређени политичарима на власти. Оно што се доласком Доналда Трампа променило је то да се лојалности ЦИА и директора за националну безбедност нису пренеле на новог председника, већ су остале на страни оних који више нису били на власти. Тако да би се могло рећи да је тада обавештајна заједница почела да делује ван закона. При томе је она још увек била потчињена тзв. институционалној држави у Вашингтону. А она не обухвата само Демократску партију. Она укључује и Републиканску партију и вашингтонске лобисте који зарађују паре од корпорација које настоје да купују утицај од припадника Конгреса и извршне власти. Тако да је корупција у коју је утонуо Вашингтон запањујућа. А већина људи тога није свесна.

11. СЕПТЕМБАР КАО ПОЧЕТАК АМЕРИЧКОГ ПАДА

ПАВИЋ: Овде у Србији, с обзиром да нас је НАТО напао 1999, пратимо неке од главних актера те агресије. Један од њих је Весли Кларк, који је изјавио нешто врло занимљиво 2007, кад се укључио у трку за демократског кандидата за председника САД. Отворио се тада, вероватно из партијских разлога, и мислим да је изнео неке врло разоткривајуће чињенице.

Говорио је о томе шта је чуо кад је посетио Пентагон после 11. септембра. Први пут је отишао десетак дана после. Налетео је прво на Рамсфелда који му је одбрусио да ”нико нама неће рећи кога да бомбардујемо”. Затим је срео колегу официра којег, разумљиво, није хтео да именује, и питао га шта се дешава. Човек му је рекао: ”Напашћемо Ирак.” Весли Кларк га је питао – зашто Ирак, да ли је Садам био умешан у напад 11. септембра? Човек је одговорио одречно. Па зашто онда нападамо Ирак? Човек није умео да каже.

Кларк се вратио шест недеља касније и срео истог човека, који му је рекао да има код себе документ из кабинета Министра одбране. Весли Кларк му је рекао да му га не показује него да му га преприча да би Кларк могао касније о томе да прича. Човек му је рекао – није само Ирак. Напашћемо седам земаља у следећих пет година… Ирак, Иран, Сирију, Либију, Сомалију, Либан, Судан…

Весли Кларк је закључио да се 11. септембра десио ”политички преврат” и да су неки врло тврди људи преузели вођење америчке спољне политике. Укратко, то одговара опису неоконса. Али, то исто одговара и ономе о чему си ти говорио, и ономе што је објављено у тој четвороделној серији на сајту Консерватив три хаус, у смислу да се нешто стварно променило после 11. септембра.

Весли Кларк то назива политичким превратом, други то називају увођењем државе надзора. У сваком случају, очигледно се нешто променило 11. септембра.

ЏОНСОН: 11. септембар је догађај који је приморао Бушову администрацију да промени свој фокус, после чега он више није био усмерен на стварни узрок и стварну претњу. Знам да постоје многе истинске теорије завере по којима је 11. септембар намештаљка или га је организовао Израел. Међутим, на основу онога што сам тада и касније видео, то је био план који је организовала и извршила Ал Каида. Свакако је било и лоше координације између Еф-би-ај-а и ЦИА. И онда неки људи кажу да ја у ствари само дајем покриће тим агенцијама јер оне блиско сарађују. Међутим, ја сам, на пример, познавао Мајкла Шуера, који је предводио ”Бин Ладен” јединицу ЦИА. По мом мишљењу, Шуер је био клинички луд, комплетан лудак, и кад су га поставили на место шефа јединице ”Бин Ладен” он није имао никакво искуство. Његов надимак у ЦИА је био ”Чарлс Менсон”.

Не знам да ли твоји гледаоци знају ко је био Чарлс Менсон… Он је тај који је убио жену Романа Поланског, Шерон Тејт. Разлог зашто су Шуера звали ”Чарлс Менсон” је што је са собом довео групу женских аналитичара за Русију. Ни оне нису имале никакво искуство, нису говориле арапски, нису се бавиле исламском тематиком. А њих су користили да наводно пронађу бин Ладена.

Ту су била и два агента Еф-би-ај-а, које су, међутим, третирали као да су губавци у нудистичкој колонији. Држали су их на дистанци и нису хтели да деле информације са њима, тако да је сарадња била равна нули.

А онда погледајмо Бушову администрацију, која је рано упозорена да треба да схвати озбиљно претњу која долази од Ал Каиде. Ја сам написао ауторски чланак заједно са Милтоном Бирдоном, који је предводио операцију ЦИА у Авганистану. Чланак је објављен у новембру 2000, односно дан после избора. Написали смо да ће ко год да буде следећи председник САД морати да се фокусира на човека званог Имад Мугнија, који је био лидер одговоран за нападе на америчке амбасаде у Либану – на две различите локације и у два различита времена – као и за киднаповање америчких талаца. Он је био активни терориста, као и Осама бин Ладен.

За њих двојицу смо написали да би требало да буду у фокусу. Онда на власт долази Бушова администрација и добија од Ричарда Кларка (Клинтоновог главног саветника за противтероризам) предлог плана будућих акција. Оно што знам је да је (Бушов саветник за националну безбедност) Кондолиза Рајс то једноставно одбацила. Тако да је током првих осам месеци Бушове администрације 2001. године главни фокус био на прављењу ракетне одбране, док је у исто време смањиван број особља задуженог за противтероризам.

Први пут су сазвали међуагенцијски комитет посвећен борби против тероризма 10. септембра 2001. А следећег дана се десио 11. септембар. Тај догађај је био прекретница, и они су га искористили да би оправдали поход на Ирак, иако је постојало нула доказа да је Ирак имао икакве везе за нападом од 11. септембра.

Тада је постао важан утицај неоконса у креирању и измишљању обавештајних података чији је циљ био креирање одређене теме или мима о томе шта је претња и шта Сједињене Државе треба да предузму.

Када се буде писала историја за 40-50 година, о овом периоду ће се писати као прекретници која је покренула опадање Сједињених Држава као главне међународне суперсиле. Одлука да се нападне Ирак представљала је прву пукотину у темељу, после које је уследио низ лоших одлука, чији је врхунац достигнут у садашњем рату у Украјини.

Успон утицаја неоконса у Републиканској партији консолидован је нападом од 11. септембра. Знам да су људи попут Пола Волфовица били врло блиско повезани с неоконсима. Оно што је иронија – ја познајем Пола. Наши синови су похађали исту средњу школу и седели смо пар пута заједно на утакмицама америчког фудбала. То што је он постао један од главних навијача и помагача тог рата – то је нешто што лично никад не бих хтео да понесем у гроб са собом. То је ужасна заоставштина.

НАСТАВАК ПОГУБНОГ УТИЦАЈА ХИЛАРИ КЛИНТОН

ПАВИЋ: Дакле отприлике исти људи управљају садашњом спољном политиком као када је нападнут Ирак 2003…

ЏОНСОН: Заправо ствари стоје још горе. Чак мислим да би нам данас можда било боље кад би неки од људи који су тада руководили били на истим местима и данас. Јер, иако су били луди, ипак нису потпуно сишли са ума као људи који воде данашњу спољну политику. Сада суштински имамо људе који су у служби Хилари Клинтон. Џејк Саливен, саветник за националну безбедност, Ентони Блинкен, који такође има снажне везе са Хилари Клинтон, Сузан Рајс, која се вратила и изгледа води кључне делове Савета за националну безбедност. Та тројка поготово има дугогодишње везе са Хилари и они су Хиларини људи.

Они нису нужно креатуре Доналда Рамсфелда и Дика Чејнија, који су водили ствари до 2008. Такође нису подређени ни Дагласу Фејту или Полу Волфовицу – двојици кључних људи у Бушовом Министарству одбране. Дакле, имамо нову групу људи који су потпуно у служби Хилари Клинтон. Искрено, некад сам веровао да је Хилари много паметнија. Јер, то што они чине ради наметања своје воље је толико опасно, толико кратковидо јер је потпуно одвојено од реалности.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!