Прочитај ми чланакМали број тражилаца азила из западнобалканских земаља, а који је 2017. године добио право да остане у Немачкој, спада у "посебне случајеве", пише Дојче веле.
Међутим, ни то није гаранција останка, наводи ДW и додаје да они који су одбијени не могу више да добију ни визу.
© Sputnik/
Наиме, како наводи ДW, немачки Основни закон гарантује право на азил политички прогоњеним особама, а ту тражиоци азила из Србије, Црне Горе, Албаније, Босне и Херцеговине, Македоније и са Косова немају шансу, јер не може да им се призна да су политички прогоњени.
Тачније, Немачка је крајем 2015. прогласила све земље Западног Балкана за „сигурне земље“, односно земље у којима нема политичких прогона.
Федерални завод за миграције и избеглице (БАМФ) је од тада одбио 97 одсто свих захтева за азил чији су подносиоци држављани земаља са Западног Балкана.
Само мали број је после 2015. добио статус људи које штити немачка држава и ти су људи тражили да буду признати као „посебни случајеви“.
Иначе, главни критеријуми у „посебним случајевима“ су дужина боравка у Немачкој и степен у којем је та особа интегрисана или настоји да се интегрише, а најважније питање је да ли је у стању да својим радом обезбеди себи егзистенцију.
Они који чекају одлуку немачких власти смештени су у избегличким домовима.
Тражиоци азила из земаља Западног Балкана, чији су захтеви одбијени морају рачунати с тим да ће добити забрану поновног уласка не само у Немачку, већ и у читав шенгенски простор, наводи Дојче веле.
