Прочитај ми чланакАтомски рат у Европи - о томе се ради у спору између Путина и Трампа око уговора ИНФ. Између фронтова је подељена источна Средња Европа - с ким ће ко, и против кога, то није сасвим јасно.
Председник САД Доналд Трамп хоће да поништи уговор ИНФ – договор са Москвом из 1987. према којем из Европе морају бити повучене све ракете средњег домета. Као да су се вратиле осамдесете.
Ваља подсетити на одлуку НАТО од 12. децембра 1979. која је омогућио да се од 1983. стационирају америчке ракете „Першинг“ као и крстареће ракете као одбрана од руских ракета СС-20. Изгледало је да ће Трећи светски рат бити нуклеаран и да ће до њега доћи у Европи.
Утолико је веће било олакшање када су обе стране 1987. потписале уговор ИНФ.
У Немачкој и у земљама источне и средње Европе постоје врло различита сећања на то време. У Немачкој је тада био врло гласан „мировни покрет“ са „маршевима на Исток“ и масовним демонстрацијама.
Само не америчке ракете средњег домета! На Истоку Европе који је био под руском окупацијом то је хвалила комунистичка пропаганда. Но, у Пољској и Мађарској су многи тресли главом у неверици. Тамо се од Запада очекивало да их ослободи руског јарма а не да кукавички јадикује.
Чему уговор који поштује само једна страна?
Сада то, изгледа, опет почиње. Из Немачке се чују гласови упозорења: не сме се угрозити мир. „Катастрофална одлука“, пренето је из Министарства спољних послова. При томе је онај ко провоцира данас – Русија, као што је то била и онда.
Тада ракетама СС20, данас ракетама 9М729 „Новатор“, које су наводно кратког домета, а према америчким сазнањима имају домет до 3400 километара, док су, према пољским сазнањима, недавно стациониране у руској енклави Калињинграду. То је повреда уговора ИНФ. И НАТО то тако види. Чему уговор који поштује само једна страна?
Тврд став САД у 80-им годинама је довео до успеха. Уговор ИНФ је био само последица одлуке НАТО о стационирају „Першинга“. У источној Средњој Европи су и данас убеђени да је тврдоћа једини језик који Русија разуме (али нажалост једини језик којим богата и мекана Немачка не говори).
Пољска има „разумевање“ за Трампову одлуку о ИНФ. Варшава се наоружава против Русије и за то је 2017. дала више од 10 милијарди долара, жели да једна дивизија САД буде перманентно у Пољској, и има једну од најјачих армија у ЕУ.
БАЛКАН У ИШЧЕКИВАЊУ НОВОГ НЕМАЧКОГ ЗАКОНА: Спрема се масовни егзодус https://t.co/rojfdmo3EF
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 28, 2018
Пољска и Мађарска су – жале се у Москви – дозволиле стационирање мобилних америчких лансирних уређаја МК41 који би могли бити коришћени и за испаљивање крстарећих ракета – дакле ракета средњег домета, које су забрањене уговором ИНФ. А то је, опет, реакција на стационирање руских ракетних система „Искандар“ у Калињинграду. Сматра се да ти системи могу бити коришћени и за испаљивање нових ракета „Новатор“.
Право јачег у политици
Усред овог новог Хладног рата, источна Средња Европа је подељена. Док Пољска и Румунија, као и најугроженије балтичке републике полажу на политику чврстине и војне снаге, на то се у Мађарској, Чешкој и Словачкој гледа прагматичније. Тамо не осећају да их Русија толико угрожава као северни Источноевропљани. И хоће да послују са Путином.
Али, сви виде да долазе нова времена. Право јачег је поново уведено у политику, а у таквим временима се тражи јака војска. У Источној Европи се наоружавају. Према истраживањима мировног института СИПРИ, издаци за војску у источној Средњој Европи су се 2017. повећали за 12 одсто а у Западној Европи (где се рачуна и Немачка) – за само 1,7 одсто. Чак и Мађарска, чија је армија смешно слаба, сада хоће да у оквиру програма „Зринyи 2026“ има „снажну војску“.
Приликом посете турског председник обе стране су договориле интензивну кооперацију у индустрији оружја. Ту се не ради само о Русији. У екстремном случају, могући су и сукоби између Украјине и Мађарске у Карпатској Украјини где се последњих месеци развила криза око мађарске мањине. У Источној Европи се сви спремају на опасност од војне конфронтације – али кога против кога, то није увек јасно.
Борис Калноки (1961) дописник је листа Велт и других медија на немачком језику из Мађарске. Аутор је књиге „Земља предака“ у којој се налази на трагу сопствених предака – међу њима је и аустроугарски министар спољних послова Густав Калноки.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
