Двадесет трећег фебруара министар рударства Зимбабвеа објавио је гашење свих рударских фирми у земљи осим државне.
Министар за рударство и развој, Валтер Чидаква, објавио је гашење на конференцији за новинаре у главном граду Харареу. Бројни руководиоци рударских фирми су били присутни на медијском догађају, након што је одлука донета раније истог дана.
Дозволе за ископавање дијаманата имале су фирме Anjin, Diamond Mining Corporation, Jinan, Mbada Diamonds, DTZ Ozgeo, Rera, Gye-Nyame, Kusena и Marange Resources.
Чидаква је на конференције рекао да „пошто више немају права, компаније су обавештене јутрос да прекину сместа са рударским активностима и напусте рударске области где су налазили дијаманте. Њима је дато 90 дана да склоне опрему.“
Претходних месеци влада Зимбабвеа је преговарала са рударским фирмама али није постигнут договор о уједињењу производње.
Влада ЗАНУ-ПФ је предложила комбиновање рударства страних компанија са Консолидованом рударском компанијом Зимбабвеа, али фирме нису биле вољне да сарађују.
Влада Зимбабвеа тврди да ће се са рударством наставити под контролом државне корпорације. Није јасно у којој мери ће се тражити страни финансијери који би учествовали у ископавању дијаманата и рекламирању.
Званичник владе за рударство рекао је да стране компаније и даље могу разговарати о удруживању са државном фирмом. Чидаква је изразио забринутост због пада цене драгуља у износу од 30% у односу на 2014.
Рударске компаније које послују у Зимбабвеу, водећој земљи по поризводњи дијаманата, највише се фокусирају на алувијално издвајање (прим.прев. дијаманти у стенама су изложени сунцу, киша их спира са стена у реке и потоке, а одатле се ваде) зато што захтева најмање улагања (нема потребе за изградњом тунела). Међутим, земља је већином исцрпла површинске залихе драгуља а локални рудари тврде да не постоји технички капацитет или ресурси да се траже залихе испод земље.
„Консултација са постојећим компанијама дијаманата, која је трајала преко седам месеци, није довела до консензуса између владе и компаније по питању уједињења“, нагласио је Чидаква. „Постоји доказ да су компаније желеле да продуже процес преговора на неодређени период у време када је индустрија у паду и дефинитивно у проблему. То је био и остаје непријатан избор за владу.“
Поља дијаманата Маранге су једна од најуноснијих на свету али људи који живе у њиховој близини пате због глади и других економских проблема. Ова ситуација се погоршава услед извештаја да залихе драгуља пресушују.
У чланку који је објавила Томсон Ројтерс фондација пише да за поља Маранге да „су произвела око 17 милиона карата 2013., што је 13% светских грубих дијаманата, према Корпорацији за развој рударства у Зимбабвеу. Маранге су произвеле 12 милиона карата заједно у 2012. и 2014., док подаци за 2015. још нису доступни.“
Потом пише да „када је Зимунyа-Маранге заједница основана од стране председника Роберта Мугабеа 2012. пет компанија дијаманата је обећало да ће уложити 10 милиона долара за помоћ локалном становништву у наредних пет година. Након четири година, уложено је само 400,000 долара.
Председник Роберт Мугабе је у недавном интервјуу истакао зашто су предузете мере у дијамантском сектору рударства. Признао је да земља није значајно добила од уговора потписаних са овим фирмама.
Председник и први секретар ЗАНУ-ПФ је рекао да „ми нисмо примили довољно од индустрије дијаманата. Нисмо прешли ни 2 милијарде долара а зарађено је преко 15 милијарди долара у тој области. Дакле, где су наше злато и карати отишли? Постоји доста тајни у томе а ми смо били слепи.“
Мугабе је такође у интервјуу поменуо да је кинеском председнику Си Ђинпингу поручио да влада Зимбабвеа није задовољна са компанијом из Пекинга која је радила са рудницима. Ипак, председник је рекао да не очекује да ће одлазак фирме Анђин покварити односе између Кине и Зимбабвеа.
„Не мислим да то утиче на наш однос. Рекао сам председнику Си Ђинпингу да не добијамо много од компаније и да је не желимо више у земљи. Тако да смо желели да се врати. То сам му рекао баш овде.“
Након интервјуа са председником, државне новине Хералд су пренеле седмог марта да ће „Кина испунити све велике договоре потписане између председника Мугабеа и председника Си Ђинпинга и да азијски гигант неће разочарати Зимбабве.
Ел Нињо и економска криза
Овај развој догађаја се мора погледати из ширег контекста кризе која се погоршава у Зимбабвеу и суседној Јужноафричкој Републици, услед пада цена сировина и интеграције у светски капиталистички систем.
Додатно је суша погодила регион што је утицало на производњу енергије, пољопривреду и међународну помоћ у храни. Недостатак кише и јако топло време је угрозило житарице и довело до смањења ресурса воде.
У чланку који је објавила кинеска новинска агенција Синхуа пише да је „Ел Нињо довео до рекордно малих падавина између октобра 2015. и јануара 2016. широм региона јужне Африке у последњих 35 година. Период је такође забележио највише температуре у последњих 10 година. Мало падавина комбиновано са високим температурама створило је непогодне услове за житарице у многим областима.“
Овај извештај открива да „у Лесоту, Јужноафричкој Републици, Свазиленду, Замбији и Зимбабвеу садња је одложена за два или више месеци и очекује се озбиљан утицај на принос кукуруза. Већ је 15.9 милиона људи у јужној Африци несигурно по питању хране.“
У Јужноафричкој Републици, економској сили у региону, вредност националне валуте (ранда) је значајно пала што је довело до политичких тензија између владајућег Афричког Националног Конгреса и опозиционих партија.
Упутница
Zimbabwe Diamonds, El Nino and the Economic Crisis in Southern Africa