Прочитај ми чланак„План Б” о преношењу тежишта рата на руску територију, настао 31. маја, представља озбиљан изазов за Москву јер су њене „црвене линије” олако прегажене. Оклевање ће бити сматрано за слабост и могло би да охрабри НАТО
Амерички државни секретар Ентони Блинкен је 31. маја објавио одлуку Бајденове администрације да допусти Украјини коришћење западног оружја за дејство против мета које Вашингтон сматра руском територијом (унутар граница Русије из 1991. године; прим. прев.)
Ове недеље, руски председник Владимир Путин поново је назначио црвене линије своје земље у овом погледу, обећавајући „асиметрични одговор”, без навођења прецизних детаља.
Председник Бајден забранио је Украјини коришћење балистичких ракета. Напади су, такође, ограничени на харковски сектор – допуштајући Кијеву „да дејствује против војних циљева, артиљеријских положаја као и база за логистичку подршку које Русија користи да направи својеврсну тампон зону”, истакли су званичници Беле куће.
Нова нормалност
Али како Американци често кажу – све могућности су отворене. Блинкен је штуро назначио на маргинама састанка министара спољних послова држава чланица НАТО у Прагу 31. маја: „Особеност нашег деловања је до сада било прилагођавање и подешавање приступа по потреби, како бисмо се носили са оним што се у реалности дешава на бојном пољу, те да би Украјина располагала оним могућностима која су јој потребне, када су јој потребне, и да би их искористила сврсисходно и ефикасно. И то је управо оно што чинимо као одговор на тренутна дешавања у околини Харковске области”.
Овде су кључне речи – „прилагођавање и подешавање приступа по потреби”. Они шаљу поруку како ово није „изолована” одлука већ део процеса, нити да је трајно – у географском погледу – ограничена на пограничне делове Русије према Харковској области. Блинкен је игнорисао кремаљска упозорења, и непогрешиво указао да је ово само почетак. Логика која стоји у основи ових потеза јесте повећавање цене [вођења рата] за Русију, што треба да послужи као средство одвраћања са циљем да на крају наваеде Русију на повлачење у тренутку када трошкови надмаше корист.
Вашингтон је задовољан што све више и више НАТО држава отворено говори у корист званичног допуштања Украјини да дејствује њиховим наоружањем по руској територији. Посебно је значајно што је 31. маја Немачка потврдила могућност да њено оружје може да се користи у прекограничном подручју у близини Харковске области.
Вашингтон изгледа уверено да ће Москва – као што је то често било у прошлости – прихватити „нову нормалност”. Без обзира на то, Блинкен наглашава: „У даљем раду наставићемо да чинимо оно што смо до сада чинили, што подразумева – у складу са нуждом – да се прилагођавамо и подешавамо свој приступ. И то је, као што сам већ рекао, била посебна карактеристика нашег укупног деловања. И наставиће да буде”.
Из овога произилази да је потпуно замисливо да ће у неком тренутку у будућности – вероватније пре него касније – ракете типа АТАКМС (Армy Тацтицал Миссиле Сyстем – АТАЦМС; армијски тактички ракетни систем) бити укључене у кијевски арсенал којим је допуштено деловање на руској територији, посебно уколико се прошири опсег руске офанзиве.
Рукавица у лице
Џереми Бовен, телевизијски водитељ на каналу Би-Би-Си Интернешенел (ББЦ), написао је ове недеље након свог путовања у Украјину да већина западних аналитичара мисли да Кремљ блефира када прети нуклеарним оружјем. „Кина, кључни руски савезник, је јасно назначила да не жели било какву употребу нуклеарног оружја”, бележи он. Овај аргумент има извесну тежину.
У сваком случају Блинкен једноставно игнорише осетљиво питање тактичког нуклеарног оружја, али назначава да НАТО неће устукнути. САД имају контра-стратегију, која укључује билатералне разговоре са Украјином током предстојећих недеља како би били утаначени дугорочни безбедносни аранжмани.
У току су и планови да се предузму „конкретни кораци” на јулском НАТО самиту у Вашингтону „како би се Украјина проближила НАТО-у и обезбедило постојање пута који води њеном учлањењу, који је стабилан и јасан”. Блинкен је истакао да ће НАТО имати кључну улогу у изградњи будућих украјинских снага и да ће Вашингтонски самит поспешити интеграцију државе у овај савез. Бајден је, међутим, касније у интервјуу изјавио да чланство Украјине у НАТО није нужан део његове „мировне” визије.
Говорећи за медије у понедељак, портпарол за националну безбедност Беле куће Џон Кирби открио је да је Вашингтон за сада дао допуштење Кијеву да користи америчко наоружање за дејство против мета у пограничним деловима Русије према украјинској Харковској области, али не искључује даље попуштање ограничења и проширење географског опсега прекограничних напада.
Кирби је назначио да – иако се политика у вези са забраном употребе ракета АТАКМС, или забране далекометних удара, на територији Русије не мења – не би искључио „било какве будуће промене политике у будућности”, што ће „зависити од ситуације на бојном пољу” и од тога „како ће се ситуација развијати и шта су украјинске потребе”.
„Нећемо се оглушити о украјинске потребе. И наставићемо да изнова и изнова прилагођавамо нашу подршку како се буде развијала ситуација на бојном пољу“, рекао је Кирби. Једноставно речено, уколико се руске операције интензивирају или се прошири њихов опсег – или, иронично, уколико буду оствариле успех – ниједна могућност није искључена. На основу Кирбијевих изјава, изгледа да је Бајден у вези са овим већ донео одлуке.
Све у свему, САД су изазивачки бациле рукавицу у лице Москви. То је замаглило суштински важну чињеницу: да висококвалификовани специјалисти НАТО врше одабир мета за Кијев, који ће се ослањати на базу извиђачких података алијансе, као и то да се напади на руску територију могу изводити чак и без учешћа украјинске војске. Једноставно речено, више нема изговора и јасно је да се НАТО упорно бори против Русије!
Преношење тежишта рата
Као одговор на то, заменик руског министра спољних послова, Сергеј Рјабков, још једном је упозорио САД да не донесу погрешну процену која би могла имати фаталне последице и позвао Вашингтон да крајње озбиљно схвати руска упозорења. Али Вашингтон ће се, по свој прилици, поново о њих оглушити.
У ствари, очекује се да француски председник Емануел Макрон у најскорије време обзнани распоређивање француских „војних инструктура” у Украјини. Француска се нада да ће предводити европску „коалицију вољних”. САД и НАТО тренутно не разматрају могућност распоређивања војних инструктора у Украјини, али размишљају о могућој улози у координације обуке.
Све у свему, током претходних 10 дана – од када је генерални секретар НАТО алијансе Јенс Столтенберг унео нову могућност у интервјуу за Економист од 25. маја, очигледно уз ранију сагласност Вашингтона – да би Украјини требало допустити коришћење западног наоружања за дејства против војних мета унутар Русије, уз позив чланицама да „размотре да ли би могле да уклоне” постојећа ограничења, дошло је до спектакуларног демонстрирања све веће укључености западне алијансе у украјински рат.
Оно што је настало 31. маја је „план Б” о преношењу тежишта рата на руску територију. Ово представља озбиљан изазов за Москву јер су њене „црвене линије” олако прегажене. Оклевање ће бити сматрано за слабост и могло би да охрабри НАТО да појача своје деловање. Ово је егзистенцијални рат и нема алтернативе, осим да Русија напредује даље како би створила ефикасну тампон зону, без обзира на цену.
М. К. Бадраумар је пензионисани индијски дипломата који је службовао у Русији, Јужној Кореји, на Шри Ланки, у Западној Немачкој, Пакистану, Авганистану и Узбекистану, пре него што се пензионисао као индијски амбасадор у Турској
