Прочитај ми чланак
МОСКВА – Бивши студент Махмут Гази Татар из турског града Адијамана био је припадник озлоглашене терористичке организације Исламска држава, а за сајт Спутњик је изнео своја сазнања о везама између џихадиста и Турске.
Имао је 24 године када се упутио у Сирију и тамо чуо и видео свашта, од шверца нафте и трговине са Турском до заточеништва у ком чека разрешење своје судбине.
„Ја сам Курд, имам два брата. Мој отац је аутомеханичар. У Адијаману сам уписао факултет, али сам га у априлу 2015. године напустио“, каже Махмут Гази Татар на почетку интервјуа.
Волонтирао је у избегличком кампу у свом граду када је, по сопственом признању, упознао извесног Ахмета К.
„Под његовим утицајем сам почео да обављам намазе. Након што је наш посао у кампу био завршен, дуго се нисмо видели. Онда смо се случајно срели у центру града, почео сам да похађам часове Курана у његовој кучхи. Ахмет ми је пет месеци предавао основе муслиманске вере“, прича он.
„На обуку смо увек долазили одвојено, нисмо се сретали са другим члановима групе ван ове куц?е. Ахмет је причао да је ИС јединствена права организација, да она формира Исламску државу широм света и да ће ускоро све земље постати калифат ИС-а“, рекао је Махмут.
Полиција је за његовим „професором“ ускоро расписала потерницу и зато је, како каже, одлучио да напусти град и придружи се ИС-у у Сирији.
И пристао је да оде. У томе му је помогао човек под надимком Шверцер, који га је одвезао на турско-сиријску границу.
„Са још седамнаест мушкараца (од 17 до 50 година старости) прешли смо границу, на километар од турског прелаза Каркамиш. Нисмо срели ниједног турског војника. У Сирији нас је дочекао члан ИС-а Абу Бакр. После неколико дана придружило нам се још десетак људи, а онда смо отишли у камп за обуку који се налазио пет километара од границе. У кампу смо похађали војну обуку и часове Курана. Чланови ИС-а су нас питали да ли желимо да постанемо шехиди, али ја сам одбио“, каже он.
Они који пристају, за пола године пролазе интензивну верску обуку, а пошто је он одбио, његова обука је трајала 70 дана.
„Неколико пута су долазили људи из Турске да нас провере. Они нису имали браде и нису били чланови ИС-а“, додаје он.
Када је обука била завршена, добио је дозволу да телефонира мајци, а она га је замолила да се врати кући.
„Тада сам почео да плачем. Али ИС никоме не дозвољава да се види са породицом првих шест месеци након учлањивања у ову групу“, напомиње он.
Сећа се да су команданти говорили да ИС нема намеру да нападне Турску.
„Ако сам добро схватио, у редовима ове организације ратује око хиљаду турских грађана. Током обуке, у мају 2015. године, један од наших команданата, Абу Талха, испричао нам је да његова организација Турској продаје нафту. Према његовим речима, ове паре су помогле да се реше многе финансијске потешкоц?е. Абу Талха је, такође, рекао да се нафта продаје уз посредовање турских бизнисмена, мада није помињао имена“, прича он.
ИС је свакодневно слао у Турску нафту, лож-уље и бензин у цистернама. А заузврат из Турске и арапских земаља редовно су примали разноврсну робу, тврди он.
Његови команданти никада нису придавали значај чињеници да Америка бомбардује њихове положаје, јер су сматрали да то раде како би се створио привид ваздушне кампање. Махмут каже да су команданти говорили да спремају терористички напад који би био разорнији од оног 11. септембра 2001. године.
У јуну су Махмута заробиле Курдске народне заштитне јединице и он се тренутно налази у затвору на територији коју контролишу ове снаге.
„Жао ми је што сам приступио ИС-у, али за жаљење је сада касно. Уколико ме Заштитне јединице буду изручиле у замену за своје заробљенике, припадници ИС-а ће ме убити због тога што сам причао о њима“, упозорава он.
„С друге стране, не могу да се вратим у Турску – завршицуу у затвору јер сам постао члан ИС-а. Надам се да нико више неће правити грешке попут оне коју сам ја направио. Нека размисле још једном, док не буде касно“, поручује Махмут.
Tanjug
