Прочитај ми чланак

Американци ставили 34 кинеске фирме на црну листу због „оружја за контролу мозга“

0

Америчко министарство финансија ставило је на црну листу 34 кинеске компаније и истраживачке институте, а Вашингтон је оптужио један од наведених института за развој “оружја за контролу мозга”.

Кинески институти и фирме додани су у среду на ‘листу ентитета’, придруживши се више од 260 других кинеских компанија – укључујући гиганта паметних телефона Huawei – који се већ налази на листи. Стављање на листу забрањује овим фирмама да купују технологију из САД-а без изричите дозволе Вашингтона.

Међу наведеним субјектима су Кинеска академија војномедицинских наука (АММС) и 11 њених истраживачких института. У документима Федералног регтистра објављеном у четвртак, Бајденова администрација је тврдила да ови институти “користе биотехнолошке процесе за подршку [кинеској војсци” и да су развили “наводно оружје за контролу мозга”.

“Научна развијања за биотехнологијом и медицинским иновацијама може да спаси животе. Нажалост, НР Кина одлучује да користи ове технологије како би остварила контролу над својим народом и репресију над припадницима етничких и верских мањинских група”, написала је министарка трговине Гина Раимондо у изјави, позивајући се на наводна кршења људских права од стране Народне Републике Кине против Ујгурски муслимани у кинеској провинцији Xињианг.

Четири друге компаније додате су на листу “због подршке кинеској војној модернизацији”, док је пет додатних фирми додато јер су наводно покушавале да набаве америчку технологију како би помогле кинеској војсци.

Упис Федералног регистра није даље разрадио наводно кинеско „оружје за контролу мозга“, нити је прецизирао који од института АММС-а стоји иза овог оружја.

Бајденова администрација је углавном наставила антагонистички став бившег председника Доналда Трумпа према Пекингу.

Иако Бајден није увео никакве нове царине на кинеску робу, није уклонио оне које је увео Трумп. Осим тога, Биденова администрација наставља да циља кинески технолошки сектор са санкцијама, проширујући забрану америчких улагања из Трумпове ере у компаније које раде с кинеском војском.