Прочитај ми чланак

Америка између трампизма, либералне диктатуре и грађанског рата

0

Конзервативци и либерали у нечему ипак сложни: и једни и други говоре о грађанском рату

АМЕРИЧКИ конзервативци одавно говоре да се њихова земља све више приближава ситуацији из 1861. године, када је неспремност Вашингтона да води рачуна и о интересима и ставовима држава Југа довела до грађанског рата.

Патрик Бјукенен, ветеран америчког конзервативизма, оснивач часописа The American Conservative, указујући тоталну подељеност данашњих Американаца поводом моралних питања и ништа мање потпуни губитак поверења у основне државне институције, отворио је питање:

„Шта нас данас више уопште спаја осим Перл Харбора или 11. септембра? Да ли уопште постоје тачке које нас спајају, с обзиром на разлике у вери, раси и етничкој припадности, као и непомирљиве разлике у моралу, идеологији, култури и политици? Да ли је велики експеримент завршен?“

Конзервативци већ дуго постављају ова и слична питања. Међутим, однедавно, посебно након рације ФБИ на Трампово имање Мар-а-Лаго, реторику конзервативаца изненада су преузели либерални мејнстрим медији, који већ углас најављују „грађански рат“.

The New York Time наводи податке Универзитета Калифорније и Центра за истраживање насиља, чије анкете показују да је половина (од више од 8.000) испитаника уверена да ће „у наредних неколико година доћи до грађанског рата у Сједињеним Државaмa.“

Истовремено, сваки пети становник САД сматра да је у неким околностима политичко насиље оправдано, а још 40 одсто се слаже да је имати снажног лидера важније од „демократије“.

 Према анкети конзервативног Америчког центра за истраживање живота, више од 30 одсто анкетираних се слаже да традиционални амерички начин живота нестаје и да ће за његово спасавање морати да се употреби сила.

Бивши министар рада у влади Била Клинтона, Роберт Рајх, рекао је за лондонски The Guardian: „Други амерички грађански рат већ је у току“. Истина, он одмах је ублажио сопствену процену: „Али, то није рат, већ нека врста меког раздвајања, налик несрећним ожењеним људима који не желе да прођу кроз трауму формалног развода брака“.

Водитељка MSNBC Тифани Крос није се либила да заоштри: „Људи стално говоре да следи грађански рат, грађански рат је већ међу нама.“

Она је за то очекивано оптужила „екстремистичку мрежу конзервативних медија, од OAN до Newsmax“ чија пропагандна „сваке ноћи повезује и хушка милионе људи“.

Марк Фишер, старији уредник The Washington Post, наводи да сви данас (укључујући политичаре, научнике и екстремисте) „прихватају тезу да је грађански рат и неизбежан и неопходан“.

Aргументи које он наводи су исти као и Бјукененови: колапс поверења у институције (полицију, медије, цркве, владу), правни сукоби око права на абортус, приче о референдуму о излазак Тексаса из САД, републиканци  који  називају Бајдена „вршиоцем дужности председника“…

Фишер чак плаши своје читаоце „фашистичким лицем десног екстремизма“: „Једног дана ће почети прави организовани тероризам према плану који има за циљ рушење владе“.

Тврди да му је цитирано наводно једном рекао Вилијам Пирс, аутор „Тарнерових дневника“, популарне десничарске књиге која описује нови амерички грађански рат.

Фишерова колумна се завршава надом да ће привођење правди одговорних за упад у Капитол 6. јануара 2021. и истрага Трампове улоге у подстицању на тај напад „некако ублажити екстремну хитност ситуације“.

Крис Мекгил у The Guardian наставља да распирује страсти, ужаснут што сваки трећи Американац верује у теорију завере крајње деснице о „великој замени белих Американаца мањинама“. Још цитира пензионисане америчке генерале који упозоравају на „могућност смртоносног хаоса у нашим оружаним снагама“ ако дође до оспоравања резултата председничких избора 2024.

„Ако Трампова фракција победи, видећемо изузетно висок пораст нивоа насиља“, закључује Мекгил.

О степену хистерије говори и изјава секретара за штампу Беле куће Карин Жан Пјер да свако ко се не слаже са већином Американаца (мисли, наравно, на либералне демократе) има „екстремни начин размишљања”.

Нешто раније Жан-Пјер је рекла да Бајден Трампове присталице сматра екстремистима и претњом демократији.

Шта све ово значи? Да ли је Америка заиста на ивици великог грађанског рата? Или се ради о нечему другом?

Немогуће је не сложити се: ниво данашње конфронтације либерала и конзервативаца у Сједињеним Државама одавно је прешао све „црвене линије“, а традиционална политичка клацкалица републиканци–демократе одавно се претворио у сукоб две непомирљиве војске.

При садашњем нивоу државне контроле над америчким друштвом – неконтролисани хаос у САД практично је немогућ. Погроми BLM током 2020. били су могући само зато што су инспирисани са највиших нивоа либералног естаблишмента и подржавани од стране држава у којима су се одиграли.

Био је то спектакл попут такозваних обојених револуција.

Свако неконтролисано насиље одозго се у Америци брзо и сурово сузбија.

Озбиљан отпор „дубокој држави” може се пружити само на нивоу влада држава, али у Америци данас постоји можда само једна таква држава – Тексас.

Трампово кратко председниковање показало је његову слабост као политичког стратега јер је био неспособан да организује рад своје владе у условима бојкота и да спречи масовну изборну превару.

Дубока држава се показала много јачом.

Зато је теза о „страшним конзервативцима“ који ће сутра почети да тероришу Америку и да покрену прави грађански рат, теза коју шири либерална штампа, наравно бесмислица.

Очигледно је да демократе (финансијски капитал и идеологија глобализма који стоје иза њих), које су `преспавале` Трампов ударац 2016. године, немају намеру да дозволе још једну сличну катастрофу по себе.

Над Бајденовом странком се, међутим, гомилају облаци, а предстојећи конгресни међуизбори у новембру, ако се не предузму одлучни кораци, прете да демократску власт претворе у „празну тикву“. Да би такав исход спречили, и покренули су садашњу широку кампању у мејнстрим медијима.

 Главни циљ им је да спрече „окупацију“ Конгреса од стране републиканаца на тим изборима.

Да би у томе успели, конзервативце морају не само прогласити за „непријатеље Америке“ и за „екстремисте“, већ их и де јуре огласити за екстремисте.

Многи ће данас тврдити да америчка „дубока држава” једноставно нема такве полуге моћи. Довољно је, међутим, подсетити се историје Првог и Другог светског рата, када је уместо демократске власти у Сједињеним Државама, у ствари, постојала диктатура.

Тек донекле замаскирана имиџом Вудро Вилсона као „научника“, а у случају Другог светског рата – парализованим неуротичним Рузвелтом.

 „Тријумвират банкара“, у чијим рукама је била сконцентрисана политичка моћ Америке између 1914-1918 (Берни Барух – шеф Савета за ратну индустрију и Комисије саветника за одбрану, Пол Варбург – потпредседник ФЕД-а, Јуџин Мајер – шеф за кредитирање и финансирање ратног програма), као и „Тим Рузвелта“ који је изигравао „председника у инвалидским колицима“ током Другог светског рата, довољни су за разумевање каква ће бити либерална диктатура Америке у блиској будућности.

Током њеног трајања ће живот у телу „самоходног деде” Џоа Бајдена бити одржаван колико буде потребно.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!